14 Decembar 2016, 09:00

Komentari (0)

Pukotine na kućama u Drmnu su posledica iskopavanja uglja

Eksploatacija uglja sa površinskog kopa Drmno izaziva značajna oštećenja na kućama stanovnika istoimenog naselja. Sa kopa Drmno lignitom se snabdevaju termoelektrane Kostolac A i B

Piše: Milica Šarić

Površinski kop Drmno, Foto: CINS

Površinski kop Drmno, Foto: CINS

U domu Saše Arsića, sagrađenom sedamdesetih godina prošlog veka, oštećen je hodnik, vrata u dnevnoj sobi stoje nakrivo, a na žutim zidovima dečije sobe vidljive su pukotine. Ovo je jedna od osam kuća u naselju Drmno koje su obuhvaćene Studijom o uzrocima deformacija na objektima i u terenu.

 

Prema nalazima studije, značajna oštećenja na spoljnim i unutrašnjim zidovima, temeljima kuća i podovima kupatila, posledica su slaganja terena i pomeranja tla na području oko površinskog kopa uglja Drmno.

 

Studiju su izradili inženjeri geologije Dragutin Jevremović i Srđan Kostić koji su ovo područje posetili u junu 2016. godine. Rezultate njihovog rada je objavila organizacija Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

 

„Mi smo pregledali teren (...) i došli do zaključka da su sve one pukotine na objektima rezultat površinske eksploatacije, jer dosta je dubok kop, a objekti su blizu“, rekao je Dragutin Jevremović za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

 

 

Kop uglja Drmno ima kapacitet od devet miliona tona lignita godišnje, a nalazi se u blizini istoimenog naselja i termoelektrane Kostolac B koju snabdeva ugljem. Kostolac B zajedno sa termoelektranom Kostolac A dnevno pokriva oko 14 odsto ukupne potrošnje struje u Srbiji.

 

Autori su ispitali osam objekata na različitim lokacijama u selu, udaljenosti između 170 i 880 metara od kopa. Pomeranje tla i slaganje terena usled vađenja uglja označeni su kao glavni uzročnici deformacija objekata, iako na ovaj proces još mogu da utiču njihova starost i kvalitet gradnje.

 

CINS je u julu 2016. pisao o planovima Vlade Srbije da proširi kop na 12 miliona tona i izgradi novi blok termoelektrane Kostolac B. Neki od stanovnika smatraju i da su im životi već ugroženi i traže da se isele sa tog područja. Osim problema sa oštećivanjem objekata u kojima žive, ukazuju na zdravstvene probleme poput bolesti srca, visokog pritiska, plućnih bolesti i alergija.

 

Dragutin Jevremović kaže da je neminovno da se stanovnici Drmna isele, jer su kopom „opkoljeni sa svih strana.“ Dodaje da kako kop bude bio dublji, biće i veća oštećenja.

 

Prema istraživanju CINS-a, za proširenje kopa i izgradnju novog bloka termoelektrane Vlada Srbije je od kineske Exim banke krajem 2014. godine pozajmila 608,2 miliona dolara, za koje je garantovala republičkim budžetom. Glavni izvođač radova je kineska kompanija, a za eventualne sporove nadležna je arbitraža u Pekingu, uz primenu kineskih zakona.

 

Celu studiju možete da pogledate OVDE


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite