U iscrpnom izveštaju o kontroli, sačinjenom na 101 stranici, poreske inspektorke Jasna Vulićević i Ivana Antonijević su navele da Južne vesti od svog osnivanja nisu načinile nijednu grešku u svom poslovanju.
Ipak, tumačeći Zakon o informisanju, pritom ne navodeći koji tačno njegov deo, one su zaključile da glavni i odgovorni urednik mora da bude u radnom odnosu u mediju koji uređuje, a da urednik Južnih vesti Predrag Blagojević nema radni odnos u tom mediju.
Obrazlažući svoj stav, inspektorke Vulićević i Antonijević su se pozvale na Uredbu Vlade Srbije „Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru“.
Na osnovu preciznog spiska obaveza glavnog urednika državnog medija, inspektorke su zaključile da sve to mora da obavlja i urednik u privatnom mediju. A kako je, po njihovom mišljenju, za ispunjenje svih pobrojanih obaveza uredniku potrebno puno radno vreme, samim tim on mora da bude u radnom odnosu.
Detalj iz Zapisnika poreskih inspektora: Doslovce prepisan deo iz Kataloga radnih mesta u „javnom sektoru“
Država bi da „legalno“ kontroliše medije
Pozivanje Poreske uprave, koja je deo Ministarstva finansija, odnosno Vlade Srbije, na Uredbu kojom se definišu radna mesta u javnom sektoru i njena primena i na privatne medije je veoma opasna stvar, smatra Predrag Blagojević.
Time, dodaje, država na mala vrata pokušava da nađe legalan način da kontroliše ko može da bude urednik, ali i novinar.
Predrag Blagojević
Uredbom definisane obaveze urednika, ali i uslovi za tu poziciju.
U istom članu te Uredbe su definisani i uslovi koje urednik mora da ispunjava, a odmah u sledećem i ko može da bude novinar. Šta ih sprečava da sutra kažu „ti ne možeš da budeš urednik, ne ispunjavaš uslove“? Nisam pravnik i zvuči mi nelogično da te propise za javni sektor mogu da primene i na privatne medije. Ali, eto, videćemo da li stvarno može – kaže Blagojević.
Na osnovu navedenog zaključka inspektorki, Poreska uprava je obračunala da Južne vesti moraju da plate poreze i doprinose za glavnog urednika od osnivanja tog medija 2010. godine, što sa obračunatim kamatama predstavlja milionsku cifru.
Pošto su u veoma kratkim rokovima odbili sve žalbe na svoj rad, ne čekajući odluku suda po žalbi Južnih vesti, Poreska uprava je pokrenula proceduru prinudne naplate.
O neuobičajenoj ažurnosti državnog organa govori i činjenica da je Poreska uprava o žalbama Južnih vesti odlučivala za jedan dan. Tako je, primera radi, zahtev 21. juna upućen Poreskoj upravi da prinudnu naplatu milionske sume odloži do odluke suda, odbijen već sutradan.
Višestruko uvećane poreske obaveze i dugovi
O nelogičnostima u zaključcima poreskih inspektora govori i podatak da su navodne poreske dugove za platu glavnog urednika Južnih vesti obračunali kao da Predrag Blagojević dnevno radi po 16 sati, odnosno da obavlja dva posla sa punim radnim vremenom.
Naime, iako su u samom zapisniku o kontroli Južnih vesti naveli da Blagojević već 18 godina uredno plaća sve poreze i doprinose za puno radno vreme u svojoj privatnoj firmi, inspektori su i navodni poreski dug Južnih vesti obračunali kao da Blagojević i u tom mediju radi po 8 sati dnevno.
Ovako obračunatim dugovima i kamatama za period od bezmalo 10 godina, poreski inspektori su utvrdili navodni višemilionski dug Južnih vesti.
Boško Ristić
Realna opasnost je gušenje slobode govora.
Foto: arhiva JV
Advokat niškog portala u ovom predmetu Boško Ristić je, tražeći da se prinudna naplata odloži do konačne odluke suda, u žalbi Upravnom sudu naveo da bi insistiranje Poreske uprave da se dug naplati što pre, ugrozilo rad Južnih vesti, pa čak moglo da dovede i do njihovog gašenja.
Na taj način bi se moglo dovesti u vezu postupanje državnog organa u vezi sa gašenjem medija i ugrožavanje slobode izražavanja, odnosno medijskih sloboda. Ovo pravo je garantovano Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima koji su postali deo domaćeg pravnog sistema i predstavljaju obavezu za državne organe koja je iznad odredbi Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i uživa zaštitu međunarodnih institucija – kaže Ristić.
Podsetimo, poreski inspektori već godinama „češljaju“ rad Južnih vesti.
Aktuelna kontrola je 5. po redu u poslednjih nekoliko godina. Po pravilu je reč o proveri „anonimnih prijava“, a ni pored toga što su sve trajale mesecima, inspektori nikada do sada nisu pronašli ni najmanju nepravilnost.
Ovim povodom je i visoki predstavnik OEBS za slobodu medija Harlem Desir aprila ove godine razgovarao o slučaju Južnih vesti sa predsednikom Srbije Aleksandom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Iz Vlade je nakon tog sastanka saopšteno da je premijerka obavila sastanak sa direktorkom Poreske uprave Srbije.
Kako je tada saopšteno iz kabineta Ane Brnabić, ona je od direktorke Poreske uprave tražila „ukoliko ne postoje indicije da poresku kontrolu treba dodatno proširiti, ona treba da bude okončana u najkraćem roku, kako dalja kontrola ne bi ometala rad“.
Ceo tekst čitajte na sajtu Južnih vesti.
Ostavi komentar