Istraživačke pričeOsnovne škole

Odgovor sistema na pretnje smrću u školi: Godinu i po dana ćutanja i prebacivanja odgovornosti

23. maj 2020.
Vera Trajanović ispred škole Đuro Strugar; foto:CINS
Pretnja smrću koju je zaposlena u školi Đuro Strugar prijavila još krajem 2018. i dalje je bez epiloga. Kako CINS saznaje, u tužilaštvu ne znaju šta se dogodilo sa njenom prijavom, republičke institucije odrekle su se odgovornosti, a gradska inspekcija je odložila odluku jer je u toku suđenje po privatnoj tužbi. Pojedini zaposleni u ovoj školi veruju da se već dugo nad kolektivom vrši pritisak zbog članstva u sindikatu. Pravnik Mario Reljanović ocenjuje da je zapravo reč o diskriminaciji – jednom od najčešćih problema koji su ljudi prijavljivali Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u poslednjih 10 godina.

Prvi petak u decembru 2018. u Osnovnoj školi Đuro Strugar na Novom Beogradu izgledao je sasvim normalno. Vera Trajanović, servirka od milošte nazvana „tetkicom”, nalazila se na svom radnom mestu –  kuhinji od desetak metara kvadratnih opremljenoj frižiderom, šporetom, sudoperom, komodom sa posuđem. U toj školi Vera radi više od 30 godina.

Oko devet ujutru u kuhinju ušla je direktorka škole Aleksandra Lončar kako bi od Vere uzela skuvanu kafu.

U tome ne bi bilo ničeg čudnog da direktorka nije zatvorila vrata za sobom, objašnjava Vera. Počinje razgovor koji nikada neće zaboraviti:

„Pitala me je da li znam kakva je zemlja na Bežaniji. Zaprepašćeno sam je pitala: ‘Molim’, a ona je ponovila pitanje”.

Vera je upitala direktorku da li je to pretnja i šta je razlog tome, ali odgovor je, kaže, bio kratak: da počne da se navikava na tu zemlju.

„Poznato je da je na Bežaniji Bežanijsko groblje. Što bih se ja drugačije, ako nije zbog toga, navikavala na tu bežanijsku zemlju”, pojašnjava Vera.

Nakon toga Lončar je otišla, a Vera je ostala zatečena i u šoku:

„Osetila sam jak bol u plućima i doživela veliki stres”.

Pozvala je Smilju Tatomirović, dugogodišnju predsednicu školskog sindikata kog je i sama član, i ispričala joj šta se dogodilo. Koleginica je pokušala da je smiri, ali bezuspešno. U razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Tatomirović se seća da je nakon sat vremena primila drugi poziv, a Vera je i dalje bila uznemirena i loše se osećala.

„Rekla sam joj da napusti radno mesto, jer smatram da je ugrožena, i da ode kod lekara”, rekla je Tatomirović.

Vera je prvo otišla u bolnicu, a odatle u policiju da prijavi ugrožavanje sigurnosti. Usledio je niz prijava, ali do danas nijedna nije imala efekta.

Lavirint institucija i prebacivanje odgovornosti

Po prijavi iz policije ni nakon godinu i po dana Treće osnovno javno tužilaštvo ne postupa, saznaje CINS. Kako nam je u tužilaštvu objašnjeno, Verine krivične prijave nema u predmetu u kome bi prema evidenciji trebalo da se nalazi.

Vera Trajanović je pokrenula i privatni spor. Pred Višim sudom u Beogradu tužila je direktorku i OŠ Đuro Strugar zbog pretnje u kuhinji, ali i drugih situacija koje smatra zlostavljanjem na radu. Za to traži 200.000 dinara nadoknade štete i objavu presude u listu Politika.

Direktorka Aleksandra Lončar; foto: Facebook

Za Verinu priču čulo je više institucija, koje problem do danas nisu rešile.

Iz inspekcije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su prijavu za zlostavljanje na radu prebacili prosvetnoj inspekciji Grada Beograda, kojoj se Vera takođe obratila, a isto su uradili sa još najmanje 15 prijava iz 2019. podnetih protiv direktorke ili drugih zaposlenih u školi. Iako nenadležni, iz Ministarstva su za CINS objasnili da nema adekvatnih pismenih dokaza da bi se utvrdilo da li je zaista bilo zlostavljanja.

Osim najave da će nakon suđenja nastaviti postupak, beogradska inspekcija navodi da se pitanjem nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja bavilo drugo telo u okviru Ministarstva prosvete – prosvetni savetnici Školske uprave Beograda, koji su nakon nadzora predložili mere za unapređenje rada. U odgovoru CINS-u, Ministarstvo je negiralo ovakve tvrdnje navodeći da zaštita od nasilja zaposlenih nije nadležnost prosvetnih savetnika, ali da jesu dali preporuke za unapređenje međuljudskih odnosa.

Gradska inspekcija je istragu slučaja obustavila u martu 2019. zbog privatnog spora koji je Vera pokrenula.

Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu, za CINS kaže da je sudski postupak iskorišćen kako bi se izbeglo ulaženje u suštinu stvari.

„Taj inspektor je možda zaista u dobroj veri to procenio, a možda je to iskorišćeno kao povod da se postupak prekine i da se praktično spreči delovanje inspekcija”, objašnjava Reljanović.

Reljanović objašnjava da u stvari nijedna od ovih institucija nije nadležna da se bavi zlostavljanjem na radu, već je Agencija za mirno rešavanje radnih sporova ta koja može da naloži da zlostavljanje prestane. Kako nema mehanizama da se to i sprovede, objašnjava Reljanović, žrtvama preostaje da podnesu tužbu, kao što je to učinila Vera. Međutim, ovakvi radni sporovi ne zastarevaju i suđenje može da traje i više decenija, podseća Reljanović.

O slučaju je obaveštena i kancelarija Zaštitnika građana, kojoj se Vera žalila što inspekcija zaustavlja rad zbog sudskog spora. Međutim iz kancelarije Zaštitnika građana kažu da su i oni morali da obustave postupak zbog sudskog postupka.

Problemi i pre scene u kuhinji

Među razlozima za tužbu protiv direktorke i škole našlo se i neosnovano umanjenje plate za novembar –  jedan mesec uoči pretnje, što je dodatno pogoršalo odnose, objašnjava Vera.

Ona je jedan vikend otišla u Crnu Goru da obiđe bolesnog brata, da bi u međuvremenu saznala da je on preminuo. Preko koleginice je o tome obavestila direktorku. Međutim, kada se vratila, direktorka je negirala da je bila obaveštena pri čemu je, kako tvrdi Vera, vikala na nju i govorila joj da je neobrazovana i nepismena i da je njeno da ćuti i rinta.

„Izjavila je da mi brat nije porodica, kao ni njoj njena sestra, i da po Statutu nemam pravo na pet dana već na jedan”, objašnjava Vera.

Zbog izostanka joj je plata za novembar bila umanjena – ali ne zadugo.

U februaru 2019. republička prosvetna inspekcija je zaključila da je direktorka Aleksandra Lončar propustila da vodi disciplinski postupak protiv Vere Trajanović, kao i da ne postoji obavezno rešenje o smanjenju plate. Veri je dva meseca kasnije uplaćen iznos do pune plate.

Međutim, Vera ovu vest nije sačekala na poslu već na bolovanju koje je otvorila nakon što je prijavila nasilje u decembru 2018. Kako kaže, plašila se da će je povratak na posao uznemiriti pa je na bolovanju bila do novembra 2019, a onda je do kraja godine povratak izbegavala korišćenjem godišnjeg odmora.

„Razmišljala sam da dam otkaz. Često to pomislim od kad se ovo desilo. Ali meni treba još sedam godina do penzije, šta ću onda ja da radim. Imam bolesnog muža u kući, nemam nikakva primanja. Šta da radim onda? To me koči”, objašnjava Vera. Ipak, otkako se vratila na posao nije imala problema, ali strahuje da se stvari mogu promeniti ako sud presudi u njenu korist.

Vera Trajanović; foto:CINS

Uprkos brojnim pozivima, porukama, pismu i odlasku u školu novinarka CINS-a nije uspela da razgovara sa Aleksandrom Lončar. U jedinom pozivu na koji je odgovorila, Lončar nije pristala na intervju, već je novinarku uputila na Ministarstvo prosvete, nakon čega je spustila slušalicu.

U izjašnjenju koje je dala tokom kontrole republičke inspekcije, Lončar je rekla da misli da veliki broj anonimnih prijava protiv nje dolazi bez osnova i od istih ljudi, kao i da „međuljudski odnosi u kolektivu nisu narušeni”.

Dan uoči incidenta u kuhinji škole Aleksandri Lončar je stiglo preteće pismo pa je protiv Vere podnela krivičnu prijavu, zbog sumnje da je ugrozila njenu sigurnost. Ova prijava postoji u evidenciji Trećeg osnovnog javnog tužilaštva i po njoj se postupa - Vera Trajanović je saslušana, a sledeći korak će biti saslušanje Aleksandre Lončar. Vera je na saslušanju u oktobru 2019. negirala da je rukopis njen.

„U pismu piše da ostavi Veru Trajanović na miru, da me više ne uznemirava, kako će joj se gadno pisati, neće dobro proći i tako neke gluposti', objasnila je Vera za CINS i dodala da nije ona poslala pismo.

Napomena: Ovaj antrfile unet je nekoliko sati nakon objave teksta jer je prilikom postavljanja teksta na sajt nenamernom greškom izostavljen.

Sudeći po odgovorima prosvetne inspekcije, na Lončar su se žalili i zbog navodnih nepravilnosti u izboru članova Školskog odbora, sticanja imovinske protivpravne koristi kroz nabavku udžbenika i drugog. Mimo predmeta koje su prebacili na Grad Beograd, inspektori su najmanje pet puta odlazili u ovu školu 2019, pronalazili nezakonitosti, nalagali mere i proveravali da li su propusti otklonjeni. Direktorka je upozorena da može da joj prestane dužnost ukoliko ne posluša inspekciju, što je uvek radila.

Na desetina pritužbi stiglo je i na adresu gradske inspekcije pri Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda.

Od 2018. godine, odnosno otkako je Aleksandra Lončar direktorka OŠ Đuro Strugar, ukupno 66 pritužbi upućeno je na njen rad u vezi sa zaštitom prava učenika, zaposlenih, roditelja. Neke su bile anonimne, neke potpisane, navode u odgovoru za CINS iz Grada.

Sindikat kao trn u oku

Vera Trajanović u ovoj školi radi 31 godinu kao „tetkica” na raznim mestima. Prvo je bila spremačica, a zatim je postala servirka obroka deci, ali i na usluzi kolegama da im skuva kafe. Kaže da nije imala probleme na poslu do sredine 2018. i postavljanja Aleksandre Lončar na čelo kolektiva:

„Počela je da vrši pritisak na zaposlene da izađu iz sindikata. Mene je dva puta zvala na razgovor – kao nemam nikakve koristi od sindikata, može ona da me zaštiti. (…) Odbila sam”.

Da je diskriminisana zbog članstva u sindikatu Vera je prijavila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kao nenadležni da utvrđuju diskriminaciju odatle su je uputili da se obrati Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ili da pokrene sudski spor. Vera je izabrala sud i prijavu za zlostavljanje na radu, bez obraćanja Povereniku.

Dugogodišnja predsednica sindikata škole, učiteljica Smilja Tatomirović, kaže da se od dolaska Lončar iz sindikata iščlanilo osmoro zaposlenih, svi sa ugovorima na određeno vreme. Četiri „tetkice”, među kojima i Vera, stalno su zaposlene i odbile su da se iščlane. Tatomirović objašnjava da sa ranijim direktorima nije imala takvih problema:

„To su bile profesionalne čarke i neslaganja oko ovoga i onoga, ali mi smo nakon toga uvek mogli da sednemo i popijemo kafu. (…) Međutim ovde to nije slučaj, sve se doživljava lično”.

Diskriminacija na visokom nivou

Prijave zbog diskriminacije na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama sve su češće, navodi u izveštaju o radu za 2019. godinu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Samo u 2019. je to bio razlog svake desete pritužbe Povereniku, a od 2010. ovakva diskriminacija zauzima treće mesto.

Kolektiv OŠ Đuro Strugar trenutno čini 50 ljudi, od čega je u sindikatu njih 17, kaže Tatomirović. Ukoliko bi broj pao na ispod 15 odsto, to jest osam zaposlenih, sindikat ne bi bio reprezentativan. Izgubili bi i pravo da kontrolišu rad škole kroz rad školskih organa, objašnjava.

Pravnik Mario Reljanović objašnjava da je sindikat jedino sredstvo borbe za radna prava – od boljih plata putem kolektivnih ugovora do borbe protiv nezakonitosti:

„Najčešća uloga sindikata je da reaguje na kršenja tih prava, reaguje na samovolju i nezakonita ponašanja poslodavca, bez obzira da li je to direktorka koja, uslovno rečeno, predstavlja državu (…) ili je poslodavac privatnik”.

Kako je školski sindikat deo šireg sindikata Foruma beogradskih osnovnih škola, koje nudi besplatnu pravnu pomoć za disciplinske postupke i sporove na sudu, Vera Trajanović njihovu pomoć dobila je i za svoj spor. Predsednica sindikata tada je bila Suzana Lipić, u to vreme i učiteljica u školi Đuro Strugar, kojoj se Vera javila nakon incidenta i koja će biti svedok na sudu.

Diskriminacija učitelja iz Vranja

Miomir Dejanović, učitelj Osnovne škole Svetozar Marković u Vranju bio je žrtva diskriminacije 2019. godine, zaključio je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u februaru ove godine.

Do toga je došlo kad je direktorka škole, Tijana Đokić, tražila od učitelja da školsku godinu počne u izdvojenom odeljenju u obližnjem selu Donji Neradovac. Dejanović se na rang listi od 20 učitelja našao na visokom trećem mestu, što je direktorka videla kao dobru priliku da učenici iz ruralne sredine dobiju kvalitetno obrazovanje.

više

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

više

Autor:

Ostavi komentar

avatar
3 Comment threads
1 Thread replies
1 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
Marijana*NevenajelaPetar Mitrovic Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
Petar Mitrovic
Guest
Petar Mitrovic

Zivim u Bloku 37 preko 20 godina i pohadjao sam Djuru dok je Vera radila. Veoma me je uznemirila ova vest i saljem punu podrsku „tetkici“ Veri! Ako postoji nacin da bivsi djaci i ljudi koji postuju „staru Djuru“ pomognu, molim vas nam naglasite kako. Ne mogu da verujem da ludilo sadasnje vlasti ide u ovakve pore drustva i ljudi poput te direktorke opstaju.

Marijana*
Guest
Marijana*

I mene je ucenjivala otkazom da radim svasta za nju…dosta sam radila bojeci se za svoj posao…sad se kajem…svi koji su zaposleni na određeno vreme su u nemilosti direktorke.
samo protest ispred skole može nas osloboditi ovog terora.

jela
Guest
jela

Hvala na ovom tekstu!
Pravi opis direktorke Loncar!
Bahata i nevaspitana pre svega, ona treba da bude primer deci kakva ne treba da postanu!
Skola u nikad gorem stanju, dvoriste pred raspadom, ograda gotovo i da ne postoji, higijena na katastrofalno niskom nivou, roditelji mladjih razreda sami finansiraju osnovne higijenske potrepstine, rezultati dece na takmicenjima su porazavajuci.
O tome ona ne vodi racuna, sprovodi samovolju u skoli, preti osoblju, ne odgovara na zahteve roditelja, utice na savet roditelja…ali eto sve to nije dovoljno da se samovolji jedne osobe stane na put.

Nevena
Guest
Nevena

Katastrofa! Ja sam bivsi ucenik ove skole, a moja dva sina su sadasnji ucenici. Verujte ljudi da ovo sada nije normalno. Milion puta sam razmisljala da ispisem decu. Bahatost ove direktorke je moguca samo zato sto je neko stiti, jer vi niste svesni sta sve ona radi i kako se ponasa. Da je srece da se organizuje neki protest ili u najmanju ruku posalje potpisano pismo ministru od strane bivsih ucenika. Ako neko ovo cita, i zainteresovan je da stanemo na put ovakvoj nazovi direktorki, molim vas da mi se javite, jer ja sama ne mogu nista da uradim, ali kada bi nas bilo vise mozda bismo nesto i uspeli. Pozdrav od zabrinute majke.

Tagovi

Povezano

Send this to a friend