Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Ujedinjeni regioni Srbije se sumnjiče da su svoje kampanje za parlamentarne izbore 2014. godine finansirale nelegalno, tako što su lažnim donatorima prikrili prave izvore finansiranja. Zbog ovoga kao i sumnje na pranje novca, Agencija za borbu protiv korupcije je još 2017. godine podnela izveštaj Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Međutim, od tada ovaj slučaj nije mnogo odmakao.
U pisanom odgovoru Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) koji je potpisala tužiteljka Nataša Krivokapić, tužilaštvo je potvrdilo da su provere još uvek u toku. Zahtev za prikupljanje dodatnih dokaza poslat je policiji u novembru prošle godine.
S obzirom da tužilaštvo može da pošalje policiji urgenciju kako bi ubrzalo rad na svojim predmetima, CINS je pitao tužilaštvo da li je iskoristilo tu mogućnost. Prema odgovoru koji smo dobili, to je učinjeno dva puta, ali ni nakon toga traženi izveštaj im nije dostavljen.
Tužilaštvo nam nije odgovorilo da li je ispitalo donatore – fizička lica koja su uplaćivala novac Srpskoj naprednoj stranci.
Podsetimo da je izveštaj koji je Agencija poslala tužilaštvu još pre dve godine otkrio BIRN u svom istraživanju i da je u njemu navedeno kako je Uprava za sprečavanje pranja novca pronašla 135 bankovnih transakcija u kojima su ljudi na svoje račune uplaćivali 40 hiljada dinara i odmah zatim prenosili isti iznos SNS-u kao donaciju. Izveštaj je takođe ukazao na sumnjive transakcije SPS-u u vrednosti od 650 hiljada dinara kao i URS-u u vrednosti od 80 hiljada dinara.
Finansiranje Srpske napredne stranke putem donacije se našlo i 2017. godine pod lupom Agencije. Tada je skoro sedam hiljada ljudi dalo po 40 hiljada dinara za predsedničku kampanju Aleksandra Vučića pa je Agencija ponovo tražila od Uprave za sprečavanje pranja novca da izvrši proveru ovih transakcija. Uprava po tom zahtevu ovoga puta nije postupila jer, kako su tada rekli BIRN-u, „u dopisu Agencije nije bilo opisano o kojim nelegalnim aktivnostima se radi, a Uprava nije iz dostavljenog dopisa mogla da izvede taj zaključak”.
Gostujući u Insajderu pre dve godine, Aleksandar Vučić je donacije SNS-u pokušao da opiše hipotetičkim primerom.
„Sedimo nas dvoje i bude tu i neki treći čovek. I ja kažem, ‘evo ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je manje. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku“ – pravdao je tada finansiranje svoje stranke Vučić.
Bravo Nikolija!
Hvala Vam Petre!
Poštovana Nikolija i CINS-e,
U apsolutnom smislu, tačno je da „S obzirom da tužilaštvo može da pošalje policiji urgenciju kako bi ubrzalo rad na svojim predmetima, CINS je pitao tužilaštvo da li je iskoristilo tu mogućnost. Prema odgovoru koji smo dobili, to je učinjeno dva puta, ali ni nakon toga traženi izveštaj im nije dostavljen.“.
Problem je što je navedeno isto tako tačno kao i da tužilaštvo može policiji da pošalje bombone, kafu, žvake ili toalet-papir, pa ste i to mogli da ih pitate.
Nikolija i CINS-e, urgencija ne postoji! To što tužilaštva naslovljavaju ponovljene zahteve policiji sa „Urgencija“ pa novinari u štampi (odakle ste i Vi verovatno preuzeli ovaj termin) stalno pominju urgencije samo govori o tome da isti novinari nisu stručni za tekstove koje pišu.
„Urgencije“ NE POSTOJE U ZAKONU i zapravo su rezultat protivzakonitog postupanja tužilaca te bi trebalo da rezultiraju pokretanjem disciplinskih i krivičnih postupaka protiv tužilaca koji ih pišu.
Trebalo bi da nam je dovoljan zdrav razum da znamo da je policija podređena tužilaštvu i da MORA (kao i drugi organi) da postupa po nalozima tužilaštva, a novinar koji piše o pravnim stvarima mora da poznaje i zakone.
U zakoniku o krivičnom postupku, u članu 44, jasno je propisana obaveza tužioca (pa čak i urgentnost) da, u slučaju da na njegov zahtev policiji, ista nije odgovorila: „javni tužilac će odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine.“.
Stav 3 istog člana propisuje: „Ako u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje iz stava 2. ovog člana, policija i drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog člana, javni tužilac može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.“
Navedeno stoji u zakonu decenijama i ne postoji nikakvo opravdanje da bilo ko ko piše o tužilaštvu i policiji to ne zna.
Dakle, Nikolija i CINS-e, kad god vidite „urgenciju“, znajte da je to zapravo ponovljen zahtev tužilaštva policiji koji pokazuje da i tužilaštvo i policija postupaju protivzakonito, za koje postupanje treba da dobiju ne samo disciplinske nego i krivične prijave. Tako je i u konkretnoj situaciji iz članka.