Mišković: Nije lično bogaćenje, nego kompanijsko

Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta, ponovio je pred Specijalnim sudom da nije kriv za malverzacije u putarskim preduzećima i da je sve radio po zakonu, kao i da tokom suđenja on, kompanija i porodica trpe velike pritiske.

Mišković, koji optuženičku klupu deli sa svojim sinom i još trinaestoro ljudi, ponovo je doveo u pitanje i optužnicu i ceo tok istrage protiv njega:

– Ljudi koji su me ispitivali, 14 inspektora je tamo bilo, nisu znali šta je euribor. Pa, molim vas! Oni hoće da kontolišu Deltu i Miškovića? Mi imamo ljude, dovešćemo ih ovde, ljude koji su naterani, insistirano je da se Miškoviću nađe krivično delo i odustali su od angažmana za pisanje optužnice.

Kako je ovo drugi put da iznosi odbranu po optužnici za malverzacije prilikom privatizacije putarskih preduzeća, u kojima je navodno učestvovao sa Milom Đuraškovićem, vlasnikom Nibens grupe, Mišković je ponovio da njih dvojica jesu sarađivali, da je on (Mišković) bio finansijski investitor u ovim poslovima, da jesu zajedno pregovarali o prodaji putarskih preduzeća austrijskom “Strabag”-u, da rad u tim preduzećima jeste doneo profit, ali da nije bilo utaje poreza niti izvlačenja novca za ličnu finasijsku korist.

– Zar je ružno da izvučem profit? Pa ja svuda radim da zaradim, da izvučem profit. U ovoj optužnici nijedna reč o tome nije tačna. Ja sam uš’o, da bih izaš’o. Ušli smo da bi napravili profit i izašli, ali to je po zakonu. Ja sam to radio zato što je to osnovno zanimanje Delta Holdinga: stvaranje kompanija, razvoj i prodaja kompanija. Ali, za “lično bogaćenje”? Pa molim vas, to je za bogaćenje kompanije, ali to se tako ne zove, to, što kažu deca, jednostavno “ne pije vodu”.

Osim onoga što je u direktnoj vezi sa optužnicom, Mišković je deo svoje odbrane posvetio priči o svojoj porodici, ponovo apostrofirajući da njegov sin Marko “nema stručnost” da radi u Delti i da “ne zna” ništa o poslovanju, te da je njegova ideja bila da proba da ga preko poslova privoli da ostane u zemlji.

– Odluku da se investira u putarska preduzeća sam ja doneo. Tačka. Marko to ne zna. Ja sam mislio da će njega da zanese, da će da zavoli to, da ostane ovde – a em sam ga naterao da to ne voli, em sam ga oterao u zatvor. I to zato da bi se svetili Miškoviću.

Prema Miškovićevim rečima “udar na srpske direktore počeo je 1946, kad su ih sve pobili i kad su prebegli, pa 1971, pod Titom, pa 1990. pod Slobodanom Miloševićem, pa 2000. i nažalost, ovo vreme sada”.

Mišković je ranije najavio mogućnost da ceo ovaj slučaj završi pred međunarodnim sudovima:

– Obavestili smo Vladu Srbije da, nažalost, idemo na Vašingtonsku arbitražu. Ali ćemo još sledeće nedelje sačekati nau vladu i pravosuđe da se sporna pitanja reše u zemlji.

Inače, Mišković je odbranu izneo još krajem 2013. godine, ali je u međuvremenu ovaj predmet spojen sa onim u kojem je Milo Đurašković prvooptuženi (malverzacije u FAM Kruševac) i promenjeno je sudsko veće, tako da je, praktično, suđenje za Miškovića krenulo iz početka.