„Sada smo utvrdili da je država osnovni krivac za propast putarskih preduzeća. Molim da se u optužnicu doda država i da vidimo šta to država nije uradila da zaštiti ta putarska preduzeća“, rekao je Miroslav Mišković pred Specijalnim sudom, posle saslušanja nekadašnjeg direktora PZP Niš Milutina Gaševića.
– Ovde je optužen Miroslav Mišković jer je prodao akcije 2008. A teškoće putarskih preduzeća su nastale krajem 2011. i početkom 2012. godine. Ja znam koliko su se zaduživala sva preduzeća. Tolika potraživanja ne može nijedna kompanija, ni Delta, da izdrži. Oni su se zaduživali jer država nije, a sad se država sklanja a krivi su Marko i Miroslav Mišković i ostali ovde pristuni. Ja se stalno pitam šta ću ja ovde. Šta se događa ovde? Kao da sanjam. Ne mogu da odgovaram za kompaniju u koju nisam uš’o. Kako može kredit da bude krivično delo? Pa ja sam za taj kredit imao pravo da za tih 23 miliona tražim akcije tih preduzeća. Onda bih ovde bio streljan, linčovan. A to je bilo sasvim legalno moje pravo. Pa šta me briga što je on uzo kredit, što nije platio iz sopstvenih sredstava? Verujte mi da se stalno pitam šta se ovo dešava u mojoj Srbiji. Toliko – rekao je vlasnik Delte.
Kako navodi optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal, uzrok propasti putarskih preduzeća bila je prezaduženost nastala kreditnim aranžmanima. Da bi vratili novac Miškovićevim kiparskim firmama, putarska preduzeća ulazila su u nove dugove kod poslovnih banaka. Sa druge strane, Gašević, ali i Đurašković i Mišković, za finansijski krah nekada državnih preduzeća kriva – država.
Odgovarajući na pitanja predsednika sudskog veća Vladimira Vučinića, dugogodišnji direktor PZP Niš Milutin Gašević ponovio je da je samo dva dana po potpisivanju ugovora o kreditu smenjen sa mesta direktora preduzeća i da se sa takvom odlukom vlasnika, Mila Đuraškovića, saglasio.
– Shvatio sam da je to gotova stvar i da je on vlasnik. I da se nisam saglasio isto bi bilo. Prešao sam na plaćeno mesto predsednika Upravnog odbora. Na toj sednici mi je Milo Đurašković rekao „Gaševiću, ti se u ovo ne mešaj, Mihajlović sada vodi finansije“.
Odgovarajući na pitanja advokata odbrane, Gašević je istakao da je novac koji su JP Putevi Srbije dugovali Nibensu glavni krivac za propast ovih firmi.
– Mi državi nismo obračunavali kamatu na taj dug, jer ona to nije dozvoljavala. Ja sam tražio da tužimo državu, ali se ostali putari nisu složili. I ovo što je platila – država je dala tako što se zadužila.
Posle advokata pravo da ispita Gaševića imao je i Miroslav Mišković.
Mišković: Vi ste u svom iskazu posebno govorili da u putarskim preduzećima postoji veliki broj tesara, zidara, inženjera i svih profila koji su bitni za izgradnju puteva. To preduzeće se već pripremalo da izađe van Srbije da radi puteve. da li Vi znate da u optužnici stoji da je vrednost operativnog biznisa nula. Sve to znanje je nula.
Gašević: Koliko ja znam, to u optužnici ne stoji, nego u izveštaju veštaka, ako na to mislite. Nije bio nula. Smatram da ne može biti, to nije tačno. Operativni biznis su ljudi i znanje.
Mišković: U Vašem izlaganju izneli ste nešto što je za mene novo, a to je da je država osnovni krivac za propast putarskih preduzeća. Ja bih voleo u dve rečenice, ako možete da objasnite, kako se to dogodilo?
Gašević: Osnovni problem je što dugovanja nisu plaćana na vreme i što su kamate otpisane.
Mišković: Koji je to iznos kamate koji država nije platila?
Gašević: To je kamata na neizmirene obaveze prema svim putarskim preduzećima, pa i Nibensu. Preduzeća su morala da uzimaju kredite sa kamatama od 1,8 do 2,2 odsto, što je na godišnjem nivou oko 20 odsto. Ne bih želeo da budem taj koji će reći kolika je cifra, to može lako da se izračuna – ali je velika.
Mišković: Da li možete da kažete koliko ste čuli da je ta cifra?
Gašević: Tačnu cifru ne mogu da kažem, ali sam čuo da je oko 40 miliona. Ne stojim iza toga, to sam nezvanično čuo na sastancima i skupovima.
Mišković: Da li ste se bojali ako naplatite kamatu, nećete dobijati ubuduće poslove od države?
Gašević: Da, da, da.
Mišković: Da li Vam je poznato da su 2007.godine sva putarska preduzeću u Nibensu ostvarila dobit od 30 miliona?
Gašević: Poznato mi je da su ostvarila dobit i da je to raslo. Tačan iznos je u papirima.
Mišković: Da li Vi, kao predsednik Upravnog odbora, znate da li je ta dobit podizana za dividenu ili je ostavljana za razvoj?
Gašević: Išlo je u razvoj, nije deljena dividenda.
Mišković: Da li Vam je poznato da su Marko ili Miroslav Mišković, osim dividende, izvukli makar i jedan evro iz preduzeća?
Gašević: Meni to nije poznato.
Mišković: Da li znate da je kamata na kredit koji je dao Hemslade bila manja od pet odsto?
Gašević: Bila je tri odsto plus euribor, dakle bila je manja od kamata koje su tada davale poslovne banke.
Mišković: Kolike su kamate davale poslovne banke?
Gašević: Zavisi od toga da li su krediti bili dinarski ili devizni. Za devizne, kamata se kretala od četiri do sedam odsto, a za dinarske je išla od 18, 20 godišnje.
Sudija Vučinić: Sudeći po ovome, ovo je bio povoljan kredit. Šta je bio razlog da se vrati ranije?
Gašević: To je bila strateška odluka vlasnika, ja nisam ulazio u to. Verujem da je vlasnik želeo da se rastereti zaduženja.
Mišković: Da li znate da je u to vreme 11 milijardi dinara bilo oko 150 miliona evra?
Gašević: Ne sećam se koji je tada bio kurs, ali verujem da ste tačno izračunali.Dogovor sa državom je bio da se dve trećine duga JP Putevi Srbije plati odmah bez kamate, a da se jedna trećina isplaćuje u ratama narednih pet godina u deset polugodišnjih rata, takođe bez kamate
Mišković: Ta jedna trećina je 50 miliona. Koliko je, u tom slučaju firma izgubila na kursu?
Gašević: Ne mogu na to da odgovorim, to su poslovi finansija, ali razlika je sigurno postojala zbog inflacije.
Nastavak glavnog pretresa zakazan je za 6. maj.
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Gašević je na ime bonusa 2007 godine dobio 21 milion a Mihailović 17 miliona postoje pisani tragovi