AktuelnoEkologija

Ministarstvo nije vlasnik ekološkog sistema koji plaća 2,6 miliona evra

18. jul 2022.
Ministarka Irena Vujović proverava gReact sistem pred puštanje u rad; foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Posao nadogradnje gReact sistema za prijavu eko problema za 144 miliona dinara dobio je Tcom, ista firma koja je ovaj sistem i uvela. Iako je pravljen za Ministarstvo zaštite životne sredine, vlasništvo nad gReact ostaje u rukama Tcom-a. Stručnjaci objašnjavaju da je na ovaj način Ministarstvo investiralo u proizvod privatne firme koji ona može dalje da prodaje, dok Ministarstvo može samo da ga koristi.

Divlje deponije, zapaljene gume, zagađeni vazduh i druge ekološke probleme od februara ove godine građani mogu da prijavljuju preko sistema gReact za koji je Ministarstvo zaštite životne sredine platilo 165 miliona dinara.

Manje od četiri meseca kasnije, Ministarstvo je odlučilo da je sistemu potrebna nadogradnja od nešto manje od 144 miliona dinara (sa PDV-om). Stručnjak za javne nabavke Rade Đurić ranije je ocenio da je u pitanju loša procena Ministarstva prilikom prve nabavke.

Nakon objave ovog teksta, reagovala je ministarka Irena Vujović. Ona je u opširnom saopštenju na svom Instagram profilu, pored hvalospeva na račun gReact-a, demantovala da nisu vlasnici. Međutim, dokumentacija koju su analzirali novinari, demantuje njene tvrdnje.

Više o tome pročitajte OVDE.

Posao je, kao jedinom ponuđaču, krajem juna po drugi put pripao beogradskoj firmi Tcom. Iako je Ministarstvo platilo ovaj sistem, autorska i imovinska prava ostala su u rukama privatne firme.

Pravnica Nevena Krivokapić iz SHARE fondacije kaže ne treba da se plaća mnogo para za nekakav sistem, a onda da se firmi ostave autorska prava.

„Ako nekoga angažujete da vam nešto izradi, što se može smatrati autorskim delom, i za to ga platite i imate ugovor, prva i osnovna stvar je da ćete sva autorska prava da uzmete“, navodi Krivokapić.

U Ministarstvu ovo nisu rešili ni prilikom nadogradnje, već su tražili da ponuđač sa Tcom-om bez ikakve nadoknade obezbedi „neekskluzivno i neprenosivo pravo na korišćenje gReact sistema“.

Advokat Nebojša Bogdanović, čija su ekspertiza autorska i imovinska prava, objašnjava da Ministarstvo ne može softver da daje drugima, a firmi Tcom ostaje pravo da ga prodaje dalje.

„Znači Tcom kaže Ministarstvu: ‘Evo tebi pravo da koristiš sistem i taj sistem možeš samo ti da koristiš i ne smeš nikome drugome da ga daješ. A ja koji sam ga napravio dajem ga tebi, ali ga mogu dati i drugome i zato je neeksluzivno. Da je ekskluzivno, onda bi značilo da je to samo za Ministarstvo“, podvlači Bogdanović.

Iako smatra da nije sporno što neka firma želi da zadrži prava za sistem koji je izradila, sa druge strane vidi problem – ispada kao da je Ministarstvo investiralo u sistem Tcom-a, koji će ova privatna firma moći da prodaje i samim tim zarađuje.

Krivokapić iz SHARE fondacije kao sporno vidi i to što traže od firme koja učestvuje na tenderu da reši autorska prava.

„Ja da se prijavim da vršim nadogradnju tog softvera kao neka IT firma, ja moram da idem kod ovih (Tcom, prim. nov.) da im tražim autorska prava, ovi će da mi traže ogromne pare, neću moći da ih obezbedim, ili neće da mi daju autorska prava. I šta ćemo onda?“, pita Krivokapić.

Advokat Ivan Ninić kaže da ovde nije narušeno pravilo o zabrani ograničenja konkurencije, ali da suštinski posmatrano softver može da nadogradi „samo onaj ko je po meri Tcom-a“.

Kakva će unapređenja građani dobiti za 144 miliona dinara

Otkako je sistem gReact uspostavljen, građani sa teritorije cele Srbije mogu da dostavljaju Ministarstvu informacije o ekološkim problemima. Ipak, ta prva nabavka je predvidela da se sistem uvede samo u 12 od 29 okruga.

Nova nabavka predviđa implementaciju gReact-a u novih 12 okruga, uključujući Grad Beograd. Pored toga, Ministarstvo nabavlja novu opremu i nadograđuje softver.

Ninić sumnja da se od početka znalo da će nadograđivati gReact:

„Naručilac je morao u startu da definiše svoje potrebe i obim (posla), da zna šta naručuje, plaća i šta mu je potrebno. Da je to sve u startu plaćeno verovatno bi bilo jeftinije, ovako sa nadogradnjom nema limita“.

Podsetimo, BIRN i CINS već su pisali da je skupocena nabavka gReact sistema došla tri godine nakon pređašnjeg sistema prijavljivanja ekoloških problema.

Današnja mobilna aplikacija gReact služi i za promociju aktivnosti ministarke Irene Vujović, a poslednja vest – da je ministarka prilikom čišćenja savskog priobalja rekla da je važno da svakodnevno brinemo o našim prirodnim resursima – datira od 1. juna ove godine.

Druga mogućnost da građani prijave ekološki problem, osim mobilne aplikacije (koju je skinulo više od 1.000 korisnika), jeste da to urade putem portala. Međutim, portal nije mogao da se nađe na Google-u, a baner koji vodi do njega se na sajtu Ministarstva pojavio nakon više od tri meseca od aktiviranja sistema.

 

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Izradu priče je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Sadržaj priče je isključiva odgovornost CINS-a i ne odražava nužno stavove FOD, Srbija.

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
1 Komentar
Najstarije
Najnoviji Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Bogdan
Bogdan
19 jul 2022 17:06

Sve što država plati smo MI platili te treba da smo MI vlasnici toga te zato SVE što država plati da se napravi treba da bude OPEN SOURCE. Na taj način se poboljšava kvalitet, smanjuje mogućnost korupcije, povećava sigurnost i sprečavaju malverzacije.

Povezano

18. okt 2024.
Kada kompanije nanesu štetu životnoj sredini, njima i njihovim rukovodiocima se u privrednim postupcima izriču kazne ispod zakonskog minimuma. Krivične prijave su retke. CINS analizira zašto je to tako i šta su moguća rešenja.
04. mar 2024.
O kvalitetu vazduha se u Srbiji priča godinama, a poznato je i da smo najgori u Evropi po prevremenim smrtima zbog zagađenja. Pogledajte šta pokazuju novi satelitski podaci do kojih je CINS došao u saradnji sa kolegama iz Evropske mreže data novinara.
28. dec 2023.
U ovoj godini CINS je pored istraživačkih tekstova objavio i dva podkasta i tri kratka, dokumentarna filma. Izdvajamo samo neke od onih koje su vam se najviše svidele.
09. nov 2023.
„Po meni ljudi koji se bave javnim zdravljem u razvijenijim zemljama i koji se bave javnim zdravljem kroz problem zagađenja vazduha, ja mislim da oni kad vide da kod nas umre 10 hiljada ljudi godišnje od zagađenja vazduha da se krste i levom i desnom rukom. U tom svetu to je neprihvatljivo veliki broj, to je broj koji treba da bukvalno upali sve alarme da ozbiljno nešto nije u redu“, kaže u intervjuu za CINS profesor Vladimir Đurđević.