AktuelnoSrbija

Đurašković o zaduživanju i poslovanju sa Miškovićem

24. jan 2014.
Milo Đurašković je obrazlagao poslovnu komunikaciju sa Miroslavom Miškovićem, kao i odluke koje su ga dovele na optuženičku klupu. Miškoviću i dalje nije jasno zašto mu se sudi i zahteva da mu se vrati pasoš, dok sudiji Vučiniću nije jasno gde to Mišković želi da putuje

Pošto je završio iznošenje odbrane pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, drugooptuženi u aferi sa putarskim preduzećima Milo Đurašković odgovarao je na pitanja svojih advokata, zamenika tužioca Tamare Ristić i predsednika sudskog veća Vladimira Vučinića.


Nekadašnji „kralj putara“ ponovio je da su na njega vršeni pritisci i ovoga puta na spisak „prozvanih“ dodao i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, tvrdeći da je upravo on stajao iza osujećivanja poslovnih aranžmana Đuraškovićevih preduzeća u prestonici.


Advokat Zoran Ateljević postavio je optuženom nekoliko pitanja – većinu u vezi sa hipotekom na delove njegove lične imovine. Đurašković, naime, tvrdi da je dve porodične kuće, poslovni prostor, kao i vlasništvo i profit nekoliko preduzeća, založio kako bi podmirio dugove prema Unicredit banci. Još jednom je istakao da je upravo to dokaz da nije imao nameru da učini štetu koja mu se stavlja na teret.


Zajedno sa još jedanaestoro optuženih, među kojima su i Miroslav Mišković i Marko Mišković, Đurašković je navodno oštetio putarska preduzeća za oko 16 miliona evra.

 

Mišković: Kako vi mislite da ja putujem?

Prvooptuženi u ovom predmetu Miroslav Mišković tražio je od sudskog veća da mu vrati pasoš.


- Ne mogu da razumem Vašu motivaciju da mi ne vratite pasoš na jedan dan. Vi možete da cenite da li sam ja krivično odgovoran ili ne, ali da li ja treba da putujem poslovno i po kom osnovu, to ne možete da cenite. Kako vi mislite da ja sa bilo kim ugovorim sastanak, kad ne znam da li ću putovati?


- Molim ovo veće da moj sin i ja imamo isti tretman pred ovim sudom kao svi drugi. Nema razloga da tražim po inostranstvu zaštitu. Molim vas da sednete i da to pitanje razmotrite. Ukoliko ne, sa žaljenjem ću morati da tražim drugi način da to rešim. Ja ne želim moju zemlju Srbiju da tužim, ali ako to ne dobijem, moraću. Zašto da idemo da iznosimo naš prljav veš napolje?

 

(Miškovićev advokat Zdenko Tomanović objasnio je novinarima da će se žaliti Apelacionom sudu i sudu u Strazburu.)


- Juče sam došao do ključnog podatka, da je za poslovanje, odnosno propast putarskih preduzeća glavni krivac država Srbija. Zar vi mislite da danas ne treba da usledi Vaša odluka da se suđenje prekida? Ne razumem zašto se nalazim danas ovde, a vi to shvatite kako hoćete.


Sudsko veće odbilo je zahtev Miroslava Miškovića da mu trajno vrati putnu ispravu.


- Prvi put sam Vam odobrio smatrajući da ćete se vratiti i da ćete tamo predstaviti jednu novu poslovnu situaciju u kojoj se nalazite. Drugi put nisam dozvolio, jer sam smatrao da je kratak period u odnosu na prethodno odobrenje. Zatim, u Vašem podnesku, za razliku od prvog, kada je odobren put u London i kada ste priložili dokaz o tom poslovnom sastanku, osim predloga nije bilo nikakvih dokaza. Mogli smo da verujemo ili ne. U roku od dva sata imamo jedan podnesak da želite da idete u Grčku, a onda da je to u stvari Holandjia - rekao je sudija Vučinić.

Deset minuta bez pitanja


Pošto je optuženi odgovorio na pitanja svojih branilaca, u sudnici se pokrenula oštra polemika u vezi sa tim koja će pitanja postaviti predstavnici Tužilaštva.


Ateljević: Vi znate da postavljenim pitanjima odbrana ima pravo da se protivi. Ja Vas molim da redovno bacite pogled na ovaj deo sudnice, kao što ste do sada činili, da ne bismo skakali, prekidali, upadali, mislim da to ne bi bilo u interesu postupka koji se sada vodi. Podsetiću vas da je moj branjenik već odgovorao na pitanja tokom prvog ispitivanja. Svako pitanje koje bude ponovljeno od strane tužioca biće sa ove strane sankcionisano.


Sudija Vučinić: Uputstvo optuženom je da obratite pažnju da li vaša odbrana reaguje, a da ne odgovarate pre nego što ja stignem da odreagujem. Ako vidite takvu reakciju, zastanite da čujemo šta će reći odbrana.


Zamenik tužioca Ristić: Objašnjenje kolege Ateljevića i njegovo predubeđenje da će biti postavljena pitanja koja su već postavljena ranije je neprimereno kada nijedno pitanje još nije postavljeno. Hoću da naglasim da je i prošli put odbrana imala pravo na prigovore i obilato ga koristila, a da kolega Ateljević, kada daje prigovor, često kroz taj prigovor provlači i odgovor na pitanje. Ako Milo Đurašković ne želi da odgovori na pitanje, to je njegovo pravo.


Sudija Vučinić: Čuo sam i vas. Nema potrebe da opet čujem odbranu, jer bi to bila replika na ovo što je sada rečeno. Mislim da je dovoljno. Evo, deset minuta smo u ovom delu, a ne postavismo još nijedno pitanje.


„Sačekuša“ Tužilaštva


Ristić: Kada ste se prvi put obratili Miškoviću, da li je to bilo sa kreditnim zahtevom ili sa predlogom za zajedničko investiranje?


Đurašković: U tom momentu sa kreditnim zahtevom.


Ristić: Na koliki iznos se odnosio Vaš zahtev?


Đurašković: Projekcija je bila kupovina ona dva preduzeća PZP Kragujevac i Beograd, jer smo imali neku inicijalnu cenu za njih od oko 23 miliona evra.


Ristić: Ko je opredelio uslove u odnosu na kamatu i rokove otplate?


Đurašković: Investitor.


Ristić: Da li je tražio konkretna sredstva obezbeđenja za navedni kredit?


(Advokat Zoran Ateljević javlja se za reč. Rasprava o pitanju. Sudija odobrava pitanje)


Đurašković: Bilo je razgovora o sredstvima obezbeđenja, s obzirom da je PZP Niš bio subjekt privatizacije i da je imao ograničenje davanja sredstava obezbeđenja. U tom trenutku nije bilo moguće ispuniti zahtev za davanje obezbeđenja.


Ristić: Kada Vi i Mišković dogovarate konzorcijum u kome učestvuju PZP Niš i Delta M, kakav je bio finansijski aranžman unutar tog konzorcijuma?


(Advokat Zoran Ateljević javlja se za reč. Rasprava o pitanju. Sudija odobrava pitanje)


Đurašković: Stav optuženog je da sam na to pitanje odgovorio u istrazi.
...


Ristić: U jučerašnjem izlaganju odbrane rekli ste da je Vaš interes, prilikom dokapitalizacije i ulaska Miškovića kao partnera, zajednički rizik za kredit od 23 miliona evra. Moje pitanje je kakav je to vaš zajednički interes u situaciji kada od 23 miliona evra istog dana vraćate devet miliona Hemslade-u i pri tome faktički vlasništvo nad 100 odsto ostaje sad 50 odsto vaše?


Đurašković: Rekao sam da sam lobirao Miškovića da uđe u partnerstvo. Najpre zbog priliva nepovratnih sredstva − devet miliona koja jesu iskorišećena za kredit, ali su došla nova i sveža. Kada je reč o zajedničkom riziku povraćaja ostatka kredita, s obzirom da je posle emisije društvo Mera Invest vlasnik 47 odsto akcija, rizik vraćanja duga bio je zajednički.


Ristić: Zašto se posle uplate tih devet miliona, od 2006. do 2008. ne vraća kredit već se samo plaća kamata?


Đurašković: Odgovorio sam, ali bih dodao da čak ne mogu ni da se setim, jer u ovom momentu ne mogu ni da znam da li je trebalo da budu plaćane rate ili samo kamate.

 
Ristić: Kada je kredit u potpunosti vraćen?


Đurašković: 2008.


Ristić: Iz kojih sredstava je PZP Niš vratio kredit?


Đurašković: Ne mogu da se setim.


Ristić: Da li je imalo sopstvena sredstva za vraćanje?


Đurašković: Ne mogu da se setim, pretpostavljam da nije.


Ristić: U trenutku vraćanja, kakvo je bilo kreditno zaduženje PZP Niš?


Đurašković: No to ne mogu sa sigurnošću da odgovorim.


Ristić: Ko je u PZP Niš donosio konačnu odluku kada su u pitanju finansijske transakcije i strateške odluke?


(Advokat Zoran Ateljević javlja se za reč: „To pitanje je jedna mala „sačekuša“, obmana i ima svoju imputaciju i ja Vas molim neka ga precizira“)


Ristić: 'Ajte ovako: da li su direktori PZP Niš Gašević, kasnije Mihailović, direktori Sheer korporacije Ristić i Jevtić, kada su u pitanju, mogli samostalno donositi odluke o finansijskim transakcijama i strateške odluke?


Đurašković: Oni su bili u Upravnom odboru, osim Gaševića i Mihailovića koji su bili i generalni direktori. Imali su svoje službe u delu finansijkih odluka. Sarađivali su sa finansijkim službama i donosili potpuno samostalno odluke. Strateške odluke su nešto sasvim drugo i koordiniraju se između Upravnog odbora i vlasnika preduzeća.


Ristić: Da li su bez Vaše saglasnosti u tom delu mogli doneti odluke?


Đurašković: Finansijske da, strateške ne.


Ristić: Da li je u donošenju tih strateških odluka učestvovala Mera Invest kao drugi akcionar?


Đurašković: Ja sam ovo pitanje shvatio potpuno formalno i odgovoriću na njega na taj način. Kada je u pitanju pravo na raspolaganje i opterećenje velike imovine, takve odluke moraju da idu na skupštinu.

 

Detalji o taktici


Poslednji na redu da „presliša“ optuženog bio je sudija Vladimir Vučinić koji se interesovao za razjašnenje detalja iznetih tokom izlaganja odbrane.


Vučinić: U optužnici Vam se navodi da ste u Sheer korporaciji i Nibens korporaciji imali svojstva vlasnika, kontrolnog člana i direktora. Da li ste neko od ovih svojstava imali u ova dva privredna društva ili eventialno neko treće svojstvo?


Đurašković: U Sheer korporaciji sam bio vlasnik, ali ne i direktor, u Nibensu i vlasnik i direktor. Kontrolni član u oba preduzeća a ni u jednom nisam bio odgovorno lice.


Vučinić: Drugo pitanje je o firmi Hemslade. Ko Vam je odobrio kredit i sa kim ste pregovarali?


Đurašković: Sa Miroslavom Miškovićem.


Vučinić: Da li ste sa Markom pregovarali o ovome?


Đurašković: Ne.


Vučinić: Spomenuli ste Emissio broker u vezi sa ovim konzorcijumom, napravljenim sa Miroslavom Miškovićem. Ko je tu vlasnik?


Đurašković: To je akcionarsko društvo, bilo je više vlasnika. Jedan je Sheer korporacija sa 49 odsto.


Vučinić: Ko je u to vreme bio vlasnik Sheera?


Đurašković: Ja, sto posto.


Vučinić: A zašto ima potrebe da u tom konzorcijumu sa jedan odsto učestvuje i Emissio broker? Šta je tu finansijsko opravdanje ili smisao?


Đurašković: Potpuno irelevantna stvar, u tom momentu više taktička nego bilo koja druga. Emissio broker, kao društvo, imalo je svoja sredstva i htelo da učestvuje u tom konzorcijumu, a svi ti konzorcijumi su bili stvar taktike − na koji način ćete se prezentovati, kako ćete postići tajnost da ste zainteresovani za kupovinu, pa je taj Emissio broker bio eksponiran kao kupac dokumentacije.


Vučinić: Čime se bavio Emisio broker u tom trenutku?


Đurašković: Klasična brokerska kuća.


Vučinić: Spominjete često Miškoviće. Kada je u pitanju konzorcijum i kada je u pitanju dokapitalizacija. Sa kim Vi pregovarate, i ima li tu Marka?


Đurašković: Pa, ima Marka Miškovića, iako se razgovori pretežno vode sa Miroslavom Miškovićem.

Milo Đurašković je obrazlagao poslovnu komunikaciju sa Miroslavom Miškovićem, kao i odluke koje su ga dovele na optuženičku klupu. Miškoviću i dalje nije jasno zašto mu se sudi i zahteva da mu se vrati pasoš, dok sudiji Vučiniću nije jasno gde to Mišković želi da putuje

Pošto je završio iznošenje odbrane pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, drugooptuženi u aferi sa putarskim preduzećima Milo Đurašković odgovarao je na pitanja svojih advokata, zamenika tužioca Tamare Ristić i predsednika sudskog veća Vladimira Vučinića.


Nekadašnji „kralj putara“ ponovio je da su na njega vršeni pritisci i ovoga puta na spisak „prozvanih“ dodao i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, tvrdeći da je upravo on stajao iza osujećivanja poslovnih aranžmana Đuraškovićevih preduzeća u prestonici.


Advokat Zoran Ateljević postavio je optuženom nekoliko pitanja – većinu u vezi sa hipotekom na delove njegove lične imovine. Đurašković, naime, tvrdi da je dve porodične kuće, poslovni prostor, kao i vlasništvo i profit nekoliko preduzeća, založio kako bi podmirio dugove prema Unicredit banci. Još jednom je istakao da je upravo to dokaz da nije imao nameru da učini štetu koja mu se stavlja na teret.


Zajedno sa još jedanaestoro optuženih, među kojima su i Miroslav Mišković i Marko Mišković, Đurašković je navodno oštetio putarska preduzeća za oko 16 miliona evra.

 

Mišković: Kako vi mislite da ja putujem?

Prvooptuženi u ovom predmetu Miroslav Mišković tražio je od sudskog veća da mu vrati pasoš.


– Ne mogu da razumem Vašu motivaciju da mi ne vratite pasoš na jedan dan. Vi možete da cenite da li sam ja krivično odgovoran ili ne, ali da li ja treba da putujem poslovno i po kom osnovu, to ne možete da cenite. Kako vi mislite da ja sa bilo kim ugovorim sastanak, kad ne znam da li ću putovati?


– Molim ovo veće da moj sin i ja imamo isti tretman pred ovim sudom kao svi drugi. Nema razloga da tražim po inostranstvu zaštitu. Molim vas da sednete i da to pitanje razmotrite. Ukoliko ne, sa žaljenjem ću morati da tražim drugi način da to rešim. Ja ne želim moju zemlju Srbiju da tužim, ali ako to ne dobijem, moraću. Zašto da idemo da iznosimo naš prljav veš napolje?

 

(Miškovićev advokat Zdenko Tomanović objasnio je novinarima da će se žaliti Apelacionom sudu i sudu u Strazburu.)


– Juče sam došao do ključnog podatka, da je za poslovanje, odnosno propast putarskih preduzeća glavni krivac država Srbija. Zar vi mislite da danas ne treba da usledi Vaša odluka da se suđenje prekida? Ne razumem zašto se nalazim danas ovde, a vi to shvatite kako hoćete.


Sudsko veće odbilo je zahtev Miroslava Miškovića da mu trajno vrati putnu ispravu.


– Prvi put sam Vam odobrio smatrajući da ćete se vratiti i da ćete tamo predstaviti jednu novu poslovnu situaciju u kojoj se nalazite. Drugi put nisam dozvolio, jer sam smatrao da je kratak period u odnosu na prethodno odobrenje. Zatim, u Vašem podnesku, za razliku od prvog, kada je odobren put u London i kada ste priložili dokaz o tom poslovnom sastanku, osim predloga nije bilo nikakvih dokaza. Mogli smo da verujemo ili ne. U roku od dva sata imamo jedan podnesak da želite da idete u Grčku, a onda da je to u stvari Holandjia – rekao je sudija Vučinić.

Deset minuta bez pitanja


Pošto je optuženi odgovorio na pitanja svojih branilaca, u sudnici se pokrenula oštra polemika u vezi sa tim koja će pitanja postaviti predstavnici Tužilaštva.


Ateljević: Vi znate da postavljenim pitanjima odbrana ima pravo da se protivi. Ja Vas molim da redovno bacite pogled na ovaj deo sudnice, kao što ste do sada činili, da ne bismo skakali, prekidali, upadali, mislim da to ne bi bilo u interesu postupka koji se sada vodi. Podsetiću vas da je moj branjenik već odgovorao na pitanja tokom prvog ispitivanja. Svako pitanje koje bude ponovljeno od strane tužioca biće sa ove strane sankcionisano.


Sudija Vučinić: Uputstvo optuženom je da obratite pažnju da li vaša odbrana reaguje, a da ne odgovarate pre nego što ja stignem da odreagujem. Ako vidite takvu reakciju, zastanite da čujemo šta će reći odbrana.


Zamenik tužioca Ristić: Objašnjenje kolege Ateljevića i njegovo predubeđenje da će biti postavljena pitanja koja su već postavljena ranije je neprimereno kada nijedno pitanje još nije postavljeno. Hoću da naglasim da je i prošli put odbrana imala pravo na prigovore i obilato ga koristila, a da kolega Ateljević, kada daje prigovor, često kroz taj prigovor provlači i odgovor na pitanje. Ako Milo Đurašković ne želi da odgovori na pitanje, to je njegovo pravo.


Sudija Vučinić: Čuo sam i vas. Nema potrebe da opet čujem odbranu, jer bi to bila replika na ovo što je sada rečeno. Mislim da je dovoljno. Evo, deset minuta smo u ovom delu, a ne postavismo još nijedno pitanje.


„Sačekuša“ Tužilaštva


Ristić: Kada ste se prvi put obratili Miškoviću, da li je to bilo sa kreditnim zahtevom ili sa predlogom za zajedničko investiranje?


Đurašković: U tom momentu sa kreditnim zahtevom.


Ristić: Na koliki iznos se odnosio Vaš zahtev?


Đurašković: Projekcija je bila kupovina ona dva preduzeća PZP Kragujevac i Beograd, jer smo imali neku inicijalnu cenu za njih od oko 23 miliona evra.


Ristić: Ko je opredelio uslove u odnosu na kamatu i rokove otplate?


Đurašković: Investitor.


Ristić: Da li je tražio konkretna sredstva obezbeđenja za navedni kredit?


(Advokat Zoran Ateljević javlja se za reč. Rasprava o pitanju. Sudija odobrava pitanje)


Đurašković: Bilo je razgovora o sredstvima obezbeđenja, s obzirom da je PZP Niš bio subjekt privatizacije i da je imao ograničenje davanja sredstava obezbeđenja. U tom trenutku nije bilo moguće ispuniti zahtev za davanje obezbeđenja.


Ristić: Kada Vi i Mišković dogovarate konzorcijum u kome učestvuju PZP Niš i Delta M, kakav je bio finansijski aranžman unutar tog konzorcijuma?


(Advokat Zoran Ateljević javlja se za reč. Rasprava o pitanju. Sudija odobrava pitanje)


Đurašković: Stav optuženog je da sam na to pitanje odgovorio u istrazi.


Ristić: U jučerašnjem izlaganju odbrane rekli ste da je Vaš interes, prilikom dokapitalizacije i ulaska Miškovića kao partnera, zajednički rizik za kredit od 23 miliona evra. Moje pitanje je kakav je to vaš zajednički interes u situaciji kada od 23 miliona evra istog dana vraćate devet miliona Hemslade-u i pri tome faktički vlasništvo nad 100 odsto ostaje sad 50 odsto vaše?


Đurašković: Rekao sam da sam lobirao Miškovića da uđe u partnerstvo. Najpre zbog priliva nepovratnih sredstva − devet miliona koja jesu iskorišećena za kredit, ali su došla nova i sveža. Kada je reč o zajedničkom riziku povraćaja ostatka kredita, s obzirom da je posle emisije društvo Mera Invest vlasnik 47 odsto akcija, rizik vraćanja duga bio je zajednički.


Ristić: Zašto se posle uplate tih devet miliona, od 2006. do 2008. ne vraća kredit već se samo plaća kamata?


Đurašković: Odgovorio sam, ali bih dodao da čak ne mogu ni da se setim, jer u ovom momentu ne mogu ni da znam da li je trebalo da budu plaćane rate ili samo kamate.

 
Ristić: Kada je kredit u potpunosti vraćen?


Đurašković: 2008.


Ristić: Iz kojih sredstava je PZP Niš vratio kredit?


Đurašković: Ne mogu da se setim.


Ristić: Da li je imalo sopstvena sredstva za vraćanje?


Đurašković: Ne mogu da se setim, pretpostavljam da nije.


Ristić: U trenutku vraćanja, kakvo je bilo kreditno zaduženje PZP Niš?


Đurašković: No to ne mogu sa sigurnošću da odgovorim.


Ristić: Ko je u PZP Niš donosio konačnu odluku kada su u pitanju finansijske transakcije i strateške odluke?


(Advokat Zoran Ateljević javlja se za reč: „To pitanje je jedna mala „sačekuša“, obmana i ima svoju imputaciju i ja Vas molim neka ga precizira“)


Ristić: ‘Ajte ovako: da li su direktori PZP Niš Gašević, kasnije Mihailović, direktori Sheer korporacije Ristić i Jevtić, kada su u pitanju, mogli samostalno donositi odluke o finansijskim transakcijama i strateške odluke?


Đurašković: Oni su bili u Upravnom odboru, osim Gaševića i Mihailovića koji su bili i generalni direktori. Imali su svoje službe u delu finansijkih odluka. Sarađivali su sa finansijkim službama i donosili potpuno samostalno odluke. Strateške odluke su nešto sasvim drugo i koordiniraju se između Upravnog odbora i vlasnika preduzeća.


Ristić: Da li su bez Vaše saglasnosti u tom delu mogli doneti odluke?


Đurašković: Finansijske da, strateške ne.


Ristić: Da li je u donošenju tih strateških odluka učestvovala Mera Invest kao drugi akcionar?


Đurašković: Ja sam ovo pitanje shvatio potpuno formalno i odgovoriću na njega na taj način. Kada je u pitanju pravo na raspolaganje i opterećenje velike imovine, takve odluke moraju da idu na skupštinu.

 

Detalji o taktici


Poslednji na redu da „presliša“ optuženog bio je sudija Vladimir Vučinić koji se interesovao za razjašnenje detalja iznetih tokom izlaganja odbrane.


Vučinić: U optužnici Vam se navodi da ste u Sheer korporaciji i Nibens korporaciji imali svojstva vlasnika, kontrolnog člana i direktora. Da li ste neko od ovih svojstava imali u ova dva privredna društva ili eventialno neko treće svojstvo?


Đurašković: U Sheer korporaciji sam bio vlasnik, ali ne i direktor, u Nibensu i vlasnik i direktor. Kontrolni član u oba preduzeća a ni u jednom nisam bio odgovorno lice.


Vučinić: Drugo pitanje je o firmi Hemslade. Ko Vam je odobrio kredit i sa kim ste pregovarali?


Đurašković: Sa Miroslavom Miškovićem.


Vučinić: Da li ste sa Markom pregovarali o ovome?


Đurašković: Ne.


Vučinić: Spomenuli ste Emissio broker u vezi sa ovim konzorcijumom, napravljenim sa Miroslavom Miškovićem. Ko je tu vlasnik?


Đurašković: To je akcionarsko društvo, bilo je više vlasnika. Jedan je Sheer korporacija sa 49 odsto.


Vučinić: Ko je u to vreme bio vlasnik Sheera?


Đurašković: Ja, sto posto.


Vučinić: A zašto ima potrebe da u tom konzorcijumu sa jedan odsto učestvuje i Emissio broker? Šta je tu finansijsko opravdanje ili smisao?


Đurašković: Potpuno irelevantna stvar, u tom momentu više taktička nego bilo koja druga. Emissio broker, kao društvo, imalo je svoja sredstva i htelo da učestvuje u tom konzorcijumu, a svi ti konzorcijumi su bili stvar taktike − na koji način ćete se prezentovati, kako ćete postići tajnost da ste zainteresovani za kupovinu, pa je taj Emissio broker bio eksponiran kao kupac dokumentacije.


Vučinić: Čime se bavio Emisio broker u tom trenutku?


Đurašković: Klasična brokerska kuća.


Vučinić: Spominjete često Miškoviće. Kada je u pitanju konzorcijum i kada je u pitanju dokapitalizacija. Sa kim Vi pregovarate, i ima li tu Marka?


Đurašković: Pa, ima Marka Miškovića, iako se razgovori pretežno vode sa Miroslavom Miškovićem.

Autori:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend