Strah od obezbeđenja je naziv jedinstvene on-line baze podataka, koja trenutno sadrži 86 slučajeva napada privatnog obezbeđenja na građane u Republici Srbiji. Novinarski tim CINS-a istraživao je period od 2003. godine do danas i izdvojio situacije u kojima je privatno obezbeđenje grubo prekoračilo svoja prava. Šest takvih napada imalo je smrtni ishod.
Baza podataka sastoji se iz opisa svakog pojedinačnog slučaja, ali i mape Srbije sa označenim lokacijama incidenata. Korisnici mogu vršiti pretragu po gradu, lokaciji i godini napada, tipu nanesenih povreda i drugim parametrima. Za slučajeve koji su zabeleženi u sudskoj ili policijskoj arhivi dostupna je i zvanična dokumentacija.
„Želeli smo da izvršimo pritisak na brže rešavanje brojnih problema u oblasti privatnog obezbeđenja. Napadi se konstantno dešavaju, mnogi rezultiraju težim povredama ili smrću, a najgore od svega je što većina slučajeva veoma dugo ostane nerešena ili čak nikada i ne završi na sudu“, objašnjava Milica Šarić, novinarka CINS-a i jedna od autorki baze.
Osim pretragom medijskih arhiva i na osnovu prijava građana, novinari su napade obezbeđenja otkrivali i na osnovu sudske i policijske dokumentacije, a razgovarali su sa žrtvama, napadačima i svedocima ovih incidenata.
‘Ideja da se na jednom mestu, potkrepljeno činjenicama i materijalnim dokazima, na transparentan i nužno kritički način javno ukaže na pretnju zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja pripadnika privatnog obezbeđenja – jeste dobra i neophodna u ukupnim naporima da se ova delatnost, koja je u ekspanziji širom sveta, unapredi i profesionalizuje.’
Dragiša Jovanović, Komisija za javno privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti Srbije
,
Istraživanje je pokazalo da se deo napada o kojima su izveštavali mediji nije ni desio ili iznesene informacije nisu bile tačne, tako da se u bazi nalaze samo slučajevi provereni direktno sa akterima događaja ili kroz dokumentaciju.
„Ova baza, nažalost, jako dobro ukazuje da je Srbija među državama u kojima se bezbednost jednih ostvaruje na štetu drugih, te da su pojedina privatna obezbeđenja pravi generator nebezbednosti građana“, rekao je Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Analizirajući Strah od obezbeđenja, Petrović je zaključio da su u napadima najčešće učestvovale „manje poznate firme za privatno obezbeđenje i pojedinci koji su pružali obezbeđenje noćnim klubovima i moćnim pojedincima, političarima i direktorima“. Bazu pogledajte na ovom linku.
Čuvari (ne)reda noćnih klubova
Pripadnici privatnog obezbeđenja su u poslednjih 12 godina u Srbiji ubili šestoro ljudi. Više od četvrtine svih incidenata koje je CINS uvrstio u bazu podataka dogodila se u klubovima i na splavovima, a polovina ih je kao posledicu imala teške telesne povrede.
„Osetili su svoju moć i bili srećni kad su mogli da me šutaju dok sam ležao bez svesti. Pretrpeo sam takve povrede da je naučna fantastika kako sam ostao živ. Pokidani su mi nervi, slomljeni zubi, nagnječena rebra“, prisetio se Srđan Bogić noći 2008. godine, kada ga je napalo obezbeđenje subotičkog „Q bar“-a.
Osnovni sud u Subotici osudio je četiri „čuvara“ kluba „Q bar“ zbog ovog incidenta, ali Apelacioni sud u Novom Sadu je 2012. godine ukinuo presudu i naložio ponovno suđenje.
Suđenje osumnjičenima za ubistvo Fedora Frimermana tek je počelo, iako je prošla godina dana od njegove smrti. U pritvoru se nalaze trojica radnika obezbeđenja splava „Sound“, dok je četvrti osumnjičeni pušten da se brani sa slobode. CINS je prvi objavio optužnicu i detalje koji pokazuju sa kolikom okrutnošću je ovaj zločin počinjen.
Novinari CINS-a su u više navrata pisali o napadima privatnog obezbeđenja, kao i o nepotpunom zakonskom uređenju ove oblasti. Ostale tekstove iz CINS-ovog projekta o privatnom obezbeđenju pročitajte ovde.
Nebezbedni zbog obezbeđenja
Među žrtvama napada privatnog obezbeđenja iz baze podataka nalaze se maloletnici, sportisti, poznate ličnosti, ali i kolege reporteri – svaka šesta žrtva napada bio je novinar ili snimatelj. Oni su iz ovih sukoba najčešće izlazili bez povreda, ali uz ozbiljne pretnje.
Reporteri su neretko bili meta telohranitelja javnih ličnosti, ali na meti su i ostali građani. Slučaj kada je Nenad Čanak zajedno sa svojim telohraniteljima tukao Pavla Lešanovića još čeka razrešenje na sudu. Sa druge strane, odbačene su prijave podnete protiv članova obezbeđenja Svetlane Cece Ražnatović, kao i one protiv privatnog obezbeđenja ministra Velimira Ilića.
Strah od obezbeđenja beleži i incidente u kojima su učestvovali telohranitelji proročice Kleopatre, Muamera Zukorlića, kao i obezbeđenje porodice Karađorđević. Druge medijske ličnosti, poput Katarine Radivojević i Vlade Georgieva, bile su i same žrtve sukoba sa privatnim obezbeđenjem.
Dragiša Jovanović, predstavnik Komisije za javno privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti Srbije, naglašava bitnost razlikovanja legalnog i nelegalnog privatnog obezbeđenja. On pozdravlja ideju CINS-a da „na jednom mestu, potkrepljeno činjenicama i materijalnim dokazima, na transparentan i nužno kritički način javno ukaže na pretnju zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja pripadnika privatnog obezbeđenja“.
Strah od obezbeđenja će biti ažuriran po pristizanju novih informacija. CINS poziva građane da prijave slučajeve napada privatnog obezbeđenja koji se ne nalaze u ovoj bazi podataka. Bazu Strah od obezbeđenja pogledajte ovde.
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Ostavi komentar