Mišković: Ja da savetujem sina da utaji porez?

Devetoro svedoka Tužilaštva za organizovani kriminal saslušano je poslednja tri dana tokom suđenja Miroslavu Miškoviću, Milu Đuraškoviću i ostalim optuženima za malverzacije u putarskim preduzećima i kruševačkoj Fabrici maziva. Među svedocima bili su sadašnji i bivši radnici Unicredit banke, Nibens korporacije i jedna službenica Komisije za hartije od vrednosti.

Svedoci su uglavnom govorili o kreditu koji je Milo Đurašković podigao 2008. godine, kako bi od Miškovića kupio akcije. 

Miroslav Mišković je, komentarišući deo optužnice u vezi sa utajom poreza, ponovio da nije savetovao sina Marka da državi ne plati porez.

– Ja za svoj porez imam poreskog savetnika, KPMG. To je netačna izjava u optužnici. Ja da savetujem sina da utaji porez? Iza toga što Tužilaštvo piše stoje živi ljudi, koji imaju porodice. Ja ću tražiti pravdu. I doneću iz Poreske uprave papir da sam i ja i kompanija najredovniji u plaćanju poreza.

Sporan sastanak sa Markom Miškovićem

Tenziju u sudnici izazvalo je svedočenje Igora Petkovića, koji je u vreme odobravanja kredita Nibensu, bio direktor Sektora za poslove sa privredom Unicredit banke. Opisujući svoj angažman kao i sastanke koje je, tim povodom, imao, Petković je, na pitanje zamenika tužioca Tamare Ristić s kim se sastajao, odgovorio:

– Sastanci su najčešće bili sa Milom Đuraškovićem, nekad je bio i advokat Dejan Jeftić i na jednom sastanku je bio, čini mi se, i Marko Mišković, ako se tako zove.

Na ovo je najpre reagovao branilac Miroslava Miškovića, Zdenko Tomanović, koji se pozvao na iskaz koji je Petković dao tokom istrage. Zamenica tužioca je tvrdila da Petković tokom istrage nije pričao o tom konkretnom sastanku, a potom su pred sudom pročitani delovi Petkovićevog iskaza iz istrage. Svedok, koji je ranije rekao da se ne seća svih detalja, jer je ovaj kredit bio 2008. godine, pokušao je da se ispravi, rekavši da je moguće da je pogrešio i da „ne želi da iko bude oštećen“.

Marko Mišković i još jedan okrivljeni, Živojin Petrović (direktor firme Mera Invest doo, na čiji račun je kredit isplaćen) tražili su da ovom svedoku postave pitanja. Na Petrovićevo pitanje da li se seća da je on, Petrović, bio na sastanku u vezi sa isplatom kredita Meri Invest, svedok je tražio da mu Petrović priđe, pa rekao da mu nije poznat, ali da je „možda i bio“.

Potom su usledila pitanja Marka Miškovića.

Mišković: Da li sam ja ikada bio kod Vas u Unicredit banci? Da li je potrebno da priđem? (Mišković je prišao svedoku i još jednom pitao „Jesam li ja bio?“)

Sudija Maja Ilić: Marko, Vi ste u sudu, kao okrivljeni, i moramo neka pravila ponašanja da poštujemo. Ni nama, advokatima, tužilaštvu, veću, se često nešto ne sviđa, pa niko ni na koga ne nasrće. Svedok, odgovorite na pitanje.

Petković: Nema problema. Nije mi poznat, čak ni ne liči puno na ono sto viđam u medijima.

Privatizacija putarskih preduzeća

Direktor Preduzeća za puteve Niš od 2008. do 2009. godine, Jovica Stefanović, rekao je da je sve strateške odluke donosio Milo Đurašković i da je on, prema njegovim saznanjima bio jedini vlasnik. Na Tomanovićeva pitanja o Miškoviću, Stefanović je odgovorio da ga prvi put vidi, da se „u kuloarima svašta pričalo, ali mi smo imali Mila i sa njim sarađivali“, te da Mišković na njega nikada nije uticao.

Slobodan Jovanović, koji je bio direktor Preduzeća za puteve Beograd od 1994. do 2005, kada je tu firmu kupio Milo Đurašković, opisao je kako je izgledala privatizacija ovog putarskog preduzeća:

– Firma je 2004. ušla u proces privatizacije, ušao je i savetnik, strana kompanija, imali su sobu u preduzeću, tu su zainteresovani mogli da pregledaju informacije i dokumentaciju. Mi smo, inače, 2001. ili 2002, sa austrijskom firmom AlpineBau iz Salzburga, uz saglasnost Agencije za privatiaciju, napravili „dzoin venčur“ firmu, Alpina PZP Beograd. Jedina firma koja je imala dovoljan uvid u mogućnosti PZP Beograd bila je ta firma. U to vreme moj finansijski direktor me obaveštava da je Emisio broker nekoliko puta dolazio da pregleda dokumentaciju – rekao je Jovanović, pa nastavio:

– Tri ponude su bile za nas: Alpina, MPC i Emisio broker. Bilo mi je neobično da neka brokerska kuća hoće da kupi PZP i bilo nam je stalo da proverimo ko je to. Pred dan ponude, uz pomoć jednog kolege, saznali smo da iza toga stoji PZP Niš 99 posto i Delta M jedan posto.

Jovanović je rekao da je pre privatizacije Đuraškovića poznavao površno, te da su imali nekoliko neformalnih sastanaka. Na pitanje advokata Zdenka Tomanovića, zastupnika Miroslava Miškovića, da li mu je Mišković ikada davao neke naloge ili nešto od njega tražio, Jovanović je rekao da Miškovića nije viđao.

Na pitanje sudije Ilić, Jovanović je rekao da Miškovića jeste video jednom, pre privatizacije, u jednom restoranu, da je to bilo dva meseca pre uplate novca za PZP Beograd i da je „suština bila da sve firme treba da budu u jednom sistemu“.

Pred sudom je svedočila i Dragica Mirčetić, koja je bila načelnik Odeljenja za distribuciju hartija od vrednosti u Komisiji za hartije od vrednosti, kada se događala transakcija akcijama putarskih preduzeća. Ona je decidno tvrdila da su sve aktivnosti u vezi sa emisijom akcija bila potpuno u skladu sa tada važećim zakonima.

Suđenje Miškoviću biće nastavljeno 1. i 2. oktobra, za kada je planirano saslušanje svedoka koji su bili pozvani na suđenje, ali se nisu pojavili. Među njima je i nekadašnji ministar, Milutin Mrkonjić.

Ovaj proces, koji je počeo u novembru 2013. godine, u međuvremenu je spojen sa drugim postupkom protiv Mila Đuraškovića. Osim njega i Miškovića (sedmi na optužnici), optuženi su i Marko Mišković, Dejan Jeftić, Risto Ristić, Boro Jelić, Branislav Jovanović, Ljiljana Kostić, Srđan Filipović, Milutin Gašević, Zoran Mihailović, Zdravko Rašo, Predrag Filipović, Živojin Petrović i Jadranka Bardić.