AktuelnoSrbija

Timovi Zaštitnika građana posmatrali proteste, ali nisu pisali službene beleške

14. avg 2020.
Pripadnici policije i demonstranti na protestu ispred Narodne skupštine 8. jula; foto: Beta/Luka Filipović/DS
Posmatrački timovi Zaštitnika građana koji su pratili julske proteste ispred Narodne skupštine o dešavanjima sa terena nisu sačinjavali službene beleške jer je tu praksu ukinuo zaštitnik građana Zoran Pašalić. On za CINS navodi da službene beleške „usporavaju postupak”, i nepotrebno unose „emotivni utisak posmatrača”. Umesto u službene beleške, zapažanja njegovih timova biće uneta u generalni izveštaj u kome se faktografski navodi događaj, ko mu je prisustvovao, počinioci i epilog. Bivši ombudsman Saša Janković kaže da je vođenje službenih beleški o nadzoru ranije bilo obavezno jer je reč o jednoj od najvažnijih službenih radnji.

Prošlo je mesec dana od protesta ispred Narodne skupštine kada je mirno okupljanje građana zbog najave o ponovnom uvođenju policijskog časa preraslo u nasilne sukobe s policijom.

Ovi protesti ostaće upamćeni po scenama nasilja, bačenom suzavcu, hapšenjima, a potom i ekspresnim suđenjima demonstrantima.

Nakon prvih dana protesta svojim saopštenjem oglasio se Zaštitnik građana sa tvrdnjom da policija nije koristila prekomernu silu, ali da su uočeni pojedinačni slučajevi koji će biti ispitani. Zbog toga su pokrenuti postupci kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova koji i dalje traju.

Zoran Pašalić, koji je na čelu ove institucije, za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže da su njegovi timovi bili neposredni očevici prekoračenja ovlašćenja policajaca, ali da to ne znači da je bilo sistemske represije.

„Suština je da treba napraviti razliku. Sistemska represija znači da na svako okupljanje građana policija bez upozorenja reaguje silom. Ovde je bilo prekoračenja čak i policijske brutalnosti i to su osnovni postupci koje mi vodimo”.

Prema njegovim rečima, tri tima ove institucije bila su prisutna na ulicama svih dana protesta. Jedan tim je pratio da li se građani hapse po zakonu ili ne, dok je drugi, sa kojim ide i lekar sudske medicine, pratio šta se kasnije dešava sa uhapšenima. Treći, takozvani tim za hitne slučajeve je bio prisutan za slučaj da je potrebno hitno pokretanje postupka od strane Zaštitnika.

Međutim, za razliku od ranijih godina, ovi timovi nisu pravili službene beleške sa terena.

Ranija praksa da posmatrači nakon vraćanja sa terena o tome sačine belešku ukinuta je po Pašalićevom dolasku na mesto Zaštitnika. Takav način rada, prema njegovim rečima, usporavao je tu instituciju.

Nakon što je postao ombudsman, dodaje, zatekao je slučajeve i pritužbe koji se obrađuju godinama što, mišljenja je Pašalić, nije primereno za instituciju koja mora da reguje brzo:

„Pritom kada otvorite te neke višegodišnje predmete, vi ćete naći tu veliki broj ispisanih stranica iz kojih nećete videti ništa”.

Međutim, to nije jedini razlog zbog čega se službene beleške nakon terena više ne pišu.

„Službena beleška koja se ranije koristila može da izazove ono što u ovim postupcima nije dozvoljeno, a to je neki lični odnos prema događaju. Dobijete jednu sliku koja nije potkrepljena dokazima već emotivnim utiskom onoga što ste videli”, kaže Pašalić.

Prvi zaštitnik građana u Srbiji, koji je na toj funkciji bio 10 godina, Saša Janković objašnjava da onaj koji je na toj funkciji ima pravo da organizuje način rada stručne službe onako kako smatra celishodnim.

Međutim, po njegovim rečima, pisanje beleški o ostvarenim nadzorima je bila obaveza dok je bio na čelu te institucije jer je to „jedna od najvažnijih i najosetljivijih službenih radnji”. Čudi ga što Pašalić nije nastavio tu praksu, za koju kaže da je uobičajena kod ombudsmana širom sveta, tim pre „što se procedure vremenom dograđuju, a ne razgrađuju”.

Poenta beleški je da se Zaštitniku građana koji nije prisustvovao događaju koji se kontroliše, opiše detaljno njegov tok i sve bitne činjenice, uključujući i lična zapažanja.

„Ako je nešto rečeno usmeno – zbog čega je to rečeno, kakva je bila reakcija na to što je rečeno, koje su alternative razmatrane pre nego što je nešto urađeno. Recimo ako ste u kontroli (…) i odlučujete da li ćete da priđete jednoj ili drugoj grupi policajaca, pa ste prišli jednoj, onda navodite razlog zašto ste prišli toj jednoj”, objašnjava Janković.

Informacija koju Zaštitnik dobije mora da bude nesporna, brza, tačna, potpuna, da sadrži činjenice i okolnosti. Prema Jankovićevim rečima, jedini način da se to ozbiljno uradi je da Zaštitnik građana dobije napismeno izveštaj iz kontrole.

„Beleške, odnosno izveštaje su potpisivali zaposleni koji su vršili nadzor i niko nije imao pravo da ih menja jer su to njihovi dokumenti.”

Kako nam je Pašalić rekao, ono što su timovi Zaštitnika građana videli na ulici tokom protesta naći će se u generalnom izveštaju koji se objavljuje kada se svi postupci okončaju. Njegovo mišljenje je da je problem mnogih institucija u Srbiji to što se nečiji „najblaže rečeno površan rad” pokriva gomilama papira. Tako se, prema njegovim rečima, od kada je on Zaštitnik to u ovoj instituciji ne radi. Predmeti su, kaže, kratki i jasni – u njima se navodi događaj, ko mu je prisustvovao, ko je počinilac i epilog. Sve drugo je, ocenjuje on, suvišno.

Janković sa druge strane kaže da je u njegovom mandatu, samo za neke rutinske postupke koji nisu od šireg značaja za javnost, tok i rezultat nadzora mogao biti opisan samo u završnom aktu. U tom završnom aktu Zaštitnik građana bi nakon obavljenog nadzora konstatovao da li su prava građana povređena ili ne.

Ukoliko je izrađivan samo završni akt zaposleni koji je pisao nacrt i koji se ne slaže sa izmenama koje je zamenik zaštitnika ili sam zaštitnik uneo u njega, imao je pravo da svoj originalni nacrt trajno ostavi u predmetu, kao dokaz svog rada i stavova.

„Tako je obezbeđivan integritet postupaka, kvalitet rada i podsticana i osiguravana individualna odgovornost”, mišljenja je Janković.

Pokrenuto ukupno 23 postupka kontrole

Zaštitnik građana pokrenuo je ukupno 23 postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, a postupci su i dalje u toku. Od ukupnog broja postupaka, osam je pokrenuto po sopstvenoj inicijativi, a 15 po pritužbama građana.

više

 

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend