09 Januar 2018, 09:09

Komentari (0)

Tužilaštvo u procesu protiv Mire Marković ignorisalo sud duže od godinu dana

Beogradsko Više tužilaštvo odbijalo je da ispravi greške u optužnici protiv supruge Slobodana Miloševića i još devet optuženih, da bi na kraju 2017. taj deo optužnice zastareo. Ovo je jedno od 533 suđenja za krivična dela u Srbiji sa trajanjem dužim od 10 godina

Piše: Milica Stojanović

Foto: Mira Marković, Beta/Milan Obradović

Foto: Mira Marković, Beta/Milan Obradović

Od ukupno 12 osoba, među kojima je i Mirjana (Mira) Marković, optužbe za zloupotrebe prilikom dodele stanova u vlasništvu države su do sada zastarele protiv njih petoro. Suđenje u ovom slučaju traje skoro 15 godina, optužnica je u više navrata menjana, a ceo sudski postupak je na početak vraćan najmanje pet puta.


Zbog grešaka u novčanim iznosima iz optužnice Viši sud je mesecima opominjao beogradsko Više tužilaštvo, koje je izmenjenu optužnicu dostavilo tek u oktobru 2017. Neke cifre jesu bile promenjene, ali se iznosi koji se pojedinim optuženim stavljaju na teret ponovo nisu poklapali.


Taj deo optužnice zastareo je u decembru 2017. godine, čime je krivično gonjenje za troje ljudi u potpunosti obustavljeno. Reč je o nekadašnjim službenicima Opštine Novi Beograd: Milutinu Miloševiću, Milošu Batini i Zoranu Periću. Tada je zastareo i deo optužbi protiv Živke Knežević, bivše generalne sekretarke Vlade Srbije, kojoj se suđenje nastavlja po drugim tačkama optužnice.

 

Sporost i neefikasnost pravosuđa prate ovaj slučaj od početka . Od podizanja prve optužnice ročišta su odlagana više od 50 puta, a jedan od najčešćih razloga jeste nepojavljivanje svedoka.

Protiv još dvoje optuženih postupak je zastareo tokom prethodnih godina: protiv Bratislave Morine, nekadašnje ministarke za izbeglice, raseljena lica i humanitarnu pomoć, te Petra Zekovića, bivšeg funkcionera Ministarstva unutrašnjih poslova.


Osim Mire Marković, supruge nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i direktorke Direkcije Jugoslovenske levice, na optužnici su ostali: Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne Uprave carina, Branislav Ivković, nekadašnji ministar u Vladi Srbije, Jovica Stanišić, nekadašnji načelnik resora Državne bezbednosti MUP-a Srbije, kao i nekadašnji funkcioneri državnog preduzeća za izdavanje nekretnina Dipos.


Umesto ispravljanja grešaka - prepiske

 

Prepiska Višeg tužilaštva sa Višim sudom trajala je od kada je Tužilaštvo u aprilu 2016. godine podnelo novu objedinjenu optužnicu, a odnosila se na novčane iznose koji su nekim od optuženih stavljeni na teret kao pribavljanje protivpravne imovinske koristi za rođake i prijatelje tadašnjih vlasti. Viši sud u Beogradu je od Tužilaštva tražio da se izjasni o tome na šta se pojedine cifre odnose i da isprave greške.


Šestog jula 2016. godine se postupajuća sudija u ovom predmetu, Snežana Nikolić Garotić, obratila Višem tužilaštvu i navela da je neophodno da provere dva iznosa navedena u optužnici. Reč je o iznosima od oko 1,8 i 1,7 miliona dinara koji su na teret stavljeni Živki Knežević i trojici nekadašnjih funkcionera opštine Novi Beograd.

 

Parnični predmeti

Na kraju 2016. godine je pred sudovima u Srbiji bilo 9.276 parničnih predmeta starijih od pet, odnosno, 1.490 predmeta starijih od 10 godina.

Prema delu optužnice, njih četvoro su učestvovali u nezakonitoj dodeli četiri stana, a sama Živka Knežević optužena je za još dva, od kojih je jedan dodeljen rođaki Slobodana Miloševića.


Za četiri od šest stanova najpre je bila navedena vrednost nekretnine i količina novca za koji je nekretnina kasnije otkupljivana. Od ta četiri slučaja, u dva se pribavljena imovinska korist nije poklapala sa razlikom između vrednosti stana i novca datog državi za otkup.


Takođe, navedeni iznos od oko 1,8 miliona dinara, za koji je optužena Živka Knežević, poklapao se sa imovinskom koristi navedenom za svih šest stanova, dok za iznos koji se odnosi na trojicu opštinskih funkcionera nije bilo jasno na šta se odnosi.


Tužilaštvo je Sudu odgovorilo da su branioci već imali prigovore na ove iznose ali da su oni još 2003. godine odbijeni.


Sud je, međutim, u još jednom dopisu insistirao da se brojke izmene: „Povodom odgovora da proverite iznose (...) ponovo vam navodim da bez obzira na činjenicu da je optužnica potvrđena tehničke greške u kucanju, računanju, mogu se i moraju ispraviti jer su iznosi u optužnici očigledno usled tehničke greške pogrešno upisani.“


Tužilaštvo je odgovorilo identično kao i ranije i nije ispravilo iznose.

 

Viši sud u Beogradu

Foto: CINS

U februaru 2017. godine sud je tražio da se Tužilaštvo izjasni o tome kako je došlo do iznosa navedenih u optužnici. Tužilaštvo je navelo da je do tih cifara došlo analizom dokaza i ponovilo da su prigovori branilaca na ovo odbačeni 2003.


Nakon neuspešnih obraćanja Tužilaštvu, Viši sud je tražio veštačenje spornih iznosa. Sabiranje je, na kraju, obavljeno na samom suđenju, kada je utvrđeno da iznos za koji se četvoro optuženih tereti umesto 1,7 miliona iznosi 1,17 miliona dinara.


Tužilaštvo je potom u oktobru podnelo izmenjenu optužnicu u kojoj su, prema navodima tužiteljke, datumi i iznosi „upodobljeni“. Pošto svi branioci nisu dobili izmenjenu optužnicu, glavni pretres je odložen za 13. decembar 2017.


U toj novoj optužnici, u dve tačke, promenjeni su datumi tako da je period u kom su stanovi dodeljeni „produžen“ do 2000. godine. Ovo je bilo posebno vidljivo u drugoj tački optužnice, po kojoj je šest stanova najpre bilo podeljeno od maja do septembra 1997. godine, dok je posle izmena period bio od aprila 1997. do juna 2000.


U izmenjenoj optužnici Tužilaštvo je za svaki stan u drugoj tački detaljno opisalo proces dodele, dok je za nekretnine kojima je to nedostajalo – navelo vrednosti stanova i pribavljene koristi. Takođe, za dva stana je prepravljen iznos protivpravne koristi.


Međutim, svi iznosi se i dalje nisu poklapali. Tako je zbir pojedinačnih protivpravnih imovinskih koristi za četiri stana iznosio oko 1,2 miliona dinara, umesto 1,8 miliona, koliko je navedeno u optužnici kao ukupna cifra.


Advokati odbrane tvrdili su da ova razlika u iznosima znači i razliku u težini krivičnog dela, odnosno da njihovim klijentima treba da bude suđeno za blaži oblik – što znači i kraći rok zastare. Međutim, optužbe koje su se odnosile na navedene iznose su svakako zastarele 28. decembra 2017.


U Višem tužilaštvu nisu odgovorili na pitanja CINS-a o ovoj temi navodeći da „kada su postupci u toku oni se od strane tužilaštva ne komentarišu u medijima”.


Smanjen broj starih predmeta


Od jeseni 2016. godine, kada je suđenje u slučaju Marković i ostali ponovo krenulo iz početka, održano je 13 od ukupno zakazanih 21 glavnih pretresa.


Sporost i neefikasnost pravosuđa prate ovaj slučaj od početka. Od podizanja prve optužnice ročišta su odlagana više od 50 puta, a jedan od najčešćih razloga jeste nepojavljivanje svedoka.

 

Greška u formuli

Svi sudovi najkasnije do 31. januara svake godine donose programe rešavanja starih predmeta. Po sudskom poslovniku, pod pojmom „stari predmeti“ podrazumevaju se svi stariji od dve godine, a u godišnjim programima se vode po dva kriterijuma: po podizanju optužnice i po datumu kada je predmet primljen u određeni sud.


Godišnji programi donose se od 2014. godine ali je Ministarstvo pravde krajem 2015. godine ustanovilo da u formuli za izračunavanje po datumu prijema postoji greška - u formuli je nedostajao matematički znak za „manje ili jednako“ (<=).


U godišnjem izveštaju o radu sudova Vrhovnog kasacionog suda navedeno je: „U januaru mesecu 2016. godine izmenjena je formula za izračunavanje starih predmeta prema datumu prijema, što je dovelo do promene u broju nerešenih starih predmeta prema datumu prijema na početku izveštajnog perioda“.

Dugotrajna suđenja bez ishoda za najteža krivična dela u Srbiji nisu retkost, što pravosuđe čini neefikasnim, a opterećuje budžete pravosudnih institucija.


Uzimajući kao kriterijum datum podizanja optužnice, na sudovima u Srbiji je na kraju 2016. godine bilo ukupno 1.703 krivičnih predmeta starijih od pet godina i 533 predmeta starijih od 10 godina. Gledajući podatke sa kraja 2015, stvari izgledaju bolje: na sudovima je tada bilo ukupno 583 suđenja dužih od 10, odnosno, čak 2.188 starijih od pet godina.


Milan Antonijević, direktor organizacije Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže za CINS da ga pad u broju predmeta ne iznenađuje ali da je i dalje reč o visokom broju.


„Mi vidimo da počinju da se zakazuju ročišta tamo gde ranije nisu, mnoge stvari postaju prioritet, što je dosta pozitivno“, kaže Antonijević i dodaje da su na „vraćanje u život“ nekih višegodišnjih predmeta uticale i ustavne žalbe u vezi sa suđenjem u razumnom roku.


Zaštita prava na suđenje u razumnom roku znači da svaka stranka u postupku, koja misli da njen postupak traje predugo, može sudu podneti prigovor radi ubrzavanja, žalbu ili zahtev za pravično zadovoljenje (novčano ili objavljivanje presude).


U Prvom osnovnom sudu u Beogradu je, za godinu dana, broj predmeta starijih od pet godina smanjen za 160, a onih starijih od 10 za 23. Prema njihovim podacima, najveći broj predmeta starijih od pet godina je rezultirao presudama – osuđujućim (70) i oslobađajućim (33). Ostali slučajevi okonačni su odustajanjem tužilaca od krivičnog gonjenja, zastarama, spajanjem optužnica itd.


Osnovni sud u Nišu tokom 2016. godine okončao je 159 predmeta koji su bili stariji od pet godina. Najveći deo, njih 139, rešen je donošenjem presude. U ovom sudu za CINS navode da je priliv predmeta smanjen, pa su sudije češće zakazivale ročišta, ali i da su češće korišćeni instituti poput sporazuma o priznanju krivice.


U Osnovnom sudu u Prijepolju na kraju 2015. godine bila su 33 slučaja starija od pet godina, a rešeno ih je 25. Od toga, 20 je rešeno donošenjem presude, a u dva predmeta je postupak zastareo. U ovom sudu navode da je na rešavanje starih predmeta uticalo dodatno angažovanje i povećan broj sudija, kao i postavljanje tumača za bošnjački jezik.


„Primenom procesnih mera obezbeđeno je prisustvo jednog broja okrivljenih, koji ranije nisu bili dostupni sudu, a u jednom broju, koji su i dalje ostali nedostupni, na predlog javnog tužioca, suđeno je u odsustvu“, navedeno je u odgovoru Osnovnog suda u Prijepolju.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite