24 Decembar 2015, 09:40

Komentari (0)

Savet za borbu protiv korupcije: Politički uticaji na medije kroz oglašavanje

Više od 60 miliona evra država potrošila na oglašavanje i marketing za četiri godine, pokazuje izveštaj o modelima uticaja vlasti na medije Saveta za borbu protiv korupcije. Železnice Srbije ugovore vrednosti oko 100 miliona dinara sklapale putem narudžbenica

Piše: Anđela Milivojević

Dušan Slijepčević, Miroslava Milenović, Miroslav Milićević, Mioljub Vitorović

Državne institucije Srbije su u periodu od 2011. do 2014. godine potrošile gotovo sedam milijardi dinara (60,9 miliona evra) za različite medijske i promotivne usluge, pokazuje danas objavljen izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije.


Savet je analizirao ukupno 124 državna organa, organizacije, fonda, javna preduzeća, privredna društva sa većinskim državnim kapitalom i organa lokalne samouprave. Gotovo 60 posto novca dato je za troškove oglašavanja u sredstvima javnog informisanja i troškove sponzorstava i donacija – po oko 1,9 milijardi dinara.

 

'Da bi privukli oglase, zaposleni u medijima trude se da ne uvrede potencijalne oglašivače i nastoje da sadržaj njihovih medija ne ide protiv poruka onih koji se u njima oglašavaju.'

,

U Izveštaju o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga navodi se da mediji u Srbiji ne kontrolišu vlast i njene učinke, već da vlast zapravo kontroliše medije:


"Oglašavanje i marketing su kanali kojima je moguće vršiti uticaj na uređivačku politiku medija, a da pri tom niko od zvaničnika ili njima bliskih osoba nije u vlasničkoj strukturi samih medija."


U izveštaju piše da su na ovaj način mediji ucenjeni zbog mogućnosti da izgube sredstva od oglašavanja i marketinga ukoliko su kritički nastrojeni prema vlasti. Od odluka političke i ekonomske elite o tome gde će se oglašavati i koliko će novca za to potrošiti, bitno zavisi sudbina medijskih preduzeća:


"Da bi privukli oglase, zaposleni u medijima trude se da ne uvrede potencijalne oglašivače i nastoje da sadržaj njihovih medija ne ide protiv poruka onih koji se u njima oglašavaju."


Savet je uočio trend smanjenja troškova, pa je tako najviše novca potrošeno 2012. godine - preko 2 milijarde dinara, a najmanje 2014. godine - oko jedna milijarda dinara.


Ko najviše troši


Prema nalazima Saveta, firme koje su u većinskom državnom vlasništvu poput Galenike, Državne lutrije Srbije, Elektrovojvodine, Jugoistoka, Rudarskog basena Kolubara, Aerodroma Nikola Tesla, Petrohemije, DIPOS-a i drugih, potrošile su najviše novca na oglašavanje i marketing, skoro 3 milijarde dinara. Među njima su i holding Prva petoletka iz Trstenika i Fabrika maziva FAM iz Kruševca, obe u restruktuiranju.


Na drugom mestu po količini potrošenog novca, preko milijardu dinara, nalaze se javna preduzeća kao što su Elektroprivreda, Putevi i Železnice Srbije, Jugoimport SDPR, Srbija šume, Pošta i drugi, od kojih su neka i gubitaši.

 

Na trećem mestu po trošenju novca građana na promociju nalaze se ustanove sa javnim ovlašćenjima među kojima su Turistička organizacija Srbije, Beogradska poslovna škola, Apoteka Beograd, Univerzitet u Prištini, Klinički centar Srbije i drugi, koji su za četiri godine na oglašavanje i marketing potrošili nešto više od pola milijarde dinara.

 


Savet u izveštaju navodi da ovako veliki rashodi preduzeća pokazuju na neadekvatno sprovedenu kontrolu države nad njihovim poslovanjem kao i na njihovo "iscrpljivanje od strane političkih partija koje postavljaju neadekvatne kadrove koji njima rukovode."


Kako bi se u budućnosti sprečilo neracionalno trošenje novca i uticaj na medije Savet je u Izveštaju dao 24 preporuke među kojima su: izmene zakona kojima bi se zabranilo finansiranje medija i sportskih organizacija kroz ugovore o sponzorstvu ili donacije javnog novca, zabrana medijske promocije javnih preduzeća koja imaju monopol na tržištu, kao i zabrana sponzorstava i donatorstva preduzeća u kojima je država većinski vlasnik a koja posluju sa gubicima.

 

Pored toga Savet traži od nadležnih ministarstva da pokrenu postupke pred Poreskom upravom i tužilaštvima zbog zloupotreba javnog novca kroz takozvane simulovane poslove za usluge koje su plaćene raznim privatnim firmama a nisu

izvršene.

 

Železnica i narudžbenice

 

Jedan od izdvojenih primera trošenja novca na medijske usluge je Javno preduzeće Železnice Srbije, koje je prema izveštaju Saveta za četiri godine potrošilo oko 100 miliona dinara.

Ne daju informacije

Telekom Srbija i Srbijagas odbili su da Savetu dostave informacije o tome koliko su novca potrošili za promociju, oglašavanje i marketing, uprkos rešenjima Poverenika za pristup infromacijama od javnog značaja, koji je ova preduzeća novčano kaznio zbog skrivanja podataka. CINS je već pisao o javnim preduzećima koja troše novac građana, a odbijaju da dostave informacije o tome kako taj novac troše. Telekom Srbija platio je tako 30 kazni u iznosu od gotovo tri miliona dinara. U izveštajima Poverenika iz 2014. godine stoji da je Telekom jedan od organa koji odbijaju da se Zakon na njih uopšte i primenjuje. Pored Telekoma najviše je kažnjavano preduzeća Srbijagas, koje ima 12 kazni.


Savet je izdvojio ovo preduzeće jer je usluge promocije, oglašavanja i video produkcije nabavljalo isključivo putem narudžbenice, bez ikakvih konkursa ili javnih nabavki.


U zaključku Saveta se navodi da ovakav način plaćanja može da ukazuje na nameru da se putem više narudžbenica izbegne obaveza sprovođenja javne nabavke i da se time “ostavlja prostor za favorizovanje privilegovanih dobavljača.”


Više od 50 različitih firmi je dobilo novac od Železnica Srbije iako neke od njih nemaju veze sa medijskom i video produkcijom već su registrovane za proizvodnju nakita i srodnih predmeta, za postavljanje podnih i zidnih obloga ili proizvodnju derivata nafte.


Savet navodi i da je ovo preduzeće često davalo novac za promovisanje svog rada niskotiražnim časopisima koji nisu dostupni široj javnosti, da je za istu uslugu u nekim slučajevima došlo do duplog fakutrisanja i naplaćivanja više puta, a da za određeni broj plaćenih medijskih tekstova Železnice ne poseduju dokaze da su oni zaista objavljeni.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS