25 Februar 2019, 09:00

Komentari (0)

Podela oko strategije za Tanjug: gašenje ili novi javni servis

Nacrtom nove medijske strategije planirano je gašenje Tanjuga i uspostavljanje novog modela poslovanja agencije, bar u većem delu Radne grupe

Piše: Dina Đorđević

Zgrada Tanjuga u ulici Obilićev venac, foto: CINS

Zgrada Tanjuga u ulici Obilićev venac, foto: CINS

Vlada Srbije objavila je 1. februara Radnu verziju Strategije za razvoj sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, takozvanu medijsku strategiju. O tom nacrtu će se do kraja februara voditi javna rasprava, a prema najavama Ministarstva kulture i informisanja, očekivani rok za usvajanje strategije je druga polovina aprila.


Cilj nove strategije, koja će važiti pet godina, je unapređenje medijskih sloboda i smanjenje pritisaka na medije.


Nacrt predviđa, između ostalog, dovršetak „samo delimično ispunjenog cilja“ – privatizacije državnih medija. Jedna od neuspelih privatizacija odnosi se na Novinsku agenciju Tanjug, koja je,nakon dva pokušaja prodaje, odlukom Vlade trebalo da prestane sa radom u oktobru 2015. godine.


Ipak, agencija je nastavila da posluje, a Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) analizirao je strategijom ponuđeno rešenje za Tanjug.


Osim brisanja agencije iz registra privrednih društava, predviđeno je brisanje foto servisa, video servisa i drugih medija koji posluju pod tim javnim preduzećem.


Kompletna tekstualna, audio, foto i video dokumentacija Tanjuga biće arhivirana, a nacrtom se predlaže i ograničenje – arhivanje može biti predmet otuđenjа ili zаlogа „u cilju eventuаlnih finаnsijskih i drugih potrаživаnjа kojа se mogu pojаviti nаkon uspostаvljаnjа novog modelа poslovаnjа Tаnjugа“.

 

U Radnoj grupi za izradu medijske strategije našli su se predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva pravde, Pokrajinske vlade, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Republičkog sekretarijata za javne politike, Komisije za zaštitu konkurencije, Uprave za javne nabavke, Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Asocijacije nezavisnih medija, Poslovnog udruženja Lokal pres, Asocijacije medija, Udruženja radio-stanica RAB Srbija, Asocijacije onlajn medija i Sindikat novinara Srbije (SINOS).

 

Većina je podržala navedeno rešenje za Tanjug, osim Nina Brajovića, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja i današnjeg generalnog sekretara UNS-a, i Dragane Čabarkape, predsednice SINOS-a. Oni su svoja mišljenja izdvojili u vidu aneksa na nacrt.

 

Brajović smatra da bi gašenje Tanjuga nepovoljno uticalo na medijsko tržište i umesto toga je predložio da Tanjug postane javni servis, odnosno da država donose Zakon o osnivanju Javnog servisa novinska agencija Tanjug. Servis bi bio organizovan kao akcionarsko ili jednočlano deoničarsko društvo, a plate zaposlenih i saradnika ne bi bile finansirane iz budžete.

 

Na javnoj raspravi u Nišu, Brajović je stav UNS-a obrazložio time da se „radi o medijskoj kući koja ima dobro mesto na tržištu i opstaje bez budžetskog finansiranja plata“.


Branka Đukić, direktorka Tanjuga, podržava transformaciju u javni servis. U odgovoru za CINS je navela da je takvo rešenje primenjeno u slučaju nacionalnih novinskih agencija u više evropskih zemalja te da “ne vidi zašto ne bi i u slučaju Tanjuga”.


Tanjug je opstao, čak ojačao poziciju na tržištu i uspešno radi, sad već duže od tri godine koliko je prošlo od kako su agenciji ukinute subvencije i stavljeno joj u izgled gašenje”, objasnila je Đukić.

 

Branka Đukić; Foto: Printscreen emisije Dobro Jutro - Jovana & Srđan,16.11.2015.

Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik agencije Beta, ne misli da je to dobra ideja. On je u razgovoru za CINS rekao da javni servis, poput Radio-televizije Srbija, opslužuje građane, dok novinske agencije prodaju sadržaj medijima, koji su uglavnom privatni.


“Ne znam zašto bi država obezbeđivala da mediji imaju opšti servis vesti. Ako država želi da na medijskom planu ima i neki servis koji je njen, da skrene pažnju na nešto što ona smatra da treba, neka napravi kancelariju za medije”, izjavio je Janjić.

 

Dragana Čabarkapa je u odvojenom mišljenju na nacrt strategije navela da značaj Tanjuga i odgovornost za zaštitu javnog interesa nije dobro procenjen u prethodnom periodu, te je i ona predložila donošenje novih propisa koji bi omogućili njegov rad.

 

Propali pokušaj izrade medijske strategije

Radna grupa za izradu medijske strategije tražila je rešenje za Tanjug 2018. godine, dok je prvi put radila na novoj strategiji.


Prema navodima Ministarstva kulture i informisanja, Radna grupa je tada predložilа dа država bude osnivаč Novinske аgencije Tanjug, u sklаdu sa evropskom regulаtivom u ovoj oblаsti.


Ipak, rad na strategiji je stopiran nakon što je u maju te godine trećina Radne grupe istupila.


Nova Radna grupa formirana je u junu 2018. na sastanku Ane Brnabić, predsednice Vlade, sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja.

Čabarkapa je ponudila izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi se omogućilo uspostavljanje javno-privatnog partnerstva u medijima, odnosno izmene medijskih zakona tako da omoguće formiranje lokalnih i regionalnih javnih servisa koji bi se delom finansirali iz budžeta lokalnih zajednica.


CINS je ranije pisao o povlasticama za Tanjug, koje su pratile neuspešan nalog za gašenjem 2015. godine.


Od 31. oktobra – datuma za kada je predviđen prestanak rada agencije – do sredine 2018. Tanjug je od državnih institucija dobio 117,6 miliona dinara. Veći deo, 76,8 miliona, dat je za gašenje agencije. Preostali novac Tanjug je dobio na osnovu komercijalnih ugovora, a nakon sprovedenih javnih nabavki na kojima agencija uglavnom nije imala konkurenciju.

 

U junu 2018. Privredna komora Srbije donirala je Tanjugu 1,4 miliona dinara za kameru najnovije generacije i prateću opremu. Donacija je objašnjena „kvalitetnijim praćenjem i aktivnim izveštavanjem o važnim društveno-ekonomskim događajima u Srbiji“.

 

Da bi dobila odlaganje plaćanja 5,7 miliona dinara poreza, agencija je u maju 2017. godine založila 205 umetničkih dela vrednosti iznad sedam miliona dinara. Sekretarijat za javne prihode Grada Beograda omogućio je plaćanje poreza na rate narednih pet godina.

 

 

 

 


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite