AktuelnoPrekogranični organizovani kriminal

Složni kad ne treba

04. feb 2010.
SUĐENJE OPTUŽENIMA ZA UBISTVO IVE PUKANIĆA I NJEGOVOG SARADNIKA NIKE FRANJIĆA Robert i Luka Matanić, Amir Mafalini i Slobodan Đurović negirali su krivicu prvog dana suđenja za ubistvo Ive Pukanića, osnivača hrvatskog lista „Nacional“, i Nike Franjića, direktora marketinga u kompaniji koja izdaje iste novine. Ovoj šarolikoj grupi – dva Hrvata, Crnogorac i Sirijac sa hrvatskim državljanstvom, sve su prilike uskoro će se pridružiti i jedan Srbin – Bojan Gudurić. Željko Milovanović, njegov sunarodnik i šesti optuženi, za isti zločin je optužen i u Beogradu, zajedno sa Sretenom Jocićem i Željkom Kuzmanovićem.

Prema zvaničnom saopštenju hrvatskog Ureda za suzbijanje organizovanog kriminaliteta i korupcije, optuženi se terete „da su, kao pripadnici zločinačke organizacije, iz koristoljublja usmrtili Ivu Pukanića i Niku Franjića, te eksplozijom izazvali opasnost za život ljudi i imovinu i prouzročili imovinsku štetu velikih razmjera”. Iako je Robert Matanić, čovek koji je prema optužnici bio zadužen za usklađivanje rada ostalih članova grupe, ranije izjavio da su naručioci Pukanićevog ubistva Sreten Jocić i Slobodan Đurović, sada je promenio izjavu. Naime, on tvrdi da je podstaknut obećanjima tužilaštva da će mu promeniti status, tada “složio priču za USKOK, a koja nije istinita”.

Slučaj Pukanićevog ubistva nije zalud poneo naziv “Balkan ekspres”. On je upravo pokazatelj sloge balkanskih kriminalaca, pa bili oni Srbi i Hrvati. Prema navodima optužnice, Đurović i Matanić su u periodu od maja do oktobra 2008. godine isplanirali zločin. Za stalno nadziranje kretanja urednika “Nacionala” bili su zaduženi, osim Roberta, i njegov brat Luka i Sirijac Mafalini. Oni su obezbedili i smeštaj za Gudurića i Milovanovića. Njihovim zajedničkim sastancima je, tvrde u tužilaštvu, prisustvovao i Slobodan Đurović, “koji je donosio novac i plaćao sve troškove nabavke oružja, uređaja za praćenje, automobila i motocikla, te je nadzirao pripreme za ubojstvo Ive Pukanića”. Konačno, eksplozivnu napravu kojom su ubijeni Pukanić i Franjić, povređene još dve osobe a u opasnost dovedene mnoge, nabavio je Milovanović. On je i doveo na parking NCL Media Grupe skuterom, koji je prethodno nabavio sa Robertom Matanićem. U slučaju da zakaže eksploziv, Gudurić je trebalo da reaguje puškom sa krova jedne od obližnjih zgrada.


KUM I U DOBRU I U ZLU


Kako se u optužnici tvrdi, motiv ubistva bilo je sprečavanje iznošenja novinarskih saznanja o delovanju kriminalnih grupa u regionu. U aprilu prošle godine, zbog sumnje u umešanost u slučaj, uhapšen je i Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam. Navodno, upravo je on Đuroviću, svom venčanom kumu, dao 1,5 miliona evra da isplati ostale počinioce. Očekivano, Jocić je negirao umešanost u slučaj, ali ne i kumstvo i bliskost sa Đurovićem.

Sreten Jocić dao Slobodanu Đuroviću, svom venčanom kumu, 1,5 miliona evra da isplati počinioce ubistva.

 

Upravo je Slobodan Đurović Kardinal, do ovog slučaja nepoznat javnosti, izazvao veliku medijsku pažnju. Kako je „Nacional“ pisao, do optužnice hrvatskog tužilaštva, osim jednog saobraćajnog prekršaja, on nije imao kriminalni dosije. Nakon završene osnovne škole u rodnom Baru, školovanje je nastavio u vojnoj školi u Sarajevu. Neko vreme je radio u vojnoj bazi u Zadru, da bi se sedamdesetih preselio u Francusku. Tamo se dobro “snašao”, i osnovao nekoliko firmi. Budućeg kuma, Jocu Amsterdama, upoznao je baš tada, preko zajedničkog prijatelja Ljubinka Bećirevića, nekadašnjeg fudbalera “Bežanije”. Pre pet godina, Kardinal se doselio u Beograd. Tu je takođe osnovao nekoliko firmi. Prema pisanju medija, među nijima su “Veko trade”, “Srbija projekt”, “Novi Beograd”, i “Grasson trading”. Novinari Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a uspeli su da uđu u trag jednoj od ovih firmi. Prema podacima Agencije za privredne registre, Đurović se pojavljuje kao direktor predstavništva preduzeća “Grasson trading limited”, sa sedištem u kiparskoj prestonici, koje je, međutim, u junu prošle godine obrisano iz registra. Na početku suđenja, na pitanje o vrednosti svoje imovine, sam je odgovorio da je ne bi mogao potrošiti i da živi sto godina.


DETALJI ISTRAGE

 

Ivo Pukanić rođen je 21. januara 1961. godine u Zagrebu. Diplomirao je na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka. Od 1987. godine radio je u „Vjesniku“ kao fotograf, sarađujući i sa nedeljnicima „Vikend“ i „Start“. Četiri godine kasnije, postao je i urednik nedeljnika „Globus“.

Sa grupom novinara, 1995. godine je pokrenuo novine “Nacional“. Njegov rad potkrepljen je i nagradama – 1999. je proglašen za novinara godine, godinu dana kasnije nagrađen je i od strane Hrvatskog novinarskog društva za doprinos istraživačkom novinarstvu, a 2003. godine takođe je nagrađen za intervju sa odbeglim generalom Antom Gotovinom. Na drugoj strani, protivnici su ga u brojnim varijantama njegove biografije, često optuživali za tzv. medijsko reketiranje.

Pukanić je u Srbiji i regionu najviše bio poznat po pisanju o duvanskoj mafiji. Nekoliko meseci pred smrt, pojavio se i kao svedok o balkanskom švercu cigareta pred italijanskim tužilaštvom u Bariju.


Hrvatski istražitelji uspeli su da rekonstruišu planiranje i izvršenje ubistva Pukanića i Franjića. Tu im je umnogome pomoglo veštačenje mobilnih telefona, na osnovu kojeg je otkrivena veza među osumnjičenima, koji su se uglavnom poznavali i od ranije. Đurović je “izlazio u susret” Robertu Mataniću još dok je ovaj bio zatvoren u Sremskoj Mitrovici. Takođe, otkriveno je da je atentat planiran i u Crnoj Gori, gde je na Kardinalov račun u Crnogorskoj komercijalnoj banci 21 dan pre atentata uplaćeno preko 780 hiljada evra.

Sledeće ročište zakazano je za 15. februar. Najavljeno je i veštačenje mobilnog telefona Tomislava Marjanovića, zaštićenog svedoka. Bojan Gudurić Bajone se pre tri dana predao vlastima u Republici Srpskoj. Mediji, pozivajući se na izvore iz novosadske policije, pišu da je to uradio iz straha od likvidacije od strane Joce Amsterdama.

Ivo Pukanić rođen je 21. januara 1961. godine u Zagrebu. Diplomirao je na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka. Od 1987. godine radio je u „Vjesniku“ kao fotograf, sarađujući i sa nedeljnicima „Vikend“ i „Start“. Četiri godine kasnije, postao je i urednik nedeljnika „Globus“.

Sa grupom novinara, 1995. godine je pokrenuo novine “Nacional“. Njegov rad potkrepljen je i nagradama – 1999. je proglašen za novinara godine, godinu dana kasnije nagrađen je i od strane Hrvatskog novinarskog društva za doprinos istraživačkom novinarstvu, a 2003. godine takođe je nagrađen za intervju sa odbeglim generalom Antom Gotovinom. Na drugoj strani, protivnici su ga u brojnim varijantama njegove biografije, često optuživali za tzv. medijsko reketiranje.

Pukanić je u Srbiji i regionu najviše bio poznat po pisanju o duvanskoj mafiji. Nekoliko meseci pred smrt, pojavio se i kao svedok o balkanskom švercu cigareta pred italijanskim tužilaštvom u Bariju.

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend