Nakon predstavljanja glavnih nalaza istraživanja usledila je panel diskusija u kojoj su učestvovale Milka Tadić Mijović, predsednica Centra za istraživačko novinarstvo – Crna Gora, Kristina Ozimec, predsednica Platforme za istraživačko novinarstvo i analizu (PINA) iz Severne Makedonije i Dina Đorđević, novinarka CINS-a. Diskusiju je moderirala novinarka Branislava Antović Aleksić.
„I dalje su u našem društvu korupcija, politika i ekonomija teme za muškarce, dok su za žene neke „lepše teme“ – zdravlje, kuća, nega. Mislim da ni i istraživačko novinarstvo nije imuno na to“, istakla je na početku panela Dina Đorđević, novinarka CINS-a.
Iako je novinarstvo dugo percipirano kao dominantno „muška“ profesija, većinu istraživačkih redakcija u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji čine žene. Ipak, podaci pokazuju da su žene i u ovoj sferi manje prisutne na menadžerskim pozicijama.
Milka Tadić Mijović iz Centra za istraživačko novinarstvo – Crna Gora rekla je da je jako mali broj zemalja u svetu sa dugom demokratskom tradicijom u kojima su žene potpuno ravnopravne sa muškarcima, te da je promena društva ključna.
„Prva stvar je menjati društvo jer su ovo autoritarna društva u kojima je volja jednog čoveka često jača od institucija u kojima ne postoji vladavina prava. Vi ako ste otkrili neku zloupotrebu moći, možete da platite i glavom i da se nikad ne otkrije ko je to naložio“, kaže Tadić Mijović.
Obračunavanje sa novinarkama i novinarima vrši se kroz različite vrste pritisaka, među kojima su pritisci u online sferi najzastupljeniji. I u tim situacijama se mogu uočiti rodne razlike, objašnjava Kristina Ozimec iz PINA.
„Negativne etikete koje dobijaju novinari su da su oni bliski nekoj partiji, da su poslati ili kupljeni, a kada tekst radi novinarka tu postoji dodatni sloj, gde etikete imaju i fizičku ili seksualnu konotaciju“.
Kako su negativni komentari svakodnevica sa kojima se suočavaju mediji, novinarke često nalaze mehanizme koji mogu da ih zaštite u tom trenutku, ali se i pored toga treba aktivno boriti protiv onaljn napada objašnjava Dina Đorđević.
„Umesto da reagujemo proaktivno i podignemo galamu i oko jednog komenatara, mi nalazimo mehanizme da se zaštitimo mentalno (…) Mislim da ako se utiša i jedan negativni komentar smanjiće se hrabrost i te nekolicine koja ostavlja takve komentare“.
Ono što je bitno da znaju je da nećemo stati i da ćemo uvek pokazati snagu, navodi Tadić Mijović i podvlači da je bitno da se nastavi sa poslom, kako bi stvari ostale dokumentovane.
„Bitno je da pokažete da se ne plašite, da ćete nastaviti i da ćete se suočiti sa svim tim njihovim komentarima. Mi smo išli i na sud, nastavljali da radimo na priči koja je izazvala salvu komentara i užasnih reakcija medija koji su pod kontrolom“, zaključila je Tadić Mijović.
Celo istraživanje pročitajte OVDE.
Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade Kanade kroz Kanadski fond za lokalne inicijative. Stavovi, zaključci i preporuke koji su nastali kao rezultat ovog projekta ne predstavljaju nužno stavove partnera koji podržava projekat, ili njihove vlade.
Ostavi komentar