Prema poslednjem energetskom bilansu, Srbija gotovo 70% električne energije proizvodi iz uglja. Zbog toga je među liderima u regionu po emisiji ugljen-dioksida (CO2), jednog od gasova koji su najzaslužniji za štetne posledice usled klimatskih promena.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je 2020. godine potpisala Deklaraciju u Sofiji kojom se obavezala da do 2050. godine Srbija postane ugljenično neutralna, odnosno, da se količina proizvedene emisije CO2 dovede u balans sa uklanjanjem iz atmosfere ovih štetnih emisija. Međutim, sem tog dokumenta ne postoji nijedan drugi koji kaže da li je ovo izvodljivo ili ne, kaže Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).
„Kako to sada stoji u javnim politikama, ta pitanja o dekarbonizaciji ne postoje. Sada trenutno važeća strategija razvoja energetike ne prepoznaje odustajanje od uglja ni na koji način”, kaže ona.
Ukoliko Srbija ne bude bila spremna da ide u pravcu dekarbonizacije, odnosno smanjenja CO2 emisija, trpeće velike ekonomske štete, smatra ona. To se odnosi na novu taksu koja bi EU uvela na uvoz robe iz zemalja gde ne postoje takse na CO2.
„Dakle, ako uvozite iz Kine ili iz Srbije gde nemate naplatu na CO2 emisije, onda vam oni to naplate na ulazu. Na taj način čuvaju konkurentnost svoje privrede i svoje industrije.“
CINS je ranije pisao da bi novi nameti pogodile građane i privrede, a da bi prve na udaru nove takse bile termoelektrane koje struju proizvode na ugalj.
I u Crnoj Gori nemaju jasnu viziju kako da zamene energiju uglja. Nataša Kovačević, koja u okviru međunarodne organizacije Bankwatch prati proces dekarbonizacije kaže da je najveći zagađivač Termoelektranu (TE) Pljevlja, koja proizvodi 40% crnogorske električne energije.
Državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Vladi Crne Gore, Marko Perunović, smatra da bi ova elektrana u nekoj narednoj, prelaznoj fazi mogla da koristi gas kao glavni energent. Kovačevićeva ideju Ministarstva kapitalnih investicija naziva “odsustvom vizije i vođenjem nesigurne energetske, ekonomske politike i politike razvoja zemlje”.
“Većina evropskih zemalja bježi od uvoznog gasa jer su se debelo opekli na 1000 odsto poskupljenje samo u prethodnoj godini, a mi bi da planiramo novu energetsku zavisnost. Vjerovatno će sa promašajem istraživanja nafte i gasa iz podmorja, otpasti i ova suluda ideja”, kaže Kovačević.
Slična situacija je i u BiH gde radi pet termoelektrana, međutim najavljena je izgradnja još dva postrojenja za proizvodnju električne energije putem fosilnih goriva – Blok 7 Termoelektrane u Tuzli, kao i Blok 3 Termoelektrane u Ugljeviku.
Iako su oba ova projekta suočena sa različitim problemima, od njih se i dalje ne odustaje.
Više o dekarbonizaciji na Balkanu pogledajte na sledećem linku.
Regionalni program ‘SNAŽNI: Aktivnost civilnog društva u osnaživanju slobode medija i borbi protiv dezinformacija i mrzilačke propagande na Zapadnom Balkanu i Turskoj’ implementira se uz finansijsku podršku EU i partnerskih organizacija: SEENPM, Albanski medijski institut, Mediacentar Sarajevo, Kosovo 2.0, Institut za medije Crne Gore, Makedonski institut za medije, Novosadska novinarska škola, Mirovni inštitut Ljubljana i agencija Bianet iz Turske.
Ovaj članak je produciran uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je odgovornost CINS-a i ne odražava nužno stavove EU.
Ostavi komentar