Beograd godinama sve zagađeniji, pokazuju podaci koje je CINS analizirao. Problem je u žižu pažnje došao zbog gustih belih oblaka dima na ulicama prestonice i mobilne aplikacije Air Visual koja u realnom vremenu pokazuje kvalitet vazduha. Tako je Beograd u 2019. dospeo u sam svetski vrh po zagađenosti, međutim CINS otkriva da je problem stariji od toga.
U periodu 2000-2010. godine prosečne godišnje vrednosti PM10 čestica su prevazišle dozvoljenu koncentraciju na tri od četiri merna mesta u Beogradu, pokazuje analiza zagađenosti u Planu kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd iz 2016. godine. U istom dokumentu, koji je Grad Beograd uradio sa ciljem smanjenja zagađenja u prestonici do 2020, predočene su i moguće posledice po zdravlje Beograđana.
PM10 je mešavina prašine, čađi i teških metala, kojih u toku dana u proseku ne sme da bude više od 50 µg/m3. Čestica je toliko mala da dolazi do najsitnijih delova pluća i izaziva disajna i srčana oboljenja.
Ipak, u analiziranom periodu su prekoračenja bila mnogo manja od današnjih i u najgorem slučaju iznosila su nešto više od 60 µg/m3. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) pokazuju da je Beograd jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji 2018. i da je dominantan izvor problema je upravo PM10.
Pulmolog Tatjana Radosavljević objašnjava da ćemo tek za desetak godina znati šta su ovi dani učinili za zdravlje ljudi:
„Vi nećete izaći sad na ulicu, momentalno izgubiti svest i umreti, ali aerozagađenje je pojava koja tokom godina dovodi do vrlo ozbiljnih bolesti, kako plućnih, tako kardiovaskularnih, neuroloških i ostalih“.
Više o zagađenju u Beogradu i ostalim gradovima Srbije, uzrocima i posledicama po zdravlje čitajte OVDE.
Ostavi komentar