AktuelnoUgaljVazduh

Termoelektrana ne može imati pozitivne efekte na životnu sredinu

26. jul 2016.
Termoelektrana Kostolac B, foto: CINS
Reagovanje CINS-a na saopštenje EPS-a

Elektroprivreda Srbije (EPS) u demantiju na tekst Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) „Srbija obećava čistu, a ulaže u prljavu energiju“, koji su poslali drugim medijima, zapravo ne osporava nalaze CINS-ovog istraživanja.

Pre svega, važno je napomenuti da su, radeći na ovom istraživanju, novinari CINS-a u više navrata tražili intervju sa predstavnicima EPS-a, ali su to iz ovog javnog preduzeća odbijali i komunicirali jedino putem dopisa.

U tim pisanim odgovorima iz EPS-a su ukazivali na posvećenost usaglašavanju rada postrojenja sa domaćim zakonodavstvom i Direktivama EU, što je i navedeno u osporenom tekstu. Plan na koji EPS u saopštenju podseća – da će uz izgradnju novog biti ugašen jedan od postojećih blokova – novinari CINS-a su takođe naveli u tekstu.

EPS navodi da se zbog toga može smatrati da će “TE Kostolac B3 imati upravo pozitivne efekte po životnu sredinu”.

Bez obzira na načine kojima se planira smanjenje zagađenja TE Kostolac – to nikako ne podrazumeva da će izgradnja novog bloka dovesti do pozitivnih efekata na životnu sredinu. Istraživanje CINS-a, razgovori sa stručnjacima i analiza stručne dokumentacije, uključujući i EPS-ovu dokumentaciju, pokazuje da izgradnja novog bloka termoelektrane ne može u potpunosti eliminisati nove emisije štetnih gasova. Zagađenje koje sa sobom nosi dobijanje energije iz uglja je neminovno.

CINS je u tekstu takođe naveo da je Srbija uzela kredit za smanjenje emisije SO2 iz postojećih blokova termoelektrane Kostolac B, koji bi, prema procenama, trebao da smanji emisije SO2 za 97,5%, kada ovo postrojenje profunkcioniše.

EPS je u saopštenju naveo i da su se autori teksta oslanjali na peticiju za raseljavanje Drmna, ali se CINS ovom peticijom u svom tekstu uopšte nije bavio. Nesporno je da postoji želja jednog dela stanovništva da se isele sa tog područja, u šta su se novinari CINS-a uverili tokom razgovora sa meštanima, te smo to i naveli u tekstu.

CINS jeste kao jedan od izvora naveo Anketu organizacije CEKOR o zdravstvenom stanju u domaćinstvima mesne zajednice Drmno, ali istraživanje se nikako ne oslanja samo na nalaze tog dokumenta.

CINS podržava inicijativu EPS-a da se uradi ozbiljno istraživanje i „sveobuhvatno dugoročno praćenje zdravstvenog stanja stanovništva“ radi utvrđivanja uzročnika negativnog uticaja na zdravlje ljudi i smatramo da je to odavno trebalo uraditi.

Novinari CINS-a će nastaviti da prate ovu temu.

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
1 Komentar
Najstarije
Najnoviji Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Dr Milanče Mitovski
Dr Milanče Mitovski
27 jul 2016 16:59

NA PEDALJ OD EVROPE!

Ma hajde, ugradnjom postrojenja za odsumporavanja, vezivanja CO2 i poletine okruženje Kostolca mora da oseti i udiše čist vazduh. Za svaku je pohvalu ugradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE Kostolac i Kostolac mora da ima čistiji vazduh. Čestitke i na postignutoj rekordnoj proizvodnji električne energije. U tekstu nije data efikasnost TE i proizvodna cena električne energije. Da pomenem, TE u Srbiji imaju energetsku efikasnost ispod 25%, record ima termoelektrana u Karlsrujeu, koja koristi isključivo ugalj, sa 47,5% sa solidnim izdvajanjem CO2 i SO2 iz gasovitih produkata prema odgovarajućim normama u EU. Naše TE dovoljno je da pređu energetsku efikasnost 30%, da smanje imisiju CO2 i SO2 u okruženju, da se smanje gubici energije u transportu i poboljša realan termodinamički ciklus postrojenja. Na ovaj način bi se smanjila potrošnja uglja, količina pepela u ukupnoj masi dobiće se manje zagađenje vode, zemlje i vazduha i biće jeftinija proizvodnja energije. Ako mogu Nemci, što ne bi mogli i mi, možemo, a dali hoćemo?! Ovo može da uradi tehnička struktura uz podršku ostalih struktura.

Povezano

18. nov 2020.
Iako jeftinije i manje štetno po okolinu, daljinsko grejanje na biomasu još nije stiglo u domove građana Srbije. Šest od 10 opština odustalo je od gradnje toplane iz kredita Nemačke razvojne banke, a ugovor o kreditu se krije od očiju javnosti. Stručnjaci ocenjuju da nema nacionalne strategije za korišćenje našeg najvećeg obnovljivog izvora energije i da je problem što lokalne samouprave odlučuju same za sebe.
20. jul 2018.
Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu odbacilo je krivičnu prijavu protiv Dragana Klisure, vlasnika Hidro-Tana i suvlasnika u firmi Eco Energo Grup zajedno sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića
30. apr 2018.
Termoelektrane na ugalj, kao glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji, utiču na broj obolelih od disajnih i srčanih bolesti. Iako se štetne materije u Kostolcu emituju i do pet puta preko dozvoljene granice, Srbija nastavlja da ulaže u prljavi lignit kao izvor energije
28. apr 2018.
EPS je u poslednjih 10 godina morao da plati skoro 15,8 miliona evra naknade zbog kašnjenja u korišćenju 13 međunarodnih kredita. Među njima je i najvredniji projekat srpske elektroprivrede, izgradnja postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, sa kojim se kasnilo pet godina, iako je Srbija kredit od Japana uzela još 2011