11 Februar 2015, 23:00

Komentari (0)

Šta se zbilo na Jelovoj Gori

Jedan događaj naizgled šireg značaja – sastanak Šarićevog saradnika Dragana Dudića sa srpskim istražnim organima na Jelovoj Gori – ponovo se koristi kako bi se pokretale afere u javnosti i odugovlačilo suđenje Šariću. Glavni akter sastanka, Dudić, ne može ništa da kaže jer je ubijen 2010. godine, dok Šarićevi advokati, obaveštajci i policajci, ponovo podgrevaju teorije zavere da su se sa Dudićem pravili neprimereni dilovi na sastanku, koji su ga verovatno koštali života

Piše: Stevan Dojčinović

CINS

Prošlog četvrtka pres sala Specijalnog suda bila je puna novinara koji su čekali da čuju odbranu Darka Šarića na procesu za šverc kokaina. Nakon višemesečnog štrajka advokata suđenja su ponovo oživela i jedan od najviše očekivanih događaja bilo je obraćanje optuženog narko-bosa. Umesto toga, Šarićeva odbrana uspela je da odloži suđenje za oko mesec dana. Radoslav Baćović, Šarićev advokat, zatražio je izuzeće tužioca Saše Ivanića, specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića i javnog tužioca Zagorke Dolovac, zbog navodne "neobjektivnosti" prema Šariću, pozivajući se na jedan događaj koji je prošle godine bio izvorište skandala. U pitanju je sastanak Šarićevog saradnika Dragana Dudića Frica sa istražnim organima Srbije aprila 2010. godine na Jelovoj Gori, planini u blizini Užica. Dudić je mesec dana nakon sastanka ubijen, ubistvo je rešeno, ali je ipak ovaj događaj u medijima bio mistifikovan, a Šarić je iz sudnice pokretao afere u kojima su napadani ljudi koji su učestvovali u istragama narko-kartela i dovele su do smene šefa kriminalističke policije. Sada je tužilac na redu.


Advokat Baćović se ovoga puta pozvao na dokumentaciju BIA, sastavljenu 2013. o tom slučaju, koja je dostavljena Višem sudu i koja bi, navodno, trebalo da prikaže neprofesionalnost tužioca. Papiri su kasnije podeljeni i novinarima – tako su dospeli i u ruke autora ovog teksta. Dokumenta u jednom delu podupiru u medijima ižvakanu teoriju zavere da je Dudić na tajnom sastanku sklapao dilove koji su ga koštali glave. Međutim, takvi navodi se baziraju na, kako u dokumentaciji stoji, "neproverenim" saznanjima i "nepotvrđenim indicijama". Na nekim papirima nedostaju zaglavlja, delovodni brojevi, potpisi, ne zna se ko ih je tačno sastavio. Mnoga imena su zatamnjena, dok su pojedina ostavljena da se vide. U nekim dokumentima stoje čak i netačne informacije, poput onih u vezi sa ubistvom Dudića, a koje su agenti lako mogli da provere, te je nejasan takav amaterizam.

 

Balkanski ratnik


Poznate činjenice o događaju na Jelovoj Gori su sledeće: Dudić je bio taj koji je, preko posrednika, zatražio da se vidi sa predstavnicima srpskih istražnih organa. U to vreme, aprila 2010. godine, međunarodna akcija "Balkanski ratnik" naveliko traje i pripadnici narko-kartela se hapse širom sveta.

 

Radoslav Baćović, advokat Darka Šarića

Darko Šarić je bio u bekstvu i na poternici kao jedan od šefova te organizacije, dok se Dudić, od januara 2010. godine nalazio pod istragom Specijalnog tužilaštva, ali tada nije bilo dovoljno dokaza da bude optužen. Dudićev posrednik, čije ime za sada nije poznato, kontaktirao je direktora policije Milorada Veljovića, a on je o tome obavestio pripadnike obaveštajne agencije BIA. Bitno je reći da je BIA vodila istragu Šarićevog kartela. Iako je u startu i policija radila u timu razotkrivanja međunarodnih švercera droge, policajci su tokom 2009. godine izbačeni iz ekipe jer se sumnjalo da su od njih "curile" informacije što je kartelu pomoglo da izbegne zaplene droge i hapšenja. Zato su policajci skrajnuti, a tužilaštvo i obaveštajci su izneli glavni deo operacije "Balkanski ratnik".

 

Direktor BIA Saša Vukadinović bio je na službenom putu u Americi, pa je ovlastio svog najbližeg saradnika Ivicu Petrovića, zamenika šefa BIA, da rukovodi sastankom sa te strane. On je na sastanak poslao radnike BIA Željka Rašetu i Jadranka Petkovića. O svemu je obavešten i tužilac Saša Ivanić, bez koga ne bi mogla da se donese bilo kakva bitna odluka i koji je takođe došao na sastanak. Pozvana su i dva pripadnika policije, načelnik kriminalistike Rodoljub Milović i njegov saradnik Slaviša Sovtić, pre svega jer je kontakt i bio ostvaren preko njihovog direktora Veljovića.

 

Sastanak se dogodio 18. aprila 2010. godine, šest dana nakon što je podignuta optužnica protiv Šarića i njegovih najbližih saradnika. Do danas u javnosti nije objavljen autentični zapis u kome je opisana sadržina sastanka. Kako je autoru ovog teksta, tokom rada na knjizi "Šarić", opisalo nekoliko izvora upoznatih sa sadržinom istog, Dudić se nije pokazao kao neko ko bi mogao da bude potencijalni svedok protiv Šarića, što je u tom trenutku bilo najbitnije. Raspitivao se šta će biti s njim i nudio je informacije o drugoj grupi koja je švercovala narkotike preko Španije, ali tužilac nije bio zainteresovan da tada ide u tom smeru. Sastanak je završen i od strane većine učesnika ocenjen kao beskoristan. Tu negde priča je trebalo da se završi.


Smrt u Kotoru

 

Međutim, ono što se dogodilo mesec dana kasnije napravilo je noćnu moru. Dok je Dudić sedeo s telohraniteljima u kafiću u Kotoru, prišao mu je taksista Ivan Vračar i upucao ga. Dudićevi telohranitelji su uhvatili taksistu na licu mesta, pretukli ga i predali policiji. Vračar je priznao zločin i objasnio da je Dudića ubio zbog pretnji koje je dobijao od njega kao i zbog toga što je mislio da mu je Dudić ubio prijatelja, vlasnika jednog taksi udruženja. Osuđen je na 17 godina i tri meseca zatvora.

 

Iako je događaj ubrzo zaboravljen, on je naglo, sredinom prošle godine, pompezno oživeo u domaćim medijima i izjavama u sudnici. Dudićevo ubistvo, iako rešeno, biće osnova za teorije da je on zapravo ubijen zbog sastanka na Jelovoj Gori. Šarić je izneo tvrdnju da je Dudić nekome sa sastanka dao novac i optužio Rodoljuba Milovića da je korumpirani policajac, što je dovelo do njegove smene. Advokat Baćović je tada postavljao pitanje zašto su nestali CD i DVD iz arhive BIA na kojima je snimljen sastanak s Dudićem. Tada je formirana i specijalna grupa u MUP-u da ispita slučaj i koja je saslušala deo učesnika sastanka.

 

Dragan Dudić Fric ubijen je u centru Kotora 2010. godine

Štrajkom advokata se događaj stišao, a sada se opet vratio na velika vrata. Dokumenta na koja se Baćović pozvao nisu pomogla da se više sazna o samom sastanku, već su unela konfuziju. Tako se u belešci BIA od 19. 6. 2013. godine tvrdi da je Dudića ubio nepoznati počinilac dok se nalazio u društvu supruge, iako je ubistvo već 2010. godine bilo rešeno i svi detalji su poznati, pored ostalog ko je ubica i da je Dudić tog trenutka bio u društvu telohranitelja. U istom dokumentu, u kojem nisu navedeni jasni izvori, tvrdi se da je "Dudić na osnovu neproverenih saznanja pristao da bude zaštićeni svedok protiv Šarića", kao i da je "navodno ukazao na ‘piramidu’ nosilaca kriminalnih aktivnosti u državnom vrhu Crne Gore, naglasivši da je Milo Đukanović u toj hijerarhiji na drugom mestu, dok se Darko Šarić nalazi nekoliko pozicija iza aktuelnog predsednika Crne Gore". Kaže se i da su CD i DVD na kojima je snimljen razgovor s Dudićem nestali i kako je "navodno" pomenuti zapis prodat u Crnoj Gori za milion evra.


Pipanje situacije

 

Sudu i novinarima su dostavljene i tri službene beleške u kojima se koncizno sumiraju iskazi koje su dali učesnici sastanka: pripadnici BIA Petrović i Petković i policajac Milović – takođe bez potpisa i zaglavlja, te se ne vidi jasno ni kome su ih dali. Kompletni iskazi nisu dostavljeni. Prema ovim beleškama, Petrović je rekao da je sastanak s Dudićem bio "ispod njegovog očekivanja i bez bitnijih detalja u vezi sa bezbedonosno-interesantnom aktivnošću "klana Šarić". U belešci piše da se, prema Petroviću, ceo iskaz Dudića svodi na njegov pokušaj da "opipa situaciju", da abolira svoju ulogu, te da je možda čak bio poslat od samog Darka Šarića. Što se tiče diskova na kojima je bio snimljen sastanak, Petrović je rekao da ih je uništio kada je sređivao svoju dokumentaciju i da ih nikome nije ustupio, kao i da ubistvo Dudića nema veze sa samim sastankom. Petrović se ponudio da ode i na poligraf.


Jadranko Petković je, prema belešci, ispričao isto. "Kontakt s Dudićem nije ispunio očekivanja, s obzirom na to da je već u inicijalnoj fazi razgovora sa Dudićem shvatio da imenovani nije došao kako bi nešto ponudio i eventualno dobio za uzvrat", već da je napravio kontakt kako bi video gde istrage idu. Dudić je izbegavao da bilo šta konkretno kaže, kako o sebi tako i o drugim licima u okviru Šarićeve grupe.


Policajčeva priča: Beleška o izjavi koju je dao policajac Milović ima drugačiji zaključak od prethodne dve, a Milović je, tipično policijski, ispričao nekoliko neproverenih priča koje je čuo od svojih izvora.

 

Rodoljub Milović, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije i jedan od učesnika sastanka na Jelovoj Gori

Upravo Milovićevu izjavu je i Šarićev advokat Baćović iskoristio da napadne tužioca, iskoristivši neslaganje u iskazima. Po Miloviću, Dudić je bio koristan sagovornik koji je "do detalja objasnio sistem funkcionisanja koji se tiče hijerarhije unutar ‘klana Šarić’, kao i organizacije nabavke, prebacivanje i distribucije narkotika".


Međutim, sam Milović kaže da tužilac Ivanić nije pregovarao sa Dudićem o njegovom statusu. U belešci piše da je Milović izneo i jednu, gotovo filmsku priču, za koju je i sam rekao da je "nepotvrđena": da je poznati kriminalac Dejan Jovanović Keka (greška u dokumentu, njegovo prezime je "Stojanović") došao u posed diska preko svoje veze u Ministarstvu pravde, a onda dostavio "klanu Šarić". Po Milovićevoj pretpostavci, to je razlog zašto je Dudić ubijen. Iako je priča nepotvrđena, verovatno je ona bila osnov za teoriju zavere.


Na kraju, Milović je ispričao i jednu svoju avanturu koja nema veze sa sastankom s Dudićem. On je rekao da se sastajao sa Branom Mićunovićem kako bi pregovarao o predaji Darka Šarića. Ovo je radio i samostalno, mimo znanja tužilaštva. Mićunović je, prema belešci, tražio da tužilaštvo iznese tačnu kaznu koju bi Šarić dobio ako se preda. Navodno, rekao je i da će izvršiti atentat na Milovićevog šefa Veljovića, ukoliko dogovor bude prekršen. Milović je otišao i pitao Specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića za visinu zatvorske kazne, ali tužilac nije bio zainteresovan da učestvuje u tim dogovorima i pregovori su stali.


Šarić je, inače, predaju ispregovarao sa političarima, odnosno Ministarstvom pravde, nakon čega se u martu 2014. godine pojavio u Srbiji. Još nisu sve okolnosti oko njegove predaje poznate. Tužilac Ivanić je u kratkom obraćanju zatražio da se dokumentacija BIA o Jelovoj Gori izbaci iz spisa jer je, kako kaže, "nezakonita i neverodostojna" i da je cilj svega da se odugovlači sudski postupak. Međutim, o zahtevu advokata će se izjasniti Državno veće tužioca.


Šarićeva odbrana je dobila šta je tražila: kupili su još vremena. Pojedini mediji, predvođeni Informerom, ispratili su ovo dešavanje pompeznim naslovima "Preokret, filmski spektakl u sudnici: Šarić ruši Miljka".

 

Tekst objavljen u nedeljniku Vreme


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS