Prošle su tačno četiri godine od smrti ruskog advokata Sergeja Magnickog koji je sa 37 godina skončao u pritvoru 16. novembra 2009. Magnicki je te godine prijavio poresku prevaru u vrednosti od 230 miliona dolara, ali su ga vlasti privele i držale u pritvoru u kome je prebijan, bez zdravstvene pomoći, dok nije umro.
Delo i smrt Magnickog pokrenule su lanac događaja koji je kulminirao u američkom „zakonu Magnicki“ koji je usvojen krajem 2012, kojim se predviđa zabrana ulaska u SAD i zamrzavanje sredstava 60 ruskih zvaničnika za koje se veruje da su imali veze sa ovim slučajem.
Ne samo da ruske vlasti vrše pritiske na države u kojima postoji politička volja da se usvoji domaći „zakon Magnicki“, već i posthumno sude Magnickom, koji je četiri godine nakon što je preminuo proglašen krivim
SAD i Kanada su hitro donele sankcije prema umešanim ruskim zvaničnicima, ali je u Evropi pitanje jedinstvene regulacije još uvek otvoreno. Iako je Evropski parlament pozvao članice EU da uvedu sankcije na vize i finansijska sredstva ruskim zvaničnicima koji su umešani u hapšenje Magnickog, Rusija oštro lobira protiv takvih mera i preti sopstvenim sankcijama, koje su i ostvarene u slučaju poznate zabrane Amerikancima da usvajaju decu iz Rusije.
SAD nisu popustile zbog toga, ali strah od ruskih sankcija je očit na evropskom tlu. Kako preonosi EU Observer, mera zabrane usvajanja ruske dece je, na primer, odvratila Irsku od donošenja mera kojim bi se predviđale sankcije za umešane ruske zvaničnike.
Nekoliko zemalja, kao što su Velika Britanija, Švedska, Holandija, Poljska i Italija su pojedinačno, često jednoglasno, donosile propise sa svrhom ograničenja kretanja ruskih zvaničnika umešanih u slučaj Magnicki, dok je Norveška predlagala akciju i na nivou Ujedinjenih nacija. Ankete u zemljama kao što su Engleska i Francuska pokazuju da javnost masovno podržava uvođenje ovakvih zakona.
U Evropi, međutim, i dalje ne postoji jedinstveno zakonsko rešenje slično američkom „Zakonu Magnicki“. Rusija ne popušta sa pritiskom kako na države, tako i na pojedince. Pre nekoliko meseci rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova poslalo je zahtev Interpolu za praćenje kretanja Viljema Broudera, nekada klijenta pokojnog Magnickog, danas lobiste koji urgira da EU sankcioniše umešane u Magnickovo hapšenje i prevaru koju je otkrio.
Čini se da Rusija odoleva pritiscima od strane EU, koja ne može da reaguje drastično kao SAD zbog još tešnje ekonomske i geografske povezanosti sa Rusijom. Ne samo da ruske vlasti pokušavaju da uhapse Broudera i vrše pritiske na države u kojima postoji politička volja da se usvoji domaći „zakon Magnicki“, već i posthumno sude Magnickom, koji je četiri godine nakon što je preminuo proglašen krivim.
Viljem Brouder je, prema saopštenju koje je preneo BBC, prokomentarisao da će presuda „biti zapamćena u istoriji kao jedan od najsramijih momenata za Rusiju još od Staljinovih dana“. „Poslovati u Rusiji znači da ste ili postali deo kriminalnog režima, ili njegova žrtva“, rekao je Brouder.
Naše kolege iz OCCRP, ruskih novina Novaja gazeta i američkog poslovnog magazina Barons, u svom istraživanju potpuno su razotkrili pozadinu slučaja Magnicki, o čemu moćete čitati ovde.
Ostavi komentar