Dok je advokat Sergej Magnicki polako umirao od zlostavljanja i zapostavljenosti u ruskom zatvoru, 230 miliona dolara (5,4 milijardi rubalja) poreskog novca ukradenog od njegovog klijenta nestalo je u lavirintu fantomskih preduzeća, beskrupuloznih banaka i ofšor bankovnih računa. Iako je zapravo bio uzbunjivač koji je prijavio najveću poresku aferu u istoriji Rusije, Magnicki je optužen za prevaru. Znao je ko je izveo krađu, ali ne i ko su bili moćnici koji su stajali iza nje.
Radije je umro nego da prizna zločin koji nije počinio. Magnicki je ispao gubitnik. Pobednici, međutim, sve do ovog istraživanja nisu bili poznati. Novinari projekta Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), američkog poslovnog magazina Barron’s i ruskog nezavisnog lista Novaja gazeta proveli su mesece ulazeći u trag bankovnim podacima i ofšor kompanijama, kako bi identifikovali dva dobitnika ovog “posla”: firme sina ruskog političara (tada čelnika ministarstva saobraćaja moskovske oblasti, a danas Opšteg departmana moskovske oblasti za saradnju sa federalnim vlastima) i bivšeg muža poreske službenice koja je odobrila povraćaj poreza.
Tokovi novca
Prevara je počela sa upadom ruske policije u kancelarije investicionog fonda Hermigate Captial Management (HCM), kojeg je zastupao Sergej Magnicki. Nešto kasnije, neki ljudi su se lažno predstavili policiji kao zaposleni u preduzeću i upotrebili zvanični pečat i dokumenta firme, oduzete prilikom policijskog upada – da bi se izjasnili kao krivi za različita krivična dela. Preduzeće je zatim kažnjeno sumama koje su bile tolike da su mu anulirale celokupnu godišnju zaradu. Nešto kasnije, isti ljudi koji su se lažno predstavili zatražili su ogroman povraćaj poreza od države.
Tri fantomska preduzeća, koja postoje samo na papiru, prijavila su se u ime HCM-a moskovskim poreskim službama broj 28 i 25 za povraćaj poreza koji je – momentalno odobren. Magnicki, koji je prijavio prevaru, pogrešno je verovao da bi zvaničnici, kad bi samo znali šta se događa, reagovali. Reagovali su tako što su ga zatvorili zbog utaje poreza, zahtevali da napiše priznanje i odbijali da mu pruže medicinsku negu, više puta ga prebijajući. Izdržao je godinu dana i umro 2009.
Te godine, kao i 2011, krivica za ogromnu i misterioznu prevaru, na tajnim suđenjima u moskovskom Tverskom distriktu svaljena je na dvojicu bivših robijaša, sitnih kriminalaca – radnika strugare Viktora Markelova, ranije osuđenog za ubistvo iz nehata, i pljačkaša Vjačeslava Hlebnjikova.
Obojica su priznali krivicu. Obojica su dobili minimalne kazne od godinu dana u popravnoj koloniji. Čak im nije naređeno ni da vrate ukradeni novac. Irina Dudkina, portparolka Istražnog odeljenja Ruske policije je izjavila za medije da je izgubljeni novac nemoguće naći jer je dokumentacija moskovske UBS banke – izgorela u sudaru kamiona. Nije mogla da ponudi nikakve detalje o tome kada ili gde se nesreća dogodila, ili zašto je dokumentacija bila u kamionu. Nije precizirala ni zašto istražni organi nisu pokušali da dobiju ista dokumenta od Ruske centralne banke, koja ima kopije velikog broja ovih transakcija.
Ni protiv jednog vladinog zvaničnika ili pripadnika administracije umešanog u poslove koji su doveli do povraćaja novca ili sam čin povraćaja, ili smrt Magnickog – nikada nije podignuta bilo kakva optužnica.
Vladina istraga je zaključila da su prevaranti izigrali poreske službenike koji su dozvolili povraćaj novca i da službenici tu nisu ni za šta krivi.
Potraga za novcem
Bankarska dokumentacija tri preduzeća koja su dobila ilegalni povraćaj poreza – Makhaon, Parfenion i Rilend – pokazuje da je ukradeni novac sa njihovih računa brzo raspršen kroz hiljade bankarskih transakcija, a u brzo nakon toga, sve tri kompanije su ugašene. Fantomske kompanije koje su zastupali formalni deoničari i direktori postavljeni da sakriju prave vlasnike, pobrinule su se da osobe koje su zaista profitirale od ogromne pronevere godinama ostanu skrivene.
Novinari OCCRP-a su otkrili put novca koji ruski zvaničnici nisu umeli, ili hteli da prate.
U januaru i početkom februara 2008. godine, na primer, Parfenion je prebacio 63 miliona dolara na račune dva fantomska preduzeća: ZhK i Fausta. U drugoj transakciji koja se odigrala direktno, Fausta je poslala 21 milion dolara na račune ZhK. Ovo preduzeće, koje je primilo ukupno oko 39 miliona dolara, osnovala je u novembru 2003. Marta Dmitrijeva iz Moskve. Dmitrijeva je rekla za OCCRP da, iako jeste registrovala preduzeće, nije znala ništa o njemu.
“Nikada nisam bila deoničarka ili direktorka kompanije”, rekla je. “Nisam imala posao i našla sam internet oglas koji je nudio mogućnost da se radi kao kurir i aplikant za razna preduzeća”.
Jedini deoničar ZhK bio je Anatolij Dvojnikov iz sela Poselki u oblasti Penzenskaj, 640 kilometara od Moskve. Sudski dokumenti koje je OCCRP otkrio pokazuju da je Dvojnikov verovatno fiktivni deoničar i direktor mnogih fantomskih kompanija.
U novembru 2008, ZhK je pridružen novom pravnom licu, zajedno sa još dva preduzeća. Adresa nove korporativne kreacije bila je u Vladivostoku, na ruskom dalekom istoku, više od 6.400 kilometara od Moskve.
Ruski organizovani kriminal često koristi taktiku reorganizacije preduzeća da prikrije prevare. Fausta, drugo preduzeće koje je od Parfeniona dobilo novac, oko 45 miliona dolara, registrovao je u julu 2007. Sergej Kirilov iz Moskve. Kirilov je rekao za OCCRP da nije osnovao preduzeće.
“Ne znam ništa o tom preduzeću”, rekao je. “Niko me nije pitao da ga osnujem. Možda su neki ljudi uzeli moje podatke iz pasoša iz banaka od kojih sam uzimao pozajmice”.
U martu 2008, samo mesec dana nakon što je dobilo milione od Parfeniona, preduzeće Fausta je, po podacima ruske poreske službe, rasformirano. Bankovni podaci pokazuju da je novac sa njegovih računa otišao na račun drugog moskovskog preduzeća pod imenom – Junivers.
Junivers je registrovan u oktobru 2007, a kao jedina deoničarka i direktorka upisana je Natalija Senčukova. Ruski državni registar preduzeća je navodi kao deoničarku više od trideset firmi i ona je verovatno još jedna vlasnica brojnih fiktivnih preduzeća.
U novembru 2008, Junivers je reorganizovan na način koji previše podseća na ZhK. Pridružen je novoj kompaniji čije je sedište takođe premešteno u Vladivostok.
OCCRP je došao do dokumenata koji pokazuju da su isti službenici za registraciju reorganizovali Junivers i ZhK.
Junivers je primio novac i od preduzeća Rilend i Makhaon. Bankovni računi, međutim, pokazuju da ove transakcije nisu napravljene direktno, već kroz posredničko preduzeće Anika.
Sa računa Juniversa i ZhK u Sberbanci, najvećoj državnoj banci u Rusiji i maloj moskovskoj Mostrojekonombanci, novac je prebačen na “korespondentni bankarski račun”, u malecnu banku po imenu Krajnji sever.
Korespondentni račun banke Krajnji sever je u jednoj od najvećih banaka Rusije – Alfa banci. Male banke često drže korespondentne račune u većim bankama kako bi lakše pravile transfere u stranim valutama.
Od petog do trinaestog februara 2008, novac je iz Juniversa i ZhK potekao na korespondentni račun u banci Krajnji sever. OCCRP je došao do dokumenata iz slučajeva koji nisu vezani za slučaj Magnicki, koji sugerišu da je ovaj račun služio kao važna destinacija za novac kraden iz ruskog budžeta. Jedna presuda pominje više fantomskih preduzeća (uključujući i Starmiks, Optimtorg) koja su prebacivala novac na ovaj račun. (Doc1, Doc2, Doc3, Doc4, Doc5)
Policijski dosijei do kojih je došao OCCRP takođe pominju mnoga od ovih preduzeća, uključujući ZhK, Junivers, Starmiks i Optimtorg, kao fantomska preduzeća korišćena za pranje novca ukradenog iz ruskog budžeta u decembru 2007. Račun u banci Krajnji sever je korišćen kao vrsta “prevodnice” nakon koje je novac tekao u preduzeća registrovana u inostranstvu.
Ruski sud je 13. februara 2008. naložio da račun bude zaplenjen, a mesec dana kasnije Centralna banka Ruske Federacije je oduzela licencu banci Krajnji sever zbog kršenja zakona o “borbi protiv pranja novca i finansijskog terorizma“.
U saopštenju za javnost, Centralna banka je navela da su menadžeri Krajnjeg severa izgubili kontrolu nad svojom moskovskom podružnicom. Sudska dokumentacija pokazuje da su tokom dve nedelje u februaru 2008, klijenti banke, uglavnom fantomska preduzeća, na sumnjiv način prebacili 300 miliona dolara na račune u Ukrajini, Kirgistanu, Moldaviji, Letoniji, Litvaniji, Estoniji i Kipru, koji svi pripadaju preduzećima iz Velike Britanije, sa Britanskih Devičanskih Ostrva (BDO) i iz Belizea.
OCCRP je stupio u kontakt sa bivšim policajcem koji je istraživao proces pranja novca kroz Krajnji sever.
“Kada smo upali u moskovske kancelarije banke, sreli smo tamo čoveka sa lap-topom sa kojeg je preko interneta prebacio milijarde rubalja u razne zemlje. Čovek je vikao da je iz FSB-a (Federalna služba bezbednosti) i obećao nam je da ćemo imati mnogo problema”, rekao je bivši policajac koji je zbog straha od osvete tražio da mu ime ne bude pomenuto.
Vladlen Stepanov
Neugledno sedište moldavske firme Bunicon. Ona je, zajedno sa Elenast-Com, primila 52 miliona dolara
Među inostranim primaocima novca sa korespondentskog računa Krajnjeg severa bile su i dve fantomske firme iz Moldavije – Bunicon-Impex SRL i Elenast-Com SLR. Obe su imale račune u Banca de Ecomii u moldavskoj prestonici, Kišinjevu. OCCRP je došao do bankovne dokumentacije ove dve kompanije iz koje se vidi da su sa računa Krajnjeg severa, kuda je otišao novac iz slučaja Magnicki, između 4. i 13. februara primile 52 miliona dolara.
Poslednja transakcija se odigrala na dan kada su ruske vlasti zaplenile račun. Gotovo sve ostale transakcije ova dva moldavska preduzeća poticale su takođe iz Rusije. Novac je dolazio u rubljama, a odlazio u dolarima na račune desetina preduzeća u različitim zemljama. Treći primalac novca iz slučaja Magnicki bilo je preduzeće Nomireks Trejding Ltd, iako je u to vreme u registrima Velike Britanije bilo zavedeno kao neaktivno. Nomireks i Bunikon su poznati kao deo međupovezane mreže za pranje novca koju je OCCRP dokazao i predstavio kao “Proksi platformu” i koju su koristili meksički narko-karteli, vijetnamske, ruske i moldavske organizovane kriminalne grupe i drugi. (Videti: Ruska mašina za pranje novca)
Bunikon je 4. Februara 2008. primio rublje sa računa Krajnji sever i istog dana ih konvertovao u 4,5 miliona dolara. Sledećeg dana, 726.000 dolara je prebačeno Nomirexu kroz njihov račun sa Trasta Komercbankom iz Letonije.
Dan nakon što je Nomireks primio pare iz Moldavije, prebacio je 1,9 miliona preduzeću Kuartel Trejding Ltd na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Švajcarski tužioci istražuju ovo preduzeće na osnovu “Izveštaja o sumnji u pranje novca” koji je klijent Magickog HCM podneo Švajcarskom državnom tužiocu Ervinu Bejeleru. Kuatrel je novac prebacio na kiparsku kompaniju Arivust Holdings Ltd, koja je imala račun u banci Kredi Suis.
U ovom zbunjujućem kretanju novca, jedno se ističe: Olga Stepanova je bila načelnica moskovske poreske službe broj 28, kada je odobrila prevarantski povraćaj poreza. Njeno prebivalište je sada nepoznato. Arivust kontroliše Vladlen Stepanov, bivši muž Olge Stepanove.
Unosan bivši brak
Bankovna dokumentacija preduzeća njenog bivšeg muža pokazuje da je novac koji je uplaćen na račun potrošen na luksuznu imovinu u Dubaiju. Stepanov je dugo tvrdio da je novac na svojim računima zaradio i da nije imao ništa sa krađom povraćaja poreza.
Čak je i tužio političkog aktivistu Alekseja Navalnog za prenošenje videa koji je postavio HCM, u kojem se tvrdilo da je on među dobitnicima novca iz slučaja Magnicki. Stepanov je dobio taj spor. Transferi novca, međutim, pokazuju da su sredstva Stepanovu stigla direktno od novca iz slučaja Magnicki. U međuvremenu, prebivalište Olge Stepanove i njena sudbina nakon povraćaja poreza, ostaju nepoznati.
Bankovna dokumentacija Kredi suis ističe iste račune kao izvor uplata za imovinu u Dubaiju za Elenu Anisimovu i Olgu Carevu, koje su Stepanovoj bile zamenice u poreskoj službi u Moskvi. Prema FSB-u, Anisimova i Careva su napustile Rusiju 2011. godine istim kolima i nakon toga više nisu locirane.
“Stepanov je imao priliku da objasni sve ovo, pošto je postojala praznina u protoku novca”, rekao je predstavnik HCM-a koji je tražio da njegovo ime ne bude navedeno. “Niko nije mogao da dokaže poreklo novca koji je primio na svoje račune. Sada, kad je bankarska dokumentacija iz Rusije i Moldavije postala javna, lanac je postao direktan. Sada je očigledno da je novac koji je Stepanov primio na svoje račune ukraden iz budžeta”.
Stepanov je odbio da komentariše otkrića OCCRP-a.
Denis Kacjev
Još jedno preduzeće koje je primalo novac iz Moldavije je Prevezon Holdings Ltd, u vlasništvu Denisa Kacjeva, sina Petra Kacjeva, bogatog i moćnog bivšeg ministra saobraćaja moskovske oblasti. Peter Kacjev se smatra jednim od najbogatijih državnih službenika u Rusiji. Prema magazinu Forbs, Kacjev vredi preko četiri miliona dolara, a registri nekretnina pokazuju da njegov sin Denis – vredi mnogo više. Otac je 2012. godine napustio ministarsko mesto zbog pozicije načelnika Opšteg departmana moskovske oblasti za saradnju sa federalnim vlastima.
Bunikon je 5. februara 2008. sa korespondentskog računa Krajnjeg severa u dve transakcije primio rublje u vrednosti od 9,4 miliona dolara, prema tadašnjem kursu. Sledećeg dana, Bunikon je prebacio 410.000 dolara na račun Prevezona u švajcarskoj UBS AG banci.
Sa istog korespondentnog računa, Elenast je 13. februara 2008. primio 800.000 dolara u rubljama i više od polovine prebacio Prevezonu.
Prema kiparskom registru preduzeća, Prevezon Holdings Ltd je registrovan 2005, a vlasnik je Denis Kacjev (99 procenata), a i Martaš Investment Holdings Ltd sa BDO (1 procenat). Martaš Investment Holdings Ltd je takođe u vlasništvu Denisa Kacjeva.
Denis Kacjev je rekao za OCCRP da njegova preduzeća nikada nisu poslovala sa preduzećima iz Moldavije.
“Stvarno sam iznenađen da to čujem”, rekao je. “Garantujem vam 200 posto da je to nemoguće. Spreman sam da vam pomognem u vašem istraživanju i pokažem bankovnu dokumentaciju Prevezona, da dokažem da preduzeće nikada nije primilo takav novac”.
Kacjev nikada nije pokazao dokumentaciju. Umesto toga, pozvao je novinare i rekao da je postao deoničar u Prevezonu tek u aprilu 2009, kao i da nema ništa sa bilo kakvim moldavskim novcem. Dokumentacija iz kiparskog registra preduzeća pokazuje da je Kacjev zapravo postao deoničar u junu 2008, nekoliko meseci nakon što su se transferi odigrali. Jedini deoničar Prevezona u vreme transakcija, Timofej Krit, je u vreme objavljivanja ove priče (2012.) bio poslovni partner Kacjeva i direktor Prevezona.
Ostali problemi
Ovo nije prvi put da se porodica Kacjev razmimoišla sa zakonom. Pomenuti su i u slučaju pranja novca izraelske banke Hapoalim, koja je ove godine postala predmet istrage izraelskih vlasti.
Prema sudskoj dokumentaciji do koje je došao OCCRP, kroz račune Hapoalim banke prebačeni su milioni dolara koje su kontrolisali Kacjevi. Izraelski istražitelji su insistirali na tvrdnji da je menadžment banke prikrio prave korisnike ovih računa, kršeći pravila za sprečavanje pranja novca. Advokati banke su, međutim, za bančine probleme okrivili poslove porodice Kacjev. Sud je na kraju presudio da menadžment banke nije kriv.
Prema presudi, preduzeće Martaš Investment porodice Kacjev moralo je da potpiše tajni sporazum sa izraelskom vladom, kako bi izbeglo optužnicu.
“Da su klijenti banke (porodica Kacjev) odbili da potpiši sporazum, suočili bi se sa optužnim predlogom i optužnicom. Situacija kako ju je opisao branilac (Hapoalim menadžmenta) navodi na zaključak da su klijenti banke, koji su glavni krivci, izgleda kupili svoju slobodu novcem”, kaže se u konačnoj presudi.
Vlasništvo u Njujorku
Porodica Kacijev poseduje više od 17 miliona dolara samo u nekretninama u Njujorku, uprkos zakonu Sjedinjenih Američkih Država koji kaže da oni koji su se okoristili u slučaju Magnicki ne mogu da uđu u zemlju.
Prevezon Holdings Ltd se 12. novembra 2009. godine registrovao u Bruklinu kao strana poslovna korporacija, a 30. novembra iste godine, isto preduzeće je uspostavilo i lokalnu kompaniju. Dve nedelje kasnije je potpisalo i ugovor o kupovini apartmana na Menhetnu za 829.000 dolara. Istog dana, Prevezon je potpisao još jedan ugovor i kupio drugi stan u zgradi za 1,2 miliona dolara. Aleksandar Litvak, direktor Prevezona, potpisao je oba ugovora.
Registar preduzeća države Njujork sadrži sedam preduzeća sa imenima sličnim Prevezon Holding Ltd koja zajedno poseduju više od 17 miliona dolara vredne nekretnine u Njujorku. Vlasnički listovi pokazuju da su sve slično nazvane kompanije povezane sa istim direktorima i menadžerima, uključujući i Litvaka i Krita, sadašnjeg direktora kiparskog Prevezona. Neka od tih preduzeća, takođe, poseduju druge nekretnine u Njujorku, uključujući tri stambene jedinice u luksuznom kompleksu aparmana u Ulici Pajn, u srcu Vol strita. Više njih 2012. godine prodavano za iznose od milion do dva miliona dolara.
Preduzeća Kacjevih su blisko povezana sa još jednom kontroverznom osobom – ruskim oligarhom Levom Levjevom. Firme Levjeva i Kacjeva često razmenjuju imovinu.
Iako trag novca vodi ka Stepanovu i Kacjevima, oni nisu jedine osobe umešane u prevaru sa novcem iz slučaja Magnicki. Gde su stotine miliona dolara koje još uvek nedostaju – piše u zaključanim bankarskim dokumentima koja tek treba proveriti.
*****
Ova priča je nastala zajedničkim naporima OCCRP-a, Novaje gazete (ruski nezavisni nedeljnik) i Baronsa (poslovni magazin iz SAD). Koordinator istraživanja: Pol Radu (OCCRP/Rumunija).
OCCRP: info@occrp.org
*****
Desetog septembra 2013. godine, tužilac za Menhetn je objavio da je podneo zahtev da se od 11 kompanija povezanih sa “Prevezon Holdings LTD” sa Kipra oduzmu “dva luksuzna poslovna prostora i četiri luksuzna stana” – zbog pranja novca iz slučaja Magnicki. Zahtev uključuje i finansijsku kaznu za pranje novca.
O posledicama slučaja Magnicki po odnose Rusije sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom, možete čitati ovde.
Ostavi komentar