26 Maj 2018, 08:00

Komentari (0)

Državne institucije Tanjugu isplatile više od 114 miliona dinara

Uprkos nejasnom osnovu po kome posluje i milionima dinara koje je država dala za njegovo gašenje, institucije i javna preduzeća sklapaju komercijalne ugovore sa Tanjugom na osnovu javnih nabavki - među kojima su i nabavke u kojima Tanjug dobija posao bez konkurencije


Pišu: Dina Đorđević i Anđela Milivojević

Mermerni hol sedišta Tanjuga u centru Beograda odisao je svečanom atmosferom tokom ovogodišnje Noći muzeja. Sa plafona je visila disko kugla, iz zvučnika se čula retro muzika, uglavnom šlageri, a po polukružnom holu zgrade bilo je okačeno na desetine fotografija u okviru izložbe o periodu posleratne SFRJ – „Na krilima pobede – novo doba, nova dela“.


Nasuprot tome, realnost novije istorije videla se na oglasnoj tabli gde je okačen jedan jedini papir - 21. strana Službenog glasnika od 5. novembra 2015. godine, na kojoj je Odluka Vlade o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug.


"Država neće dozvoliti da se nacionalna agencija ugasi", izjavila je za list Blic Branka Đukić, direktorka Tanjuga, 6. novembra 2015. Nedelju dana ranije, prestao je da važi zakon o ovoj novinskoj agenciji, posle dva neuspešna pokušaja privatizacije.


Da država zaista nije dozvolila prestanak postojanja Tanjuga pokazuju podaci o novcu koji je Tanjug dobio od državnih institucija nakon dana kada je trebalo da bude ugašen – 31. oktobra 2015. godine. Do danas nije jasno po kom osnovu ova agencija radi, a 33 institucije, javna preduzeća i lokalne samouprave isplatile su joj 114,4 miliona dinara od tog datuma do kraja 2017, pokazuje dokumentacija do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).


Analize CINS-a pokazuju da je država samo za gašenje agencije dala 76,8 miliona dinara, dok je Tanjug prošle godine založio umetnička dela kako bi odložio poreski dug na rate u trajanju od pet godina. Uz to, državne institucije su od novembra 2015. do kraja 2017. izdvojile više od 37,6 miliona dinara za sklapanje komercijalnih ugovora sa Tanjugom.


Najveće isplate - od preko milion dinara - za osnov su imale ugovore koji su sklapani sa Tanjugom kroz sprovođenje javnih nabavki, uglavnom za usluge medijskog praćenja, snimanja aktivnosti, usluga produkcije tekstova, fotografija, videa i montaže. Najviše novca dali su Centar beogradskih festivala, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, te Kancelarija za Kosovo i Metohiju.


Grafika: Andrija Ćeranić

 

 

Među ugovorima su i slučajevi kada se Tanjug pojavljuje kao jedini ponuđač, dok je deo javnih nabavki sproveden tako što su institucije direktno pregovarale sa Tanjugom, isključujući mogućnost da se druge novinske agencije prijave za posao – kroz pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva.


Rade Đurić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da sprovođenje ovakvih nabavki postavlja pitanje njihove svrsishodnosti jer nije do kraja jasno koja je funkcija agencija osim u prenošenju vesti i informacija u vezi sa naručiocima:

 

„Ukoliko se zaista svede na prosto reklamiranje i prenošenje vesti, onda to ne deluje kao ekskluzivitet i jedinstvenost posla koji na tržištu Srbije može samo jedno preduzeće da izvrši“.


Ovakav sistem nabavki ostavlja mogućnost dogovaranja između ponuđača, u ovom slučaju Tanjuga i naručioca, ali i među ponuđačima inače.


Ministarstvo spoljnih poslova i Vladina Kancelarija za saradnju s medijima su kroz pregovarački postupak bez javnog poziva sklapale ugovore i sa drugim agencijama - Betom i FoNetom.


„Ono što nije dobro jeste češća primena pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva nego što bi možda trebalo. Druga stvar koja nije dobra je što je u ovoj situaciji to postalo praksa“, kaže Rade Đurić.


Predstavnici konkurentskih novinskih agencija saglasni su da je praksa sklapanja direktnih ugovora sa Tanjugom negativno uticala na njihov rad, ali na sajtu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki nema podataka da su Beta ili FoNet podnosili zahtev da im se zaštite prava.


Glavni i odgovorni urednik agencije Beta, Dragan Janjić, kaže: „U postupcimа jаvnih nаbаvki u kojimа nismo prolаzili nismo nаlаzili ništа što je nezаkonito, dа jesmo mi bismo se žаlili. Ali to ne znаči dа je to prаvedno u smislu dа držаvа u svojim konkursimа ne fаvorizuje. (...) Mislim da je Tаnjug favorizovan.“


Janjić dodaje da se nakon trenutka u kome je Tanjug trebalo da bude ugašen broj klijenata Bete koji su povezani sa državom smanjio.


Slično se desilo i agenciji FoNet, čiji direktor, Zoran Sekulić, kaže da od kad su državne institucije počele da se pretplaćuju na servise Tanjuga, to nije ujedno značilo i povećanje budžeta institucija za te namene nego smanjenje cene usluga njegovoj agenciji. Objašnjava da nisu podnosili zahteve za zaštitu prava “uvereni da bi to bilo samo gubljenje vremena sa unapred poznatim ishodom.”


Prema finansijskim izveštajima za 2016, Tanjug je u toj godini od prodaje svojih usluga i proizvoda prihodovao 86.542.000 dinara, dok su prihodi Bete iznosili 65.685.000 dinara, a FoNeta 30.637.000 dinara.


Direktorka Tanjuga, Branka Đukić, nije odgovorila na pitanja koja joj je novinarka CINS-a poslala. Nisu odgovorili ni iz Ministarstva kulture i informisanja.

 


Samo jedna agencija može da obavi posao?


Pre prestanka važenja Zakona o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug, ova agencija je novac dobijala sklapanjem ugovora sa Ministarstvom kulture i informisanja, na osnovu više zakona, pravilnika i rešenja kojima se regulisalo njeno subvencionisanje. Na ovaj način, Ministarstvo je od početka 2015. godine pa do trenutka kada je trebalo da bude ugašen, sa Tanjugom potpisivalo ugovor o mesečnim uplatama od 17,5 miliona dinara, a njegove usluge koristilo je 112 državnih institucija.


Najveći deo novca nakon toga - za nešto više od dve godine - Tanjugu je pripao zbog gašenja. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalo je više od 56 miliona dinara za potrebe socijalnih i drugih davanja. Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo je više od 20,7 miliona dinara kako bi mogla da se sprovede Odluka Vlade o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga - to je podrazumevalo različite vrste isplata za plate, honorare, bolovanja, poreze i plaćanja različitih računa.


Dokumentacija do koje je došao CINS pokazuje da su nabavkama, kroz pregovarački postupak bez javnog poziva, ugovore sa Tanjugom potpisivali Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i javni medijski servisi - Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine.


Pre ovakve nabavke, Uprava za javne nabavke daje pozitivno ili negativno mišljenje o tome da li ona može da se sprovede kroz direktne pregovore sa određenim ponuđačem, što isključuje konkurenciju. Ova praksa uvedena je 2013. godine, a u Izveštaju Uprave za 2017. piše da je bila „prekretnica u suzbijanju učešća pregovaračkog postupka“.


U pozitivnim mišljenjima koje je Uprava dala za sprovođenje javnih nabavki sa Tanjugom piše da se postupci bez javnih poziva sprovode iz tehničkih, odnosno umetničkih razloga, zbog kojih samo jedan ponuđač, u ovom slučaju novinska agencija, može izvršiti ovaj posao.

 

Oglasna tabla Tanjuga gde je okačen jedan jedini papir - Odluka Vlade o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug.

Iz Uprave za javne nabavke objašnjavaju da se u slučaju novinskih agencija pod umetničkim i tehničkim razlozima podrazumeva specifičnost svake agencije.

Navode i da zbog roka od 10 dana za donošenje mišljenja nemaju kadrovskih resursa za ispitivanje istinitosti informacija, dodajući da je naručilac odgovoran za tačnost informacija koje im dostavlja, kao i da je na konkurenciji da podnese zahtev za zaštitu prava i ospori navode. Dodaju da su nabavke usluga novinskih agencija manje vrednosti, te da imaju ozbiljnije predmete daleko veće vrednosti kojima moraju da se bave.


Rade Đurić iz Transparentnosti Srbija kaže da mu se čini da u dokumentaciji koju je dobio CINS nedostaju detaljni dokazi o tome zbog kojih tehničkih ili umetničkih razloga je određena agencija jedina koja može odgovoriti zahtevima naručioca, poput analiza o ispitivanju tržišta, ili rezultata iz prethodnog perioda koji bi obuhvatili sva preduzeća koja se bave ovim poslovima.


Ne računajući davanja zbog gašenja, najviše novca Tanjug je dobio od Centra beogradskih festivala - 2.400.000 dinara, sve u 2017. godini. Iz ove organizacije nisu odgovorili na CINS-ov zahtev za pristup informacijama iz kojeg bi se mogle videti osnove za isplate. U planu nabavki Centra za 2017. godinu nema podataka koji bi ukazali da je planirano nabavljanje medijskih usluga od novinskih agencija.


Centar beogradskih festivala objedinio je tri ustanove kulture - Jugokoncert, Belef centar i Direkciju Fest-a. Danas se bavi realizacijom Međunarodnog filmskog festivala – FEST, Beogrаdske muzičke svečаnosti – BEMUS, Beogrаdskog letnjeg festivаla – BELEF, Filmskog festivаla u Sopotu, kao i organizacijom koncerata i drugih programa u Beogradu povodom dočeka Nove godine i Pravoslavne Nove godine.


Druga instucija po visini iznosa datog Tanjugu, ne računajući davanja za gašenje, a nakon datuma kada je agencija trebalo da bude ugašena, jeste Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.


Među dokumentacijom do koje je došao CINS nalaze se spisi o otvorenoj javnoj nabavci na osnovu koje je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave potpisalo ugovor s Tanjugom sredinom juna 2017. godine, vredan 1.994.000 dinara, a na kojoj je ova agencija bila jedini ponuđač.

 

Page 8 of Ministarstvo državne uprave - Javna nabavka - Tanjug

 

U konkursnoj dokumentaciji detaljno je pisalo koliko je vesti, fotografija i video klipova ponuđač u obavezi da obezbedi dnevno. Ministarstvo državne uprave je ovim ugovorom, između ostalog, novac dalo za 250 tekstova dnevno iz servisa najmanje dve svetske novinske agencije, 15 video klipova i više od 200 fotografija dnevno bar jedne velike strane novinske agencije koja pokriva događaje u celom svetu. Iz dokumentacije se ne može zaključiti zašto je Ministarstvu potrebno da agencija sa kojom sarađuje ima ovaj sadržaj.

 


Još nema rešenja za status Tanjuga

 

Odloženo plaćanje poreza

Odloženo plaćanje poreza

Prema istraživanju koje je CINS nedavno objavio, uprkos nedefinisanom statusu Tanjuga, institucije ovoj agenciji nisu pomagale samo direktnim davanjem novca. Tanjug je založio 205 umetničkih dela (197 slika i 8 skulptura) ukupne vrednosti 7.069.166 dinara kako bi joj Sekretarijat za javne prihode Grada Beograda odložio plaćanje poreza od 5.704.093 dinara na rate u trajanju od pet godina.


Pravo nad delima u svojstvu „založnog poverioca” dato je Gradu Beogradu, što znači da će u slučaju da Tanjug ne isplati dug u predviđenom roku Grad moći da ga naplati prodajom umetničkih dela. Shodno tome, Tanjug u tom periodu ne sme da ošteti, uništi ili proda ove predmete.


Tanjug je 13. marta 2017. podneo Sekretarijatu zahtev da mu se odloži plaćanje poreza, navodeći da poreski dug čini nešto više od 5% njihovog ukupnog godišnjeg prihoda u prethodnoj godini, kao i da bi im prinudna naplata celokupnog iznosa nanela „bitnu ekonomsku štetu” i bila „neprimereno veliko opterećenje“.


Iz Republičke direkcije za imovinu u odgovoru CINS-u navode da se 205 umetničkih dela nalaze među popisanom imovinom. Dodaju da taj popis predstavlja presek stаnjа imovine, imovinskih i drugih prаvа i obаvezа, kаo i novčаnih sredstаvа Tаnjugа, nа dаn 31. decembаr 2015, da je preliminaran i zаsnovаn isključivo nа Izveštаju Komisije Tаnjugа o popisu. Navedeno je i da će definitivan popis biti izvršen nаkon brisаnjа Tаnjugа iz Registrа privrednih subjekаtа.

Kada je nakon dve neuspele prodaje u okviru privatizacije 73 državna medija Tanjug trebalo da prestane da radi, Vlada je donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada na osnovu koje su isplaćene zarade i druga primanja, a po kojoj je arhivsku građu Tanjuga trebalo da preuzme Arhiv Jugoslavije.


Preuzimanje dokumentacije završeno je u 2017. godini. U odgovoru koji je Arhiv poslao CINS-u piše da je reč o pravnoj, finаnsijsko-rаčunovodstvenoj građi i pres klipingu zа period 1944-2015, kopijama kontakata i negativima fotografija zа period 1943-1994, kao i fotografijama u elektronskoj formi za period 1995-2015.


Odluka Vlade predviđa i da nakon što direktorka Tanjuga, Branka Đukić, otplati plate, zarade i druga primanja, izbriše Tanjug iz Registra privrednih subjekata, nakon čega bi imovinu Tanjuga preuzela Republička direkcija za imovinu.


Tanjug do danas nije izbrisan iz Registra, a prema Odluci Vlade tek nakon toga će Registar medija po službenoj dužnosti izbrisati njegove servise kao medije.


Zoran Sekulić, direktor agencije FoNet, kaže da je problem što u Odluci Vlade “namerno postoji pravna praznina jer nije definisan rok u kojem posao gašenja firme treba da se završi.”


“Cela stvar traje samo i isključivo zahvaljujući političkoj volji“, rekao je Sekulić.


Upravo favorizovanje aktuelne vlasti na čelu sa Srpskom naprednom strankom je jedna od kritika koje se upućuju Tanjugu. Međutim, o političkoj kontroli govorilo se i pre nego što je prestao da važi Zakon o ovoj agenciji. Na primer, Savet za borbu protiv korupcije je izbor Branke Đukić za direktora 2009. godine povezao sa uticajem Demokratske stranke „koja je u to vreme imala kontrolu nad medijima“.


Savet za borbu protiv korupcije je u Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija iz 2015. pisao o partijskoj kontroli Tanjuga uspostavljenoj kroz Upravni odbor u kome su ljudi povezani sa vlašću, kao i o „očiglednom političkom i finansijskom kontrolisanju agencije“ u toku predizborne kampanje 2012. godine, kada je Vlada Srbije odobrila Tanjugu bespovratni kredit od 17, 5 miliona dinara.


Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja izjavio je za list Danas početkom aprila 2018. da se „uslovi za faktičko gašenje Tanjuga pravno i zakonski nisu stekli“.


Finansijski izveštaj Tanjuga za 2017. još nije objavljen, a u onom za 2016. godinu piše da je iz Ministarstva najavljeno da se rešenje za nastavak rada agencije traži u okviru nove medijske strategije.


Izrada medijske strategije trenutno je stopirana. Tome je prethodio izlazak trećine članova Radne grupe koji su radili na njoj – predstavnika Asocijacije medija, UNS-a i Koalicije novinarskih i medijskih udruženja koju čine NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM, te nezavisnog predstavnika Dejana Nikolića. Posle sastanka sa predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja, održanog 23. maja u Vladi Srbije, udruženja su najavila pregovore o učešću u formiranju nove radne grupe.

 

 


Ovaj projekat finansira Evropska unija kroz program malih grantova „Zaštita medijske slobode i slobode izražavanja na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Hrvatsko novinarsko društvo u okviru regionalnog projekta Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu, čiji je nosilac partnerstvo šest novinarskih udruženja iz regiona – Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje BH novinari, Hrvatsko novinarsko društvo, Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije, i Sindikat medija Crne Gore

 

 


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS