10 Jun 2014, 21:46

Komentari (0)

Ako nema cenzure - šta je ovo?

- Demokratska država koja želi da postane član evropske porodice, ne samo da ne sme da cenzuriše i uskraćuje slobodu govora, ona mora da obezbedi prostor u kome ni drugi to ne smeju da čine, istakao je Majkl Devenport na panel diskusiji BlogОpen – BlogClosed 

Piše: Bojana Pavlović

europa.rs

„Ako nema cenzure, interesuje nas šta je ovo?“ − bilo je pitanje na koje su pokušali da daju odgovor učesnici panela BlogОpen – BlogClosed koji je danas priređen u Domu omladine. Panel diskusiji na temu cenzure, autocenzure, napada na sajtove i blogove prisustvovali su između ostalih Majkl Devenport, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Majkl Kirbi, ambasador Sjedinjenih Američkih Država, Deniz Jaziđi, predstavnica OEBS-a iz Beča, kao i predstavnici nezavisnih tela i stručne javnosti.

− Sloboda izražavanja jedan je od osnovnih principa na kojima počiva ne samo Evropska unija, nego i čitav demokratski poredak. Blogovi, tvitovi, postovi na fejsbuk stranicama, iako nisu formalno priznati kao mediji, ipak služe kao izvor informisanja za mnogo ljudi. Za takve informacije trebalo bi da važe ista pravila kao i za bilo koje druge informacije. Da budu tačne, proverene, istinite i u skladu sa postojećim zakonodavstvom – rekao je Majkl Devenport otvarajući panel.

 

Tri važna fenomena utiču na slobodu govora. Autocenzura − da li blogeri, ali i novinari, zaista doživljavaju neku vrstu pritiska? Obaranje sajtova − postoji već dovoljno primera rušenja sajtova na kojima su se pojavljivali nepoželjni tekstovi. Ili zastrašivanje pojedinaca koji su posle poplava bili privedeni. 

Majkl Devenport

 

On je dodao da slobodno izražavanje u online svetu sa jedne

strane mora da se ograniči, jer ne smemo dopustiti da internet bude platforma za govor mržnje, ali da se takođe, sa druge strane, mora dopustiti slobodno izražavanje onima koji ne ugrožavaju druge.

 

− U Srbiji ovih dana diskutujemo o tri važna fenomena koja utiču na slobodu govora. To su: pitanje autocenzure − da li blogeri, ali i novinari, zaista doživljavaju neku vrstu pritiska bilo to od urednika, kolega, organa vlasti ili pojedinaca koja ih navodi na autocenzuru ili barem na prećutkivanje nečega što je važno za javnost? Zatim, pitanje obaranja sajtova − postoji već dovoljno primera rušenja sajtova na kojima su se pojavljivali nepoželjni tekstovi ili mišljenja. Ovo nije fenomen samo u Srbiji. Postavlja se takođe pitanje zastrašivanja pojedinaca koji su posle poplava bili privedeni na razgovor, a neki su zadržani u pritvoru zbog širenja panike – rekao je Devenport.

On je naglasio da nikome nije cilj upiranje prstom u krivce, bila to država ili pojedince, već borba za slobodu izražavanja. Jedna demokratska država koja želi da postane član evropske porodice, ne samo da ne sme da vrši cenzuru ili pritisak na slobodu govora, ona mora da obezbedi prostor u kome ni drugi to ne smeju da čine.

Ambasador SAD-a Majkl Kirbi uporedio je američku i evropsku tradiciju kada je u pitanju sloboda izražavanja. Dok je u Evropi ovo ljudsko pravo ograničeno, u Americi se sme govoriti „i u prilog nacizmu i rasizmu“, kako je rekao.

 

− Američki koncept slobode govora podrazumeva da ćemo čuti i ono sa čim se ne slažemo. Čvrsto verujemo u pravo pojedinaca da mudro biraju, pa čak i onda kada se sa njhovim izborom ne slažemo, borimo se za mogućnost da izbor postoji.

 

Osvrćući se na stanje u Srbiji, Kirbi je rekao da se baš u vreme poplava mogla videti moć interneta i uloga društvenih mreža posrdstvom kojih su ljudi slali pozive za pomoć. 

− Moja vlada svakako zastupa stav da je internet otvoren, slobodan, dostupan i da svakome treba omogućiti pristup. Svodi se na to da nam ne treba organizacija koja će kontrolisati šta se govori na ovim medijima. Ovde su Srbiji imamo aktivnu Fejsbuk stranicu. Ukoliko ste je čitali, primetićete veliki broj komentara za koje ne biste pretpostavili da će tu biti objavljeni – zaključio je on.

 

Deniz Jaziđi, predstavnica Odeljenja za slobodu medija OEBS-a iz Beča, istakla je da su problemi sa kojima se susreću online mediji danas, isti oni na koje su nailazili i tradicionalni pre njih: pritisci, pretnje tužbama, napadi, hapšenja pa i zatvorske kazne.

 

− Prošle nedelje uhapšen je i ispitivan novinar mladenovačke radiotelevizije Dragan Nikolić zbog komentara o ponašanju

Prepiska CINS-a hakovana 10 dana

Đorđe Krivokapić iz Share Defense, koja se bavi pravima na internetu, govorio je na tribini i o upadima na sajt CINS-a.

− Bilo je slučajeva cenzure i autocenzure u decembru kada je Radio 021 objavio priču o ćerki Jorgovanke Tabaković. U isto vreme nestao je tekst o tome sa sajta CINS-a. Tada je takođe reagovala predstavnica OEBS-a za slobodu informisanja i tada smo hteli da podnesemo krivične prijave, ali nismo bili dovoljni tehnički spremni. Zatim smo u tim doveli „cyber forenzičara“, i već početkom februara dogodio se novi napad na ovaj sajt. Stranica CINS-a napadnuta je SQL injection napadom za vreme objavljivanja priče o kockarnicama. Neko je dobio pristup mail serveru i imao je pristup mailovima jedne istraživačke kuće 10 dana. Mi smo obavestili javnost i institucije i podneli prijavu. Još uvek se dopisujemo za Tužilaštvom koje nam traže brojne druge podatke. A sadržaji sa sajtova nestaju u sekundi – rekao je Krivokapić.

državnih organa za vreme poplava na svom fejsbuk profilu. Nedelju

dana pre toga troje ljudi je privedeno zbog navodnog širenja panike posredstvom društvenih mreža. Hapšenje zbog pisane reči je neprihvatljivo – stvara strah koji može dovesti do autocenzure i ućutkivanja kritičkih glasova. U poslednje vreme aktuelna je cenzura internet medija. Ovaj trend nije nov. Tako je krajem maja, isto kao i u decembru prošle godine, predstavnica sa slobodu medija izdala javnu objavu kako bi izrazila zabrinutost zbog napada nekoliko novinarskih sajtova, kao i zbog uklanjanja pojedinih tekstova sa sajtova medija. Uloga vlade je da spreči i osudi činove cenzure, kao i da istraži ovakve slučajeve – naglasila je Deniz Jaziđi.

 

Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da je vlada preduzela neke korake koji su shvaćeni kao napor da se suzbije sloboda izražavanja, ali su to građani prepoznali i ustali da brane svoju slobodu.

− U ovom momentu građani su ustali u odbranu slobode govora i ovo treba da bude velika lekcija za Vladu Srbije. Vlada će shvatiti gde su njene granice, šta su njene obaveze, da ne ugrožava slobodu, a kada je ugrožena, da je štiti čak i kad joj se ne sviđa šta građani govore  kazao je Janković. 


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić podsetio je da je sloboda izražavanja zagarantovana Ustavom.

− To ne podrazumeva samo da država treba da se uzdrži od ograničavanja slobode, već da kada vidimo fenomene koji ugrožavaju slobodu, aktiviramo celo društvo, ali u toj akciji država mora da prednjači.  Kad vidimo da je na neki način ugrožena sloboda, da padaju sajtovi ili da se vidi autocenzura u razmerama koje nisu prihvatljive, to treba da pokrene na akciju celo društvo da se tome suprotstavi, naglasio je Šabić i podsetio da je pre sedam godina uhapšena knjiga Vojna tajna i dok je čamila u podrumu Palate pravde, mogla je da se slobodno čita na 200 adresa na Internetu.

 

U debati su učestvovali i internet stručnjaci i pravnici Đorđe Krivokapić (Share Defense) Žarko Ptiček, IT pravnik; potom novinari i aktivni blogeri: DraganTodorović, Dušan Mašić, Nenad Milosavljević, Nikola Jovanović, Anita Pratljačić, Angelina Radulović, Srećko Šekeljić, kao i pokretači online akcije U lice cenzuri Aleksandar Sekulić i Dario Hajrić (blogeri).

Među gostima panela bili su i Vesna Pešić, Zoran Živković, Aleksandra Jerkov, Branka Prpa...


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite