U pismu Džordžu Sorosu iz avgusta ove godine vlasnik Pink International Company Željko Mitrović je naveo da je za skoro četiri miliona evra, koliko je navodno Sorosev Fond za otvoreno društvo uplatio nevladinim organizacijama u Srbiji, moglo da se izgradi 40 škola, 120 ambulanti ili 10 bolnica.
Mitrović, međutim, nije naveo šta je država mogla da izgradi za gotovo sedam miliona evra, koliko je njegova firma dobila od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) i to samo na osnovu kredita.
Izveštaji koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dobio od Uprave za trezor otkrivaju da je Pink International Company samo u martu ove godine dobio skoro 3,5 miliona evra. Uplata je knjižena pod šifrom „kratkoročni krediti“, pod kojom je Pink u protekle dve godine više puta dobio novac. Tako im je u 2015. godini uplaćeno više od 3,5 miliona evra, a 2014. godine preko 120 hiljada evra.
U februaru ove godine Pinku je uplaćeno i više od 9,3 hiljade evra, ali pod šifrom „ostali plasmani“.
Navedeni iznosi bacaju novo svetlo na pomoć koju je država pružala Pinku kroz AOFI i ne znače da ona nije još i veća. Ova agencija je za Pink izdavala i garancije, što se u izveštajima trezora ne vidi.
Samo jedna garancija, prema ranijim ugovorima koje je CINS objavio, iznosi 2,5 miliona evra i data je u korist AIK banke. Ugovor je potpisan 8. avgusta 2014. godine.
U praksi to znači da je država, odnosno AOFI, Pinku pomogla jer je garantovala za njegove poslove. Ukoliko Pink ne bi ispunjavao ugovorne obaveze – na primer, ne bi vraćao kredit uzet od banke – garancija bi se aktivirala i banka bi se namirila novcem AOFI-ja.
Ovo se već dogodilo u slučaje smederevske Železare koja nije ispunjavala obaveze prema bankama pa je AOFI morao da im isplati gotovo 44 miliona dolara. Iako je Železara trebalo da vrati ovaj iznos AOFi-ju, Vlada Srbije je usvojenim zaključcima tražila AOFI-ju da potraživanja otpiše.
AOFI odbija da objasni poslove sa Pinkom
Tokom 2014. godine Pink se pojavljuje na listama Poreske uprave kao jedan od najvećih poreskih dužnika. U trenutku kada je sklapan ugovor o garanciji u korist AIK banke, odlaganje plaćanja jednog dela duga još nije bilo odobreno pa ostaje nejasno kako je ova kompanija ispunila uslov po kojem klijenti AOFI-ja ne smeju da imaju poreska dugovanja.
Drugi ugovor o kojem je CINS već pisao sklopljen je 10. decembra 2014. godine, kada su Željko Mitrović, vlasnik Pink International Company, i Dejan Vukotić, direktor AOFI-ja, dogovorili da Pink dobije kredit od 1,4 miliona evra. Ovim ugovorom omogućeno je finansiranje ugovora Pinka sa preduzećima BH Telecom iz Sarajeva i MTEL iz Podgorice.
AOFI, iako ima zakonsku obavezu, od decembra prošle godine odbija da CINS-u dostavi dokumentaciju koja se odnosi na ugovore sa Pinkom i informacije o njihovim drugim klijentima. Od tada je prošlo skoro deset meseci ali pristup informacijama nije odobren.
Poverenik za informacije od javnog značaja je nakon žalbe doneo rešenje u korist CINS-a i u dva navrata kaznio AOFI sa ukupno 200 hiljada dinara. Takođe je uputio zahtev Vladi Srbije da obezbedi izvršenje njegovog rešenja, odnosno, da primora AOFI da dostavi informacije.
Vlada do sada nije reagovala ni na jedan takav zahtev poverenika, a nisu odgovorili ni na CINS-ov upit o tome.
Proteklih meseci, novinari CINS-a su u više navrata, pa i neposredno pred objavljivanje ove priče, tražili intervju sa direktorom AOFI-ja, ali iz AOFI-ja nisu pristali na intervju niti su odgovorili na pitanja poslata mailom.
Ni Željko Mitrović nije pristao na razgovor.
Ovaj tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Sa velikom pažnjom pratim rad CINS-a i smatram da je od neverovatne važnosti posao koji radite!
Molim vas da proverite navode iz prvog pasusa, jer mi se čini da „nedostaju jedna ili dve nule“: stoji da je Željko Mitrović naveo da je za „četiri miliona evra (…) moglo da se izgradi 40 škola, 120 ambulanti ili 10 bolnica.“. Za 100.000€ možda i može da se izgradi jedna seoskih škola, ne mogu da procenim da li za 33.000 evra može da se izgradi ambulanta, ali sam sasvim siguran da za 400.000€ ne može da se izgradi bolnica! Ili je Željko Mitrović grubo pogrešio u svojoj proceni, ili ste vi pogrešno preneli njegovu izjavu (možda je bilo 40 miliona? ne znam). U oba slučaja, nije dobro za kvalitet vašeg teksta. Ako je Ž.M. loše procenio troškove izgradnje bolnice, verovatno bi bilo dobro da CINS napomene da je su navedeni brojevi praktično proizvoljni (mogao je da kaže i „200 škola i 100 bolnica“). Hvala vam (ne morate da objavljujete ovaj komentar ako zaključite da je dovoljno da nešto ispravite)
To su sve gluposti , AOFI ne kreditira vec finansira izvoz na osnovu fakture ka kupcu u inostranstvu. Radim vec godinama sa njima.
Ovo nije jedini kredit od strane države. Proverite koliko novca godišnje dobiju od Telekoma za emitovanje njihovih krš kanala, i koliko će tek dobiti od JP Emisona tehnika i veze za prjekat MTS Antena. Da li će i ko će platati mesečnu naknadu koja recimo za regionalne tv za područje Ovcar Tornik iznosi 300.000 dinara.