Predstavnik Šer fondacije Vladan Joler izjavio je večeras da postoje indicije da je Srbija uvezla određene softvere za masovno nadgledanje interneta.
Joler je na tribini o cenzuri i autocenzuri u medijima, koja je održana u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine u Novom Sadu, rekao da se do tih saznanja došlo na osnovu istraživanja Sitizens laba (Citizens Lab) i podataka objavljenih na Vikiliksu. “Upotreba ovakvih sistema za nadgledanje je velika opasnost po privatnost korisnika interneta i rad nezavisnih istraživačkih medija”, kazao je Joler.
Prema njegovim rečima, Srbija mora doneti zakone koji su prilagođeni digitalnom dobu, kako bi se postojeći “haos umirio”. Joler je ocenio je da je novinarima u Srbiji potrebna obuka za standarde bezbednosti na internetu.
Pritisci dolaze preko advokata pojedinih političara, a ponekad nas i neke naše ugledne kolege navodno dobronamerno savetuju da skinemo neku priču. Ali ponekad nam neki nepoznati ljudi puste i razgovor koji ste vodili sa suprugom u sopstvenom stanu, ili nam poručuju da znamo gde izlazimo.
Branko Čečen,
direktor CINS-a
Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) rekao je da je CINS nevladina organizacija koja se finasnira iz donacija a ne iz marketinških i komercijalnih prihoda, tako da ih se “savršeno ne tiče šta Aleksandar Vučić misli o ovome ili o onome”.
“Mi nudimo tekstove nacionalnim medijima, ali oni to odbijaju jer oni to ne smeju da objave, pošto su pod kontrolom onih koji im plaćaju reklame. A ako ni na internetu ne budemo mogli objavljivati naše istraživačke priče, onda naš posao potpuno gubi smisao”, rekao je Čečen.
On je naveo da je CINS povremeno izložen pritiscima i pretnjama. “To su pritisci preko advokata pojedinih političara, a ponekad nas i neke naše ugledne kolege navodno dobronamerno savetuju da skinemo neku priču. Ali ponekad nam neki nepoznati ljudi puste i razgovor koji ste vodili sa suprugom u sopstvenom stanu, ili nam poručuju da znamo gde izlazimo”, naveo je Čečen.
On je ocenio da većina medija u Srbiji nije spremna da rizikuje svoj opstanak zbog istraživačkih priča, jer postoji finansijska kontrola nad medijima.
“Autocenzura je posledica, uzročnik bolesti je amalgam tajnih službi, tajkuna i političara”, ocenio je Čečen.
Govoreći o slučaju sa cenzurom vesti o kćerki guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, nakon čega su hakovani pojedini sajtovi koji su tu vest objavili a među njima i CINS-ov, Čečen je rekao da je hakovanje njihovog sajta “jedan glupav autogol, jer bi ta priča svakako za nekoliko dana nestala iz javnosti”.
“Naš sajt nakon toga nikada nije bio posećeniji, nikad nije bio šerovaniji. Ljudi su napravili od toga priču od nacionalnog značaja. Pokušali su iz bacača da ubiju muvu, muva je odletela i postala je slon”, rekao je Čečen.
Smiljana Milinkov, predstavnica Suda časti Nezavisnog društva novinara Vojvodine, je ocenila da je političarima potreban makar minimum medijske pismenosti. “Novinari i mediji nisu marketinške agencije i portparoli, a političari su javne ličnosti i moraju se navići na to da su pod lupom javnosti”, poručila je Smiljana Milinkov.
Na tribini je govorila i predstavnica Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji Sanja Stanković, koja je kazala je da je borba za slobodu govora na internetu globalni problem.
Autonomija
Sumnjam da bilo kakva obuka novinarima moze da pomogne protiv tajne sluzbe. Revolucija je jedini spas ali kontrola upravo ima za cilj da spreci revoluciju. Mnogo smo civilizovani, treba malo da podivljamo 🙂 Ali da, pre svega treba rasformirati BIA i sprovesti lustraciju u medijima, sudtsvu, itd, zakon o lustraciji je ostao mrtvo slovo na papiru. Svuda u bivsem sovjetskom bloku je sprovedena lustracija i otvoreni su tajni dosijei, jedino u Srbiji to nije uradjeno.