Ipak, ima i onih koji poput studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Ivan Ninića ne odustaju. Trenutni „učinak’ ovog mladića: trinaest krivičnih prijava Tužilaštvu protiv ljudi iz prosvete zbog zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada u službi, te protivzakonititih isplata i naplata i sličnih (ne)dela, odnosno, ukupno učinjene štete u vrednosti preko 18 miliona dinara.
Kada je pre dve godine u Beogradu uhapšena lekarka zbog sumnje da je tražila i primila mito, njene kolege su bile spremne da, kao znak podrške, obustave rad u svojoj ginekološkoj klinici. Porodilja, koja je sve prijavila policiji od svega je imala samo brojana uznemiravanja i stresne situacije
Političari u izbornoj izbornoj kampanji najbolje znaju koliki je problem korupcija u našem društvu. Međutim, spram broja onih koji je uočavaju, izuzetno je mali broj ljudi koji su spremni da prijave korupciju. Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a bavio se upravo iskustvima tih običnih ljudi koji su reagovali i koji su, uglavnom, razočarani ishodom te borbe. Umesto neke vrste društvenog odobravanja, priznanja, zadovoljstva, dobili su otkaze, pretnje i u nekim situacijama bukvalno postali žrtve.
‘Ovakvi postupci građana još uvek nisu ‘dobrodošli’ ni za vlasti, ni za javnost’, smatra Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM-a). ‘To je i tekako povezano sa nečim što se zove društveni moral. U krajnjoj liniji, u srpskom jeziku nema ni odgovarajuće reči kojom bi ovakav postupak građana, odnosno građanin bio ‘označen’. Uobičajna reč koja se koristi u engleskom jeziku je whistleblower – odnosno duvač u pištaljku, dok bi srpska reč kao sinonim sa ovaj pojam bila reč cinkaroš, pa čak i špija, izdajnik’, kaže Milenković i dodaje da to svakako ne mogu biti prave reči za ljude koji ukazuju na razne negativne društvene pojave i koji se sami suočavaju sa problemima koji iz toga proizilaze.
ZADAH KUKAVIČLUKA: Bivši prodavac ribe, Ljubiša Živić, dobio je 2001. godine otkaz, jer je, kako kaže, javno ukazivao na loš kvalitet ribe i još neke nepravilnosti.
‘Pre deset godina, mi prodavci smo sami kupovali kese i bilo nam je nametnuto da nadoknadimo utrošak u poslovanju koji nastaje kad se zaledjena riba ocedi i izgubi na težini. Taj manjak sam, tada kao poslovođa jedne ribarnice, morao da platim iz svog džepa ili da potkradam mušterije. Pošto nisam mogao prvo, a nisam hteo ni drugo, ja sam se snalazio tako što sam otkupljivao ribu od ribara i preprodavao je. Ali, to sam morao da radim da bih nadoknadio manjak i te pare sam ubacivao u kasu, a ne sebi u džep’, objašnjava Živić. Takođe, kaže da je njegove tvrdnje da je riba lošeg kvaliteta potvrdila tada i inspekcija koja je zatekla pakete ribe i sa nepotpunom deklaracijom, bez datuma i mase. Međutim, Živković je otpušten zbog toga što je ‘iznosio neistine i obmanuo javnost, čime je naneo veliku štetu ugledu firme’. Podneo je tužbu zbog otkaza i sudski proces još uvek traje.
‘Očekivao sam da će biti drugačiji ishod, da će ovi moji rukovodioci biti pohapšeni ili da će na neki način odgovarati. Nisam očekivao da ću ja dobiti otkaz i da ću ispaštati. Ali neće se na ovom završiti. Da se ubijem neću, ali naći ću rešenje. Sve moje kolege znale su kakva je situacija ali su se plašile. Pre otkaza sam smenjen sa mesta poslovođe i mnogi su se ogradili od mene i to mi je krivo’, kaže Ljubiša Živić.
‘A upravo bi trebalo da bude obrnuto’, ističe Dejan Milenković iz Yucom-a, jer je reč o građanima koji su svojim postupkom trebali da dobiju aplauze i zaštitu. ‘Ali tu već ulazimo u nešto što se zove društvo u tranziciji, raskid sa prošlošću, nedostatak moralnih i etičkih kategorija i slično, a na koje najveći uticaj danas u Srbiji imaju političke elite. Umesto da spremno prihvate ovakve postupke građana, smene nesposobne i korumpirane direktore ili promene upravljački kadar, oni ovakve postupke na različite načine opstruišu, sakrivaju i diskredituju, sveteći se građanima i ukazujući da je mesto građana da bude ‘kmet’ i ‘podanik’ a ne svesno biće koje aktivno učestvuje u društvenim procesima’.
Nažalost, ima još dosta primera da oni koji su javno ustali protiv korupcije ili sličnih anomalija, snose vrlo neprijatne posledice. Mnogi su evidentni i kroz praksu Poverenika za informacije od javnog značaja, Rodoljuba Šabića.
„Ilustracije radi, navešću da je zaštita Poverenika tražena i dobijena na primer i u vezi sa pristupom informacijama koje su potvrđivale aferu ‚drumske mafije’, nabavku famoznih ,šarenih kompozicija,, finansijskih malverzacija u Domu učenika u Beogradu i da su u sva tri slučaja, ljudi koji su informacije tražili odnosno ukazivali na nepravilnosti, snosili neprijatne konsekvence, iako su svoje tvrdnje dokazali. Radnici ‚Puteva Srbije’ i ‚Železnica Srbije’ ostali su bez posla, a pitomac Doma učenika bez stipendije’, kaže Šabić.
ADMINISTRATIVNA TIŠINA: Pomenuti bivši pitomac Doma učenika srednjih škola Ivan Ninić, sada je student Pravnog fakulteta u Beogradu. Trenutni „učinak’ ovog mladića: trinaest krivičnih prijava Tužilaštvu protiv ljudi iz oblasti prosvete zbog zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada u službi, te protivzakonititih isplata i naplata i sličnih (ne)dela, odnosno, ukupno učinjene štete u vrednosti preko 18 miliona dinara. Skoro isto toliko prijava podneo je i budžetskoj inspekciji ministarstva finansija, a nakon kontrole utvrđena je šteta od preko 12 miliona dinara. Ivan Ninić je podneo oko 200 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, od toga je izjavio oko 90 žalbi Povereniku za informacije, zbog „ćutanja administracija’, a u 15 slučajeva Poverenik je morao da donese rešenje kojim se nalaže da Ivanu Niniću dostave tražene informacije.
„Na početku sam svakodnevno dobijao pretnje i poruke da ne talasam, da ne rušim ugled Doma, da povučem prijavu, a kasnije su mi govorili da ne znam sa kim imam posla, da su vremena čudna i da mi se svašta može desiti’, kaže Ivan Ninić, koji je, podsetimo, kao prvi svoj slučaj upisao otkrivanje afere sa nezakonitim naplaćivanjem abonentskih knjižica u vrednosti od 5 miliona dinara.
„Konkretno, ja se nisam plašio fizičkih pretnji niti bilo kakvih drugih posledica. Smatrao sam da sada – kada nemam ženu i decu – i kada nisam zaposlen, da nemam šta da izgubim. Ne znam kako će biti u budućnosti, jer ne želim da neko zbog mojih aktivnosti bude ugrožen’, kaže Ninić i dodaje da su zbog njega drugi već trpeli posledice.
„U domu su dva vaspitača premeštena na drugo radno mesto, jer je direktor Miraš Tomović sumnjao da me oni nagovaraju da podnosim prijave i iznosim problem u medije. Takođe, oni su odbijali da vrše pritisak na mene da prestanem sa tim što radim. U srednjoj školi, gde sam takođe otkrio razne nepravilnosti i zloupotrebe, posledice su trpele profosorke što su javno smele da kažu da me podržavaju’, zaključuje Ninić.
I dok su se u nezavidnoj poziciji našli oni koji podržavaju borca protiv korupcije, prisetimo se i apsurdne situacije od pre dve i po godine – podršku nekih svojih kolega dobila je lekarka koja je uhapšena zbog sumnje da je tražila i primila mito. Oni su čak hteli i da obustave rad na toj beogradskoj ginekološkoj klinici zbog hapšenja lekarke kod koje je policija pronašla obeleženih 150 evra. Porodilja, koja je sve i prijavila policiji, ovog puta traži da ostane anonimna, jer su tada usledile razna uznemiravanja njene porodice i ne želi da ponovo proživljava stresne situacije.
‘Na početku, patnaest dana po prijavi policiji, suprug i ja smo bili kod istražnog sudije. Tada je prisustvovao i lekarkin advokat, a ona se branila tako što je govorila da nije ni znala šta joj je moj muž dao i da je tek posle videla da su pare u koverti. Ali od tada nas niko nije zvao iz suda. Ja stvarno ne znam šta se sa tim dalje dešava’.
Toj lekarki se stavlja na teret korupcija u zdravstvu. Predmet je prvo bio u II opštinskom sudu u Beogradu, ali je sredinom prošle godine ustupljen Okružnom sudu i postupak je u fazi glavnog pretresa. Za isto krivično delo odgovarala je još jedna lekarka sa ginekologije, takođe uhapšena u Beogradu krajem 2005. godine. Kod nje je pronađeno 500 evra, a u martu ove godine je doneta presuda da je kriva i izrečena je uslovna osuda. To još uvek nije pravosnažna presuda.
Sagovornica Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a kaže da se ne kaje što je prijavila lekarku-anesteziologa, ali da je bila iznenađena reakcijom nekih svojih prijateljica.
‘Kada se to sve dogodilo, neke osobe, meni bliske, ni u jednom momentu nisu rekle super, tako i treba, nego su bile potpuno bez komentara. Meni je to bilo čudno’, priseća se naša sagovornica.
GOSPODA I LOPOVI: U okviru projekta „Uključivanje profesionalnih udruženja u borbu protiv korupcije’ jedna od fokus grupa bili su i lekari, a autori dr Stjepan Gredelj i Zoran Gavrilović su rezultate tog projekta objavili 2005. godine u studiji „Profesija (i) korupcija’.
„Bankarski službenik sa srednjom školskom spremom ima veću platu od mene, a znate u kakvim uslovima radi, znate sve u mermeru, imaju klima uređaje i to. Ja sam počeo da radim u jednom podrumu Hitne pomoći, tri godine sam radio po kiši, snegu, suncu, a sada radim u nešto malo boljim uslovima’, rekao je jedan od lekara koji je učestvovao u tom grupnom razgovoru o stanju profesije, a drugi je naveo da je lično osetio sekundarnu štetu od korupcije. ‘Ako se angažujete suviše oko svog pacijenta, svi su obeđeni da ste korumpirani, to se meni desilo ne jednom, nego u više situacija i to kad je bilo pitanje života i smrti’.
Takođe, među belim mantilima je bilo i onih koji su smatrali da bi trebalo prekinuti sa pričom ‘da su gospoda oni koji kradu milione a lopovi oni što kradu za hleb’.
‘Ja sam ranije bio veoma rigidnih stavova po pitanju korupcije, osuđivao sam, čak sam javno pljuvao po nekim našim kolegama koji su uzimali pare, ali znate šta – kad je objavljeno u svim novinama da je lekar iz Valjeva, dečji hirurg, uhapšen i mesec dana pritvoren zato što je uzeo 100 evra, to je verujte mi – to jeste klasična korupcija – ali to je degutantno, mesec dana mu je određen pritvor, a ja znam ljude koji se šetaju, a koji nisu uzeli 100 evra, nego su uzeli 100 miliona i uništili zdravstvo, razumete… Tu je srž, kad neko bude odgovarao za velike pare, onda nek odgovara i ovaj što je uzeo 200 dinara od pacijenta za operaciju, shvatate. Čovek se oseća onda bez veze, znači taj je uzimao ogromne pare, a sad meni, što sam uzeo od pacijenta 50 evra..,’ navodi se između ostalog u studiji ‘Profesija (i) korupcija’, kojoj su prethodila istraživanja i razgovori sa lekarima.
Iako je poslednja ocena koju smo dobili u Globalnom indeksu percepcije korupcije – 3.4, bolja od bilo koje prethodne, ona još uvek ukazuje na korupciju koja je sistemski problem u Srbiji, koja se otela kontroli, kaže Rodoljub Šabić i dodaje da ne postoji generalni recept za borbu protiv korupcije.
„Neki preferiraju tzv. klasične, tradicionalne metode koji pre svega podrazumevaju oštre kaznene mere, aktivnosti policije, pravosuđa i specijalizovanih tela. Drugi preferiraju prevenciju, dakle edukaciju, deregulaciju odnosno smanjenje diskrecionih ovlašćenja i slično. Naravno, nema potpuno čistih sistema, svi poznati sistemi zasnivaju se na kombinaciji jednih i drugih mera’, kaže Šabić, ipak izdvajajući nove koncepcije zasnovane na tradiciji konzervativnih metoda.
„Mislim na ono što najeksplicitnije zagovara Danijel Kaufman, ekspert Svetske banke za borbu protiv korupcije. On tvrdi, i potkrepljuje rezultatima egzaktnih istraživanja, da klasični metodi zasnovani pre svega na represiji ne mogu da obezbede dovoljno kvalitetne rezultate u borbi protiv korupcije. Tvrdi da egzaktnih pokazatelja za korelaciju između pooštravanja represivnih mera i smanjenja korupcije, zapravo nema. Ali zato, tvrdi da postoji jasna lako uočljiva direktna korelacija između povećanja javnosti, transparentnosti ili preglednosti poslovanja i smanjenja korupcije. Ukratko, svako, naravno ne papirno, već realno povećanje prava javnosti da zna, rezultira smanjenjem korupcije. Delim ovakva mišljenja, a u ispravnosti istih uverava me i to što se kod nas zahtevi za pristup informacijama koje su ili bi mogle biti interesantne u kontekstu korupcije – izuzetno često suočavaju sa otporom’.
UPROPAŠTAVNJE ŽIVOTA: S druge strane, neophodno je i zaštititi one koji su ukazivali na korupciju i razne zloupotrebe i postali žrtve. Neki se kaju, neki ne, ali svi sagovornici Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a se slažu da tim ljudima treba obezbediti podršku koju su i očekivali.
Rodoljub Šabić smatra da je neophodno u pravni sistem uneti rešenja koja će sprečiti da oni koji ustanu u zaštitu javnog interesa budu zbog toga kažnjavani. „To svakako uključuje i odgovarajuće regulisanje statusa tzv. ‘duvača u pištaljku’, ljudi koji su radi sprečavanja kriminala ili korupcije odali javnosti informacije koje su imale status poverljivih. Potrebno je dakle izmenama i to ne samo u krivičnom, nego i u radnom, administrativnom i drugom planu otkloniti mogućnost da zbog takvog ‘odavanja tajne’ snose bilo kakve neprijatne konsekvence’, zaključuje Šabić.
‘Suština država koja želi da uspešno dodje do saznanja o korupciji ili da je spreči, morala bi da ne samo zaštiti onoga ko je to prijavio, već i da ode korak dalje i zaštiti ih i od prikrivenih oblika kažnjava’, ističe Nemanja Nenadić iz Tranparentnosti Srbije. Ti prikriveni oblici kažnjavanja mogu se podvesti i pod mobing., psihološkinja i sekretarka udruženja „Stop mobbing’ uočava kao glavni problem „nemuštu’ poruku države.
„Mi se bavimo tim ljudima i njihovih problemima i gledamo šta je uzrok za određeno ponašanje. Često je taj radnik, koji je dobio otkaz, prvo otkrio razne zloupotrebe i smatrao svojom dužnošću da o tome javno govori i prijavi. Medjutim, pošto država to ne rešava ili sporo rešava, direktor ima prostora da se bukvalno osveti i upropasti život ne samo tom pojedincu već i njegovoj porodici. I to je poruka ostalima da to ne rade, jer eto kako će proći’, kaže Vera Kondić.
Zorana Andrić kaže da je upravo to doživela. Skoro tri decenije je radila kao psiholog u jednom đačkom domu. „Kad sam krenula da se bunim i da ukazujem na te neke stvari koje ja smatram da nisu u redu, ja sam dobila otkaz.’
Zorana Andrić je sa grupom nezadovoljnih radnika podnela krivičnu prijavu protiv direktora zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada.
„Prvo me je direktor premestio na mesto vaspitača, bez objašnjenja i tumačenja, misleći da je funkcija biti psiholog, a ne zanimanje. Onda sam dobila otkaz i pošto sam se žalila, inspekcija rada me je vratila na posao. Tu me je držao mesec dana da sedim i da nemam kontakt sa decom, moj posao je bio samo da sedim u zbornici. To je bilo strašno šikaniranje, osećala sam se odvratno. Neko me je sažaljevao, neko se pravio lud, retko ko od kolega se usudjivao da mi se obrati, to je stvarno bilo strašno. Ja znam da sam ja tu poslužila kao primer’, kaže Zorana Andrić.
Vera Kondić dodaje da je to degradacija koju čovek jako teško podnosi. „On prvo oseti da radi pravu stvar, bori se protiv nepravde, drži do principa, a kada izostane podrška, on je zbunjen, bespomoćan, ugrožen. Počinje da preispituje svoje odluke i onda se potkopava osnovni temelj postojanja i ličnosti. I najgore što se može desiti je da se stvarno razboli,’ navodi Vera Kondić.
I Ivan Ninić kaže da se veliki broj priča, koje je čuo, sveo na to da strada onaj ko je korupciju otkrio. Zbog toga i ne preporučuje drugima da krenu tim putem pre nego što sagledaju šta ih čeka na tom putu.
‘Prvo, posledice koje mogu da imaju ti ljudi su velike a slučaj će teško isterati do kraja. U takvim situacijama vidimo da se danas gubi posao ili se trpe kakve druge posledice. Smatram da je za borbu protiv korupcije bitno više stvar. To su poznavanje procedure u koju spada lančani redosled radnji koje treba preduzeti,neophodno je poznavanje propisa, pravnih postupaka, institucija i organa. Pisati prijave, upućivati ih na prave adrese, imati hrabrosti staviti svoj potpis, sve to treba na pravi način kontrolisati da ne završi u fioci. Sve to zahteva dosta slobodnog vremena, truda, muke, a efekti su neizvesni’, kaže Ninić.
Već postoje inicijative da se zaštiti insajder ili ‘duvač u pištaljku’. Grupa nevladinih organizacija koja čini Koaliciju za pristup informacijama dala je predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U tom predlog zaštićeno je ovlašćeno lice – odnosno službenik koji postupa po zahtevima za slobodan pristup informacijama i navodi se da ‘ovlašćeno lice koje, radi ostvarivanja prava javnosti da zna, otkrivanja korupcije ili drugih nezakonitih radnji, suprotno svojim radnopravnim obavezama omogući slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a imalo je razloga da veruje u njenu tačnost ili potpunost, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost’.
Dejan Milenković iz Yucom-a objašnjava da to zapravo znači da bi prihvatanjem ovog rešenja ovlašćeno lice za pristup informacijama bilo oslobođeno i radno-pravne, i krivično-pravne i druge pravne odgovornosti kada je u dobroj veri obavestilo javnost o nelegalnom i nemoralnom postupanju organa ili funkcionera organa u kome radi. ‘Taj princip bi morao biti proširen i na druge javne službenike i zaposlene uopšte’, kaže Milenković i smatra da je potrebno pre svega da se u Zakon o radu ili Zakon o državnim službenicima uvede opšta klauzula koja bi zaposlene štitila kada bi u dobroj veri, u obavljanju svojih radnih dužnosti otkrili široj javnosti informacije koje se odnose na nezakonit ili nepravni rad ili korupciju u preduzeću, državnom organu ili školi.
Ostavi komentar