23 April 2018, 08:23

Komentari (0)

Majdanpek: Dve firme, tone mazuta i milioni duga

JKP Majdanpek osnovano je kao novo preduzeće za daljinsko grejanje jer je staro bilo prezaduženo, ali godinama posluje uz pomoć Opštine, koja se za njega i sama zadužuje. U budžetu za 2018. godinu subvencije za grejanje su jedna od najvećih stavki, a poslednjih godina upravo na ovu delatnost odlazi oko 10 posto budžeta


Piše: Milica Stojanović

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Javno komunalno preduzeće (JKP) Majdanpek je za poslednjih pet godina iz budžeta Opštine dobilo najmanje 342,4 miliona dinara, uglavnom kako bi moglo da plati mazut, od kog pravi toplotnu energiju. Preduzeće je formirano 2012. godine zbog nagomilanih dugova firme koja je posao radila do tada - JKP Komunalac.


Jedini rezultat ovakvog poteza jeste da su građani Majdanpeka od 2012. umesto jedne dobili drugu firmu koju su pomagali iz lokalnog budžeta – skoro odmah po osnivanju novo preduzeće je tražilo novac od Opštine. Staro se danas pretežno bavi snabdevanjem vodom i ima blokiran račun od 2012.


Ono što se dogodilo u Majdanpeku deo je šireg problema koji postoji u celoj državi - sistemi daljinskog grejanja, koje koristi oko trećina stanovništva Srbije, ne posluju dovoljno uspešno i neophodna im je finansijska pomoć. Pošto toplane ne mogu da plate mazut ili gas, bez kojih ne mogu da rade, finansijski im pomažu gradovi ili opštine, a daju im i velike svote novca za subvencije. Pritom se za daljinsko grejanje troši i novac građana koji ga nikako ne koriste, poput onih iz seoskih naselja.


Iako je daljinsko grejanje u nadležnosti lokalnih samouprava, neretko se uključuje i država, uglavnom tako što toplanama omogućava pozajmice mazuta od Direkcije za robne rezerve. Na početku 2018. godine nova firma u Majdanpeku je Direkciji za robne rezerve dugovala 766,7 tona mazuta, dok je Opština bila dužna 790,7 tona, te 81,2 hiljade dinara kamate koja se plaća na pozajmljeni mazut.


Prema rečima direktora novog preduzeća Đorđa Roškića, toplana ne bi mogla da radi bez pomoći opštine.


Bivši predsednik opštine Dragan Popović kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da je novo preduzeće osnovano jer je staro bilo opterećeno dugovima, sa jedne strane građana prema firmi, a sa druge - firme prema dobavljačima.


„Zašto je došlo do tolikog duga Komunalca postoje i drugi razlozi, od kojih bih izdvojio nisku cenu grejanja, visoku cenu mazuta i veliki broj zaposlenih u komunalnom preduzeću“, navodi Popović. „Iz svih tih razloga JKP Komunalac nije više mogao da greje Majdanpek.“

 

Majdanpek

Foto: wikipedia.org/Strale07

Novo preduzeće nije rešilo probleme s grejanjem u Majdanpeku. Građani ovog rudarskog gradića u istočnoj Srbiji, na granici sa Rumunijom, se žale da plaćaju visoku cenu za kvalitet usluge koju dobijaju.


Ljubica Aleksić (74) kaže da joj račun za grejanje predstavlja veliki trošak. Ranijih zima morala je da, uz pomoć struje, dogreva stan u kome živi. Njen sugrađanin Radiša Ilić (64) prošle godine se isključio sa sistema daljinskog grejanja.


„Godinama nisam imao adekvatno grejanje tako da sam bio prinuđen da se dogrevam na struju, što nisam mogao finansijski da izdržim“, kaže Ilić.


Aleksandar Macura, ekspert za energetsku politiku, kaže da su sistemi daljinskog grejanja na mazut neodrživi: „Pravite uslugu čiji su troškovi toliki da ta usluga ne može biti pristupačna onima koji je kupuju”.


Sagorevanje mazuta i budžeta


JKP Komunalac osnovano je 1997. godine. Do jeseni 2012. obavljalo je poslove grejanja, održavanja vodovoda i kanalizacije, pogrebnih usluga, odnošenja smeća i slično. Finansijski izveštaj za tu godinu pokazuje da su ukupni dugovi ovog preduzeća iznosili nešto više od 256 miliona dinara.


Odlukom Skupštine opštine 10. oktobra 2012. godine formirano je JKP Majdanpek, dok je pri samom kraju godine odlučeno da se grejanje – počev od te sezone, koja je već bila u toku – plaća novoformiranom preduzeću. Novo preduzeće registrovano je na istoj adresi kao i staro.


Za vršioca dužnosti direktora novog preduzeća postavljen je Đorđe Roškić, koji se prethodno grejanjem bavio u Komunalcu. Roškić je i danas direktor preduzeća.


Kada je osnovano JKP Majdanpek staro preduzeće je nastavilo da radi. Opštinska vlast je 2014. formirala još jedno preduzeće, JKP Vodovod, kome je povereno održavanje vodovoda, pogrebne usluge i još neke delatnosti.


Prema statutu Komunalca, firma se danas uglavnom bavi prikupljanjem, distribucijom i prečišćavanjem vode. Račun im je u blokadi duže od pet godina, a 17. aprila 2018. blokada je iznosila 204,4 miliona dinara.


Manje od mesec dana po osnivanju nove firme, njen direktor je od Opštine tražio finansijsku pomoć za nabavku 25 tona mazuta „za potrebe funkcionisanja gradske toplane Majdanpek“. Vrednost računa bila je oko 1,6 miliona dinara, a Opština je istog dana uplatila novac.


Iz Opštine za CINS navode da su troškovi nabavke mazuta predviđeni programom subvencija toplane: „Jedan od osnovnih problema Toplane jeste vrsta energenta koji se koristi: mazut koji je, već duže vreme, finansijski najnepovoljniji energent“.


Firma Majdanpek ima dva računa na koja je Opština samo do kraja 2012. godine prenela 26,3 miliona dinara. Ovaj iznos ne obuhvata novac koji je u izveštajima Uprave za trezor obeležen kao „promet robe i usluga“.


U narednim godinama preduzeće se, tokom grejne sezone i po nekoliko puta mesečno obraćalo Opštini, tražeći novac i dostavljajući račune za kupljeni mazut. Od početka 2014. do kraja 2017. godine samo po takvim zahtevima isplaćeno im je oko 134,5 miliona dinara.


Prema podacima Uprave za trezor, od oktobra 2012. do 19. oktobra 2017. godine Opština im je ukupno isplatila 342,4 miliona dinara.

 
 


Preduzeće mazut sve vreme nabavlja od firme MV Jona iz Beograda, vlasnika Veseljka Mirkovića. Prema finansijskom izveštaju za 2016. godinu, JKP Majdanpek im je dugovalo 19,6 miliona dinara.


Veseljko Mirković danas kaže da mu se ovaj posao „kako kad“ isplati, a da mu toplana stalno duguje: „Ja se obezbeđujem tako što uzmem menice, na 45 dana, i čekam naplatu. Evo sada mi duguju više od 30 miliona, a sezona je završena pre pet, šest dana. Teško plaćaju, teško“.


Iako je i samo zaduženo, JKP Majdanpek je 2016. davalo beskamatne finansijske pozajmice preduzeću iz kog je nastalo – Komunalac – u vrednosti od oko 5,1 milion dinara.


„To smo dali ranije, pa su nam vratili, jer su sav novac koji su prikupili od potraživanja uplatili nama“, kaže Roškić i dodaje: „Morali smo tako da zatvorimo, da prime radnici platu, vodovod je bio, iznošenje smeća – grad bi bio paralisan“.


Značajan deo prihoda firme Majdanpek su 2016. godine bile subvencije Opštine, dok je, prema finansijskom izveštaju za tu godinu, dobit firme bila svega 191 hiljada dinara.


Budžetom Opštine za 2018. godinu planirano je 110 miliona dinara za subvencije za daljinsko grejanje. Poređenja radi, to je za skoro sedam miliona dinara više od planiranog novca za oblasti zdravstvene zaštite i stanovanja zajedno, oko četiri puta više od novca planiranog za poljoprivredu i oko dva puta više od predviđenog za socijalnu i dečju zaštitu.

 

Iz Opštine navode da se za toplanu najviše odvaja zato što su njeni troškovi poslovanja najveći.

 

Energetski ekspert Aleksandar Macura kaže da ako se formiranje novog preduzeća posmatra kao krizni menadžment, onda bi to moglo da „nađe svoj i pravni i logički izraz“, ali bi podrazumevalo da postoji vizija kako da se iz problema izađe. Macura dodaje: „Ako imate krizu snabdevanja, ona ne može da traje 15 godina, kao što naša traje“.

 


Paralelno tržište mazuta


Osim kupovinom na tržištu, toplane u Srbiji neophodni mazut dobijaju i od Direkcije za robne rezerve. Ovaj mazut se vraća u naturi, tako što toplane kupe mazut i vrate ga Direkciji, a na njega se plaća i kamata u novcu. Međutim, praksa je da se sa ovim vraćanjima kasni dok se u mnogim slučajevima kamata otpisuje.


JKP Majdanpek je Direkciji za robne rezerve na dan 22. januar ove godine dugovalo ukupno 766,7 tona mazuta.


Po ugovoru iz septembra 2013. godine, koji su zaključili sa Direkcijom, mazut su morali da vrate do 30. septembra 2017. Za vraćanje robe, čija je vrednost procenjena na oko 58,2 miliona dinara, garantovali su menicama, ali nisu bili u obavezi da plaćaju kamatu. Dan pred istek roka Direkcija i preduzeće zaključili su aneks ugovora kojim je rok za vraćanje produžen do 2020.


Jedan od dužnika Direkciji za robne rezerve jeste i sama Opština Majdanpek. Prema navodima Direkcije, njen dug je 790,7 tona mazuta, a dug za kamatu je 25. januara 2018. iznosio 81,2 hiljade dinara.


U poslednje dve i po godine, Opština i Direkcija zaključile su dva ugovora od kojih je svaki bio za po 400 tona mazuta. U oba ugovora rok vraćanja je decembar 2018, uz obavezu Opštine da plaća kamatu. Opština je od početka 2016. do kraja jula 2017. godine Direkciji vratila oko 830 tona ovog energenta – pozajmljenog ranije.


Zbog lošeg stanja u kom se nalazi sektor daljinskog grejanja u Srbiji, Direkcija je toplanama, koje su joj dugovale mazut, odobrila reprogram dugovanja. Po njemu, JKP Majdanpek dug je trebalo da vrati u roku od četiri godine, a Opština u roku od dve.


Među dužnicima je i staro preduzeće u Majdanpeku, JKP Komunalac, koje Direkciji duguje 1.946,8 tona mazuta i jedan je od 23 dužnika kojima je posle reprograma iz 2013. otpisana kamata od skoro pet miliona dinara. Kako je Direkcija navela u odgovoru CINS-u, ona je za ovaj dug pokrenula sudski spor.


Potencijalno rešenje


Prema planovima Ministarstva rudarstva i energetike, JKP Majdanpek je jedna od deset toplana koje će do 2020. godine preći na grejanje uz pomoć biomase, kreditom nemačke KfW banke. Grejanje na biomasu podrazumeva da postrojenja, umesto mazuta, gasa ili uglja, toplotu stvaraju koristeći, na primer, biljke i delove biljaka, ostatke iz voćarstva, poljoprivrede i drvoprerađivačke industrije, kao i deo selektovanog komunalnog otpada.


Direktor JKP Majdanpek, Đorđe Roškić, kaže da bi za njih ta promena bila spas: „Naša matematika pokazuje da ćemo otprilike prepoloviti troškove“.


Na pitanje da li će to onda smanjiti i cenu, Roškić odgovara: „Znate šta, pa nije to samo cena. Cena ne može biti mala zato što mi koristimo subvencije, a nama je interes da oslobodimo budžet“.


Draga Dimitrijević (66) je među onima koji nisu zadovoljni grejanjem u Majdanpeku:


„Ove zime nismo bili zadovoljni, kad god smo zvali toplanu rekli su da treba nova pumpa da se stavi u podstanicu. Evo, grejanje se završilo, to se nije promenilo. Kažu ’vaša ulica ostaje za iduću godinu’. Sad, ko preživi do sledeće sezone će da vidi da li će biti nešto bolje“.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite