28 April 2017, 09:28

Komentari (0)

Carska palata u Sremskoj Mitrovici: Od prestonice Rimskog carstva do mesta dobrog provoda

Palata - SM 2016 – danju kafić, a noću klub sa živom muzikom, nalazi se na jednom od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Srbiji, Carskoj palati. Zavod za zaštitu spomenika kulture je prostor, uz obavezu plaćanja režija, dao na korišćenje Nebojši Tojagiću, koji je firmu na toj adresi registrovao dve nedelje pre objave konkursa

Piše: Dragana Prica, Mentor: Milica Šarić

Vizitorski centar Carske palate, Foto: Dragana Prica

Vizitorski centar Carske palate, Foto: Dragana Prica

Subota je, 21. januar 2017. godine. U kafeu Palata - SM 2016 u Sremskoj Mitrovici nastupa Maxi Bend. Pevačica i pevač šetaju se kroz publiku, pokušavajući da održe atmosferu, dok se na plafonu mešaju svetla u raznim bojama, od roze do zelene. Posetioce na ulazu, ispred stepenica, dočekuju dve hostese i jedan radnik obezbeđenja.


Desno od ulaza u klub silazi se do ruševina Carske palate Sirmium u kojoj je živelo nekoliko rimskih imperatora. Palata je podignuta krajem trećeg ili početkom četvrtog veka i predstavlja jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Srbiji.

 

Od ukupno tri nivoa palate, dva su data na korišćenje privatnom preduzetniku Nebojši Tojagiću, bez novčane naknade, uz plaćanje troškova održavanja. Na ta dva nivoa je smešten kafe-klub Palata - SM 2016.

 

Skupština Grada Sremska Mitrovica u februaru 2010. donela je Odluku o poveravanju poslova upravljanja Carskom palatom, u kojoj se, između ostalog, navodi i da nije dozvoljeno davanje Sirmiuma u zakup.

 

Ugovorom poput ovog koji je Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremske Mitrovice sklopio sa Tojagićem, ta se zabrana izbegava, navodi advokat Željko Simić, sagovornik Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

 

Ulaz u prizemlje gde se nalaze prostorije za prijem posetilaca, suvenirnica i kafe Palata SM 2016,
Foto: Dragana Prica

Konkurs za saradnju sa preduzetnicima Zavod je objavio 7. septembra 2016. godine, a ugovor sa Tojagićem potpisan je 15. septembra, kada je dobio pravo da narednih pet godina koristi Vizitorski centar arheološkog nalazišta kao ugostiteljski objekat.

 

Ipak, dve nedelje pre objave konkursa Tojagić je Agenciji za privredne registre prijavio ugostiteljsku delatnost upravo na adresi Carske palate.

 

Slično se dogodilo i sa prethodnim korisnikom palate, Miodragom Savićem, koji je sklopio ugovor sa Zavodom u maju 2016. godine, a na adresi nalazišta je prijavio poslovanje ugostiteljske radnje Palata - SM tri nedelje pre konkursa.

 

Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda, kaže: „Moguće je da je (preduzetnik) želeo to da dobije, pa je otvorio, ali je ispunjavao posle uslove“.

 

Samo tri meseca nakon potpisivanja ugovora sa Zavodom, Saviću je 19. avgusta 2016. račun blokiran zbog duga koji do danas nije izmiren i iznosi oko 6.500 evra. Nedelju dana kasnije, na istoj adresi, Nebojša Tojagić osniva istoimenu ugostiteljsku radnju, uz dodatak broja 2016, i preuzima posao.

 

Raniji konkursi za preduzetnike koje je Zavod raspisivao sadržali su uslov da preduzetnik nije bio kažnjavan i da se protiv njega ne vodi krivični postupak, sve do konkursa na koji se Tojagić prijavio.

 

Direktor Zavoda Šulaja kaže da je do ove promene došlo nakon konsultacije sa pravnicima, koji su mu rekli da takav uslov predstavlja diskriminaciju, jer ako je neko odslužio svoju kaznu ima pravo posle da radi.

 

Nebojša Tojagić je 2011. godine pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od pet godina i 10 meseci zbog falsifikovanja novca i zločinačkog udruživanja. Prema presudi Apelacionog suda, on je sa još pet osoba odštampao najmanje 638.500 evra falsifikovanih novčanica, a utvrđeno je i da su kao organizovana kriminalna grupa delovali u dužem periodu i to u međunarodnim razmerama.

 

Saradnica CINS-a pozvala je Palatu - SM 2016 kako bi razgovarala s Nebojšom Tojagićem. Poziv je uzvratio čovek koji se predstavio kao njegov brat, Vlatko Tojagić, navodeći da je Nebojša na putovanju i „svakako ne bi imao komentar“.

 

Umesto zakupa – poslovno-tehnička saradnja

 

Ostaci antičkog grada Sirmium, od kojih je lokalitet Carska palata najbolje prezentovan i očuvan, kategorisani su kao kulturno dobro od izuzetnog značaja. Sirmium je bio antički grad i neko vreme jedna od četiri prestonice Rimskog carstva.

 

Bar pet vladara Rimskog carstva, uključujući Proba, Maksimijana i Aurelijana, rođena su u ovom gradu i njegovoj okolini. U Carskoj palati su živeli i boravili mnogi carevi, a danas se na lokalitetu mogu videti fragmenti fresaka, mozaici, dekoracija od kamena i razne instalacije.

 

Donji nivo Vizitorskog centra u kom se nalaze ostaci Carske palate,
Foto: Dragana Prica

Kako stoji u Zakonu o kulturnim dobrima, pravno lice koje koristi i upravlja kulturnim dobrom, u ovom slučaju Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, ne sme da ga koristi u svrhe koje nisu u skladu sa njegovom prirodom, namenom i značajem.

 

Tako Zavod nema pravo davanja u zakup Vizitorskog centra, ali ima mogućnost potpisivanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, što je direktor Zavoda Ljubiša Šulaja i uradio sa firmom Konstantin I, vlasnika Igora Popovića, koja je prostor koristila od 8. maja 2013. godine. U to vreme je u Palati takođe bio smešten kafić Konstantin I, a nakon toga slični ugovori su potpisani sa ugostiteljskim radnjama Palata - SM i Palata - SM 2016.

 

Preduzetnici koji su dobili na korišćenje lokalitet Carska palata dužni su da plaćaju troškove održavanja, obezbeđenja, grejanja i da refundiraju Zavodu troškove električne energije.

 

Direktor Zavoda Šulaja kaže da računi stižu na adresu lokala, ali da oni imaju uvid u to, a mogu i da se obrate javnim preduzećima.

 

Advokat Željko Simić kaže da je praksa sklapanja ovakvih ugovora česta u Srbiji, jer ugovori i drugi akti ostavljaju pravne praznine koje se mogu koristiti: „Učestala je pojava da se prave ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji i da se na taj način izigrava zabrana izdavanja u zakup tj. podzakup.“

 

Zlatko Stefanović, profesor privrednog i građanskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, kaže da Zavod nije imao pravo čak ni na sklapanje ovog ugovora.

 

Prema Zakonu o javnoj svojini i gradskoj Odluci o poveravanju Carske palate Zavodu, zabranjeno je ustupanje prava korišćenja trećim licima, pa i u ugostiteljske svrhe. Dodaje kako postoji i mogućnost da je Grad oštećen jer nema zakupnine.

 

Ljubiša Šulaja problem vidi u postojećoj regulativi, odnosno nedostatku pravnih normi koje se odnose na ovakva kulturna dobra. Kaže da su u Zavodu pokušali da se uklope u postojeće propise te su kao rešenje izabrali ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.

 

Šulaja objašnjava da ovakav ugovor od prenosa prava korišćenja razlikuje to što preduzetnici nemaju tačno definisan prostor koji koriste, jer je to teško odrediti: „Toalete koristimo zajedno. Mi da bismo dali u zakup moramo da imamo etažiran taj prostor, izdvojen, sa tačnom kvadraturom i sve inventarisano što ima tu”.

 

Davanje Vizitorskog centra Carske palate u zamenu za pokrivanje troškova iz Zavoda opravdavaju pokušajem da se vode principom održivog razvoja, odnosno da lokalitet može da izdržava sam sebe, bez pomoći od grada ili države.

 

U Ministarstvu kulture Srbije kažu da sklapanje ovakvih ugovora nije u njihovoj nadležnosti jer su 2003. godine tu odgovornost preneli na lokalne samouprave.

 

Ilija Nedić, načelnik Gradske uprave za kulturu u Sremskoj Mitrovici smatra da Zavod posluje „u skladu sa zakonom“.

 

(Ne)primereno korišćenje spomenika kulture

 

Iako je u samom ugovoru između Zavoda i Tojagića navedeno da osnovne aktivnosti obe ugovorne strane moraju biti usmerene na „kvalitetnu promociju Vizitorskog centra Carske palate u elektronskim i štampanim medijima prikladnoj karakteru lokaliteta“, u objektu se do kasno u noć održavaju žurke, a preko dana služi kao kafić.

 

Kafe Palata - SM 2016, nastup Maxi Benda,
Foto: Dragana Prica

Prema rečima jednog od korukovodilaca arheoloških istraživanja u Sirmiumu i saradnika Arheološkog instituta u Beogradu Stefana Pop-Lazića, korišćenje Vizitorskog centra na način na koji se danas koristi nije najsrećnije rešenje, ali po njegovim saznanjima ne narušava strukturu lokaliteta.

 

“Neprimereno je da se u prostoru koji je proglašen spomenikom kulture odigravaju neki sadržaji koji nisu u skladu sa promocijom, prezentacijom i unapređenjem spomenika kulture. (...) Možda treba naći meru neku u načinu korišćenja tog nesrećnog kafića, kafea, kluba, omogućiti čoveku koji je uložio ta sredstva da ima neku ekonomsku korist, da i on svoj biznis može da vodi, a s druge strane da se i to ne kosi možda ovoliko ekstremno kao sada sa samim spomenikom kulture“, rekao je Pop-Lazić za CINS.

 

Šulaja kaže da je boravak mladih u tom kafeu nešto što „promoviše kulturno nasleđe kategoriji koja, inače, nema senzore za tako nešto“.

 

 


Dragana Prica je polaznica CINS-ovog treninga u okviru projekta „Prove & Improve: Investigating Rule of Law in Serbia“.

Tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

  


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS