Izveštaj “Global Integriti 2009”, sastavljen na osnovu obimnog istraživanja u 35 zemalja, objavljen je danas na sajtu ove višestruko nagrađivane međunarodne organizacije za praćenje rada državnih organa i nivoa korupcije širom sveta.
Prema Zakonu o policiji, Vlada Srbije na predlog ministra unutrašnjih poslova direktno bira direktora policije. Srbija još uvek nema strategiju za reformu policije. Iako je napravljen određeni pomak usvajanjem Zakona o komunalnoj policiji 2009.godine, još uvek je dug put do decentralizacije i prenošenja ovih nadležnosti na lokalni nivo.
Sporo ide i vraćanje poverenja građana u policiju, s obzirom na to da je policija ne tako davno bila veoma represivna prema građanima. Jačanje kapaciteta policije takođe i dalje ostaje otvoreno pitanje.
Najveći pad u odnosu na prošlu godinu, zabeležen je u oblasti vladavine prava, pošto je bilo značajnih odlaganja u sprovođenju sudskih odluka donetih od strane inače veoma tromog pravosudnog sistema Srbije, ali i neravnomernog opterećenja rada sudova i sudija.
Međutim, Srbija od ove godine nije više na “Top listi velikih korupcija” Global Integritija (Grand Corruption Watch List) na kojoj se nalaze zemlje sa nedostatkom efikasne regulative za sprečavanje sukoba interesa, sa neregulisanim tokovima novca političkih stranaka i lošim nadzorom nad velikim javnim preduzećima, što predstavlja sistemski rizik za masovnu krađu javnih resursa i dobara.
Nedavnim izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka propisuje se obavezno objavljivanje donacija u Službenom glasniku svakog kandidata na izborima, što javnosti treba da omogući bolji uvid u to ko podržava određenog političkog kandidata zajedno sa prenosom kontrole finansiranja političkih stranaka u nadležnost Agencije za borbu protiv korupcije.
“Skidanje Srbije sa ‘Top liste velikih korupcija’ ne isključuje pojavu korupcija velikih razmera, ali to ipak ukazuje da je došlo do izvesnog napretka, iako nekompletnog, u uspostavljanju minimuma antikorupcijskih mera” izjavio je Natanijel Heler, generalni direktor “Global integritija”.
Izveštaj „Global integritija:2009“ obuhvatio je razvijene zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države i Južna Koreja, kao i stotine tržišta i nacija u razvoju širom sveta, od Azerbejdžana i Kine do Libana i Vijetnama. Izveštaj se bavi procenom mehanizama za uspostavljanje odgovornosti i merenjem (ne)transparentnosti da bi se odredilo gde je najverovatnije da će se pojaviti korupcija. Umesto da se bavi merenjem percepcije nivoa korupcije, izveštaj se zasniva na analizi preko tri stotine “Integriti indikatora”, kombinovanih sa novinarskim izveštajima o slučajevima korupcije.
Druga važna otkrića ovogodišnjeg izveštaja uključuju sledeće:
• SAD: Obamina administracija nije uspela da ostvari napredak u borbi protiv korupcije
Uprkos retoričkoj posvećenosti reformama Bele kuće, malo je dokaza koji ukazuju na to da su učinjene konkretne promene koje su se dovoljno primile da mogu da obuzdaju korupciju u godinama koje dolaze. Nedavna odluka Vrhovnog suda kojom je korporacijama i organizacijama dozvoljeno obimnije finansiranje predizbornih kampanja će za sobom povući i povećan interes za uticaj na izborni proces.
• Kina: Reforme se teško primaju u najbrže rastućoj svetskoj ekonomiji
Kina je skinuta sa naše “Top list velikih korupcija” delimično zahvaljujući vladinim naporima da podigne standard za računovodstvo i reviziju u javnim preduzećima na međunarodno priznati nivo. “Na duge staze, ovo javnosti pruža mogućnost da u potpunosti razume unutrašnje funkcionisanje najvećih kineskih javnih preduzeća” kaže Heler.
• Strane donacije možda neće biti dovoljne da podrže antikorupcijske napore u zemljama koje su od njih zavisne
Uganda i Bosna i Hercegovina, od svih zemalja obuhvaćenih ovogodišnjim izveštajem, pokazuju najveće “probleme implementacije” – na to ukazuje jaz između antikorupcijskih zakona na papiru i primene tih istih zakona u praksi, iako su veliki korisnici međunarodnih donacija. Političari ovih zemalja su navodno sposobni da uspostavljaju zakone i nove institucije u skladu sa očekivanjima i preporukama stranih donatora, ali istovremeno uopšte ne uspevaju da zadovolje potrebe sopstvenih građana.
Ostavi komentar