Postoje dokazi da vojnici nisu izvršili samoubistvo

Vojnici na odsluženju redovnog vojnog roka, Dragan Kostić, Radoman Žarković i Srđan Ivanović, stradali su tokom 2004-2005. godine, kada su nadležni organi tvrdili da su u pitanju samoubistva u sva tri slučaja. Međutim, postoje dokazi koji govore suprotno i na osnovu kojih porodice stradalih vojnika zahtevaju dodatne istrage.

Vojnik Dragan Kostić pronađen je mrtav u kasarni u Leskovcu u vojničkoj spavaoni, 27. avgusta 2004. godine. Istragom je utvrđeno da je izvršio samoubistvo. Pucano mu je sa leđa, a pronađen je kako leži na stomaku. Takođe, oštećenja na odeći se ne poklapaju sa mestima povreda od oružja. Različiti eksperti su vršili obdukciju i ekshumaciju. Prema rečima pravnika, istražni sudija je napravio propust jer nije pozvao eksperte zajedno na razgovor. Otac stradalog vojnika, Milijan Kostić, kaže da mu je pukovnik rekao da je Dragan ubijen s leđa i da je, sedam dana nakon toga, isti pukovnik smenjen. Članovi porodice tvrde da je Dragan stradao jer je „svedok krađe pištolja“.

Vojnik Radoman Žarković, pronađen je mrtav na osmatračnici leskovačke kasarne 30. juna 2005. godine. U zapisniku o uviđaju navodi se da je vojnik-svedok čuo jedan pucanj, a na mestu gde je pronađeno telo stradalog vojnika, nađene su dve čaure. Postoje fotografije koje je Radomanov brat napravio mobilnim telefonom u mrtvačnici i na kojima se jasno vidi da Žarković ima preko 20 telesnih povreda tupim predmetom. Tačno poreklo tih povreda nije utvrđeno.

Treći nerešeni slučaj u kasarni u Leskovcu dogodio se 2. avgusta 2005. godine kada je pronađeno telo preminulog vojnika Srđana Ivanovića, poslednjeg dana njegovog vojnog roka. Odgovor nadležnih je da se vojnik Ivanović predozirao heroinom. Međutim, ne postoji toksikološka analiza koja to potvrđuje. Ovaj slučaj vodio je istražni sudija Okružnog suda u Leskovcu Mihajlo Petrović koji je reizabran za sudiju. Iako je porodica Žarković više puta zahtevala, Petrović ne želi da izvrši ekshumaciju. Ivanović je tokom služenja vojnog roka bio vozač i vozio je više vojnih starešina. Otac stradalog vojnika tvrdi da je njegov sin ubijen zato što je vozio Ratka Mladića, generala Mladena Ćirkovića, tadašnjeg komandanta Prištinskog korpusa, pukovnika Miodraga Đurovića, komandanta kasarne „Sinkovce“, danas aktuelni zamenik načelnika Generalštaba i druge.

„Moj sin je samo otišao da razduži putnički mercedes, džip i hekler. Oni su skrili moga sina i ujutru je preminuo. Navodno su radili obdukciju u Leskovcu, a rađena je u Nišu. Sakrili su mu dokumenta, zdravstvenu knjižicu i nisu mi dali da mu vidim uniformu“, rekao je otac vojnika Srđana.

Kasarnu u Leskovcu, koja je ogromne površine, prati i niz kontraverzi. Novinar Branislav Guzina, autor dokumentarnog filma o stradalim vojnicima u Leskovcu, kaže da je poznato da se u magacinu kasarne držalo naoružanje koje se posle prenosilo na teritoriju Kosova. Takođe, u magacinu je skladištena i droga. Dešavale su se i krađe oružja.

Roditelji stradalih vojnika su se obraćali mnogim nevladinim organizacijama, političkim strankama, ali bezuspešno. Uglavnom nailaze na nezainteresovanost medija za njihov slučaj. Jedini koji ih sve ove godine podržava, prati i pomaže im da istraju u borbi za istinu je Centar za evroatlantske studije (CEAS) koji je danas organizovao okrugli sto „Slučaj Leskovac – podrška porodicama vojnika nastradalih pod još nerazjašnjenim okolnostima u kasarnama v.p. Leskovac u periodu 2004-2005“. Skup je otvorila direktorka CEAS-a Jelena Milić, a učestvovali su i Ante Bošković, pravni zastupnik porodica Kostić i Žarković i Dragoljub Todorović, pravni ekspert CEAS-a. Prisustvovali su i roditelji nastradalih vojnika, predstavnici Foruma za bezbednost, Građanskih inicijativa. YUCOM-a, NUNS-a i dr. Niko iz ministarstva odbrane i ministarstva ljudskih i manjinskih prava se nije pojavio na otvorenom skupu.

Prema podacima Ministarstva odbrane, za period od 5-6 godina dogodi se oko 90 samoubistava vojnika na služenju vojnog roka, rečeno je na diskusiji današnjeg skupa. Zaposlenima u ministarstvu ta pojava nije čudna jer se to u sličnom broju dešavalo i ranije, za vreme Tita, samo mediji nisu pisali o tome.

Todorović napominje da tri pomenuta slučaja imaju mnogo toga zajedničkog. Svi su se dogodili u prostoru kasarne u Leskovcu, stradali su vojnici na redovnom služenju vojnog roka, u svakom je zvanično utvrđeno da je u pitanju samoubistvo, svi događaji su u periodu 2004-2005. godine, u svakom ima indicija da je u slučaj umešana priča o haškim optuženicima.

Država ne pokazuje spremnost da ponovo pokrene adekvatne istražne sudske radnje kako bi razjasnila sve okolnosti, podseća CEAS.