19 Jun 2017, 10:19

Komentari (1)

Istraga protiv Bogoljuba Karića: 11 godina čekanja svedoka, dokumenata i prevoda

Istragu koja je pokrenuta u februaru 2006. godine obeležila je sporost i neefikasnost pravosudnih institucija u nabavljanju dokaza, da bi bila obustavljena krajem 2016. godine, bez podizanja optužnice. Karić kaže da zbog političkih razloga nikad i nije bio cilj da slučaj dođe do suda


Piše: Milica Stojanović

Foto: Beta, Milan Obradović

Kada je iz Tužilaštva za organizovani kriminal, 27. decembra 2016. godine, oko 19 sati uveče, medijima stiglo saopštenje o obustavi istrage protiv Bogoljuba Karića, to je vrlo brzo postala udarna vest. Gotovo 11 godina ranije, Karić je takođe bio važna vest, kada je otišao iz Srbije u Rusiju, pošto su protiv njega pokrenute dve istrage.


Prvu istragu protiv Karića je u januaru 2006. godine pokrenulo tadašnje Okružno javno tužilaštvo u Beogradu (sada Više tužilaštvo), zbog navodnog izvlačenja novca iz preduzeća Mobtel. U ovom slučaju je kasnije podignuta optužnica ali je deo postupka koji se odnosio na Karića obustavljen u januaru 2016. godine, zbog zastarelosti.


Poternica za Karićem raspisana je 4. februara 2006. godine, a Okružno tužilaštvo je dve nedelje kasnije pokrenulo i drugu istragu protiv njega.

Između 2007. i 2015. godine nije bilo nijednog saslušanja


Tužilaštvo je u zahtevu za sprovođenje te istrage navelo kako su Karić i ostali osumnjičeni oštetili tadašnje Javno preduzeće PTT Srbija tako što su fiktivno uvećali vrednost imovine koju je njegova firma BK Trade trebalo da unese u Mobtel. BK Trade i PTT Srbija su Mobtel osnovali 1994. godine, s ciljem uvođenja mobilne telefonije u Srbiju.


Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva detalje iz ove istrage i pokazuje zašto je trajala duže od deset godina, a da nije podignuta optužnica.


Između ostalog, sedam godina nijedan dokument na stranom jeziku nije bio preveden, a gotovo svaki pokušaj pribavljanja dokumentacije trajao je mesecima ili godinama. Između 2007. i 2015. godine nije bilo nijednog saslušanja.


Tužilaštvo je u saopštenju iz decembra prošle godine kao glavni razlog obustave istrage navelo da je novo veštačenje, iz 2015, pokazalo kako BK Trade nije pribavio protivpravnu imovinsku korist. Isti dokument koji je veštačen tada, već je bio analiziran 2011. godine.

Postupak zastareo posle deset godina

Prvu istragu protiv Bogoljuba Karića, koja se takođe odnosila na Mobtel, tadašnje beogradsko Okružno javno tužilaštvo je počelo 17. januara 2006. godine. Gotovo dve i po godine kasnije, 6. maja 2008. godine, istraga je završena. Predmet je 27. jula 2010. godine dat na postupanje zameniku tužioca, koji je u septembru podigao optužnicu. Optužnica je prekvalifikovana 2013. godine.

 

Krivično gonjenje Bogoljuba Karića u ovom postupku okončano je 28. januara 2016. godine, kada je sud doneo rešenje o obustavi zbog nastupanja zastarelosti. Nakon toga, predmet je u aprilu vraćen Višem tužilaštvu da donese naredbu o dopuni istrage u odnosu na druge osumnjičene.


Više tužilaštvo je CINS-u odbilo da dostavi podatke i odgovori na pitanja o tome šta se konkretno događalo od završetka istrage do podizanja optužnice, koliko je ljudi saslušano i koliko je veštačenja traženo, navodeći da bi dostavljanje ovih informacija „moglo da ugrozi dalje vođenje krivičnog postupka“. 


Bogoljub Karić je novinarki CINS-a o istrazi poslovanja Mobtela rekao:


„Politika je držala ovaj slučaj sa ciljem da nikada niko ne uđe od nas i ne dođe do suda. Ako bi pošli na sud, podigli proces i dokazali nevinost, što je sigurno da bi se desilo (…) država bi imala ogromne štete. I onda kad je otišla vlast jedna, druga, treća, šta im je ostalo? Samo je ostalo da obustave postupak, koji ionako maja meseca zastareva.“


Advokat Miroslav Đorđević, jedan od Karićevih branilaca, kaže da je istraga trebalo da bude obustavljena još 2006. godine jer „ni tada nije bilo osnova za pokretanje i vođenje krivičnog postupka“.


Na pitanje CINS-a o razlozima za toliko dugotrajnu istragu, iz Tužilaštva navode da istraga nema vremensko ograničenje, a da se radilo o postupku kojim je obuhvaćeno više lica:


“Bilo je neophodno da se brojni dokazi, koji su neophodni za odluku, pribave od više zemalja, u kom cilju su se sud i tužilaštvo u više navrata obraćali nadležnim organima u inostranstvu, što je značajno usporilo postupak.”

 

Karićev slučaj nije jedini takav - CINS je u više navrata pisao o dugogodišnjim istragama i sudskim procesima za korupciju i organizovani kriminal. Na kraju 2016. godine na sudovima u Srbiji bila su 533 krivična suđenja koja su trajala duže od deset godina.

 

Osam godina bez saslušanja

 

Savet za borbu protiv korupcije je 2005. godine Vladi Srbije uputio izveštaj u kome se navodi kako je “kompanija Mobtel osnovana uz ozbiljno kršenje zakona“ i da je „poslovala u privilegovanim uslovima usled bliske veze sa režimom”. Slučaj je kasnije uvršten među takozvane “24 privatizacije”, čije je razrešenje od Srbije zatražila Evropska unija.


Nakon što je početkom 2006. godine Karić otišao iz Srbije, vlasti preuzimaju većinsko vlasništvo u Mobtelu, menjaju mu naziv, a kasnije ga prodaju norveškom Telenoru.

 

Osim za fiktivno uvećanje vrednosti opreme unete pri osnivanju Mobtela, beogradsko Okružno tužilaštvo je članove porodice Karić sumnjičilo da su dobit koja je poticala od Mobtela preko privatne firme prebacivali na privatne račune pri čemu je Kariću pribavljena protivpravna korist u vrednosti od tadašnjih 757,5 miliona dinara.

 

Tužilaštvo za organizovani kriminal

Foto: CINS

Tužilaštvo je u februaru 2006. godine pokrenulo istragu i protiv dvoje zaposlenih u Mobtelu i dvoje zaposlenih u BK Trade-u, koja je kasnije proširena na tri Karićeva brata i sestru. Oni su najpre bili pod istragom zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, ali je u martu 2014. godine, krivično delo promenjeno u zloupotrebu položaja odgovornog lica.

 

U junu 2006. godine predmet je prešao u nadležnost novoosnovanog Specijalnog tužilaštva, današnjeg Tužilaštva za organizovani kriminal.

 

Od marta 2006. do marta 2007. godine saslušano je 17 ljudi. Novih saslušanja nije bilo sve do aprila 2015. godine. Tužilaštvo je u decembru 2014. godine pozvalo advokate odbrane da predlože svoje dokaze, ali je u februaru 2015. godine odbilo njihove predloge, da bi ih u martu, posle žalbe, ipak prihvatio Viši sud.


Od aprila do oktobra 2015. godine saslušano je 24 ljudi, uključujući i ministre u različitim vladama Srbije, Velimira Ilića i Branislava Ivkovića, kao i Nikolu Šainovića, nekadašnjeg premijera Srbije. Advokati odbrane odustali su od 16 drugih svedoka, među kojima su bili Jorgovanka Tabaković, Boris Tadić i Zoran Živković.


Pošto se deo istrage odnosio na nabavku sporne opreme od švedskog Eriksona, u februaru 2014. godine je od nadležnih organa u Švedskoj traženo ispitivanje Matsa Arnama, Petera Olssona i Joakima Cerwalla. Međutim, godinu i po dana kasnije švedsko tužilaštvo odgovorilo je da “svedok Mats Amamo nije radnik Ericsson-a, kao i da u Ericsson-u radi više lica po imenu Peter Olsson i da nije moguće identifikovati ko od njih je svedok”. Joakim Cerwall je saslušan.


U odgovoru CINS-u iz Tužilaštva su naveli i da ispitivanje još 20 svedoka “nije bilo moguće sprovesti jer su nepoznati na adresama koje je odbrana dostavila”.

 

Na kraju 2016. godine na sudovima u Srbiji bila su 533 krivična suđenja koja su trajala duže od deset godina

 

Izgubljeni u prevodu


Pribavljanje dokumentacije u ovoj istrazi u većini slučajeva je trajalo mesecima ili godinama. Tako je, na primer, maja 2007. godine, Mobtelu naređeno da dostavi dokumenta u vezi sa osnivačkim ulogom BK Trade-a u Mobtelu, kao i fakture i drugu dokumentaciju koja se odnosi na telekomunikacionu opremu. Dokumenti su dostavljeni tek tri godine kasnije.

 

Naredba o oduzimanju dokumenata od Karićeve Astra banke doneta je u februaru 2008. Deo dokumenata stigao je u martu 2008, a deo u maju 2010. godine, zajedno sa napomenom da su neki od njih izgoreli u požaru u prostorijama ove banke – pet godina ranije.


Za dokumente iz Rusije i Kipra se takođe čekalo veoma dugo.

Politička karijera

Politička karijera

Karići su u politiku ušli 2004. godine, kada je Boguljub Karić bio kandidat za predsednika Srbije ispred grupe građana, a iste godine je formirao i stranku, koja se danas zove Pokret SNAGA SRBIJE - BK. Na izborima za narodne poslanike 2007. i 2008. godine stranka je nastupala samostalno, a supruga Bogoljuba Karića - Milanka bila je predsednički kandidat 2008. godine.


Karićev brat Dragomir i supruga Milanka su od 2012. godine poslanici u Skupštini Srbije, ispred Pokreta SNAGA SRBIJE, koja je deo koalicije oko Srpske napredne stranke. Stranka je na poslednjim predsedničkim izborima podržala kandidaturu Aleksandra Vučića, a Karić se po povratku u Srbiju početkom 2017. godine aktivno uključio u Vučićevu kampanju.

Foto: Beta


Prva zamolnica u Rusiju je upućena krajem 2006. godine i odnosila se na kompanije Sistem Braća Karić BK Trade, AKA banku i BK Trade. Rusija je u međuvremenu tražila dopunu zamolnice, koja joj je dostavljena septembra naredne godine. Odgovor iz Rusije došao je u julu 2008. godine, a u njemu stoji da se BK Trade i AKA banka „ne nalaze u poreskoj evidenciji federalne poreske službe“.

Decembra 2008. godine Srbija je Rusiji poslala urgenciju „radi postupanja po zamolnici u potpunosti“ i dva dana kasnije iz Rusije je stigla dokumentacija koja se odnosila na vlasničku strukturu AKA Banke. Dodatna dokumenta o ovoj banci dostavljena su u julu i avgustu 2009. godine.


Kada je o kiparskim firama reč, u odgovoru Tužilaštva CINS-u navedeno je da je od ove zemlje dokumentacija tražena dva puta: novembra 2006. i jula 2010. godine, a da je maja 2011. dostavljen odgovor.

 

Tužilaštvo je aprila 2013. godine donelo naredbu o dopuni istrage kojom je, između ostalog, traženo i da se „prevede sa švedskog jezika odgovor švedskih pravosudnih organa (...) od 10.11.2006. godine“, potom da se „prevedu sa engleskog jezika dokazi koji se odnose na strukturu vlasništva kompanije 'Jusiko' Ltd Kipar“ kao i još 68 strana faktura uvezene opreme.

Na pitanje CINS-a kako se dogodilo da ova dokumentacija sve vreme bude neprevedena, Tužilaštvo je pisanim putem odgovorilo:


„Sud od početka postupka nije preveo nijedan dokaz koji je bio na stranim jezicima, zbog čega je naredbom tužilaštva od 24.04.2013. godine naloženo prevođenje brojnih dokaza, uključujući i dokaze koji su se odnosili na preduzeće ’Yucyco’ Ltd“.


Do januara 2012. godine za istrage u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal je bio zadužen sud, odnosno istražne sudije. Iz Višeg suda u Beogradu navode da nisu u mogućnosti da odgovore na pitanje o dugogodišnjem neprevođenju dokumenata, pošto postupajući sudija iz tog postupka više ne radi u tom sudu.


Istom naredbom Tužilaštva iz 2013. godine traženo je i da se za Karića i još četvoro osumnjičenih pribave izveštaji iz kaznene evidencije koji, prema navodima postupajućeg zamenika tužioca „predstavljaju elemente koje bi svaka optužnica morala da sadrži“.


Veštačenje veštačenog

 

Dinkić: To više nije moj svet

Bogoljub Karić je devedesetih godina bio jedan od najmoćnijih ljudi u Srbiji. Osim dela Mobtela, on i njegova porodica posedovali su veći broj firmi, uključujući BK Televiziju, BK univerzitet i Astra banku, kojoj je u oktobru 2001. godine Narodna banka Jugoslavije oduzela dozvolu za rad.


U saopštenju kabineta tadašnjeg guvernera Narodne banke Mlađana Dinkića navodi se kako je utvrđeno da novčani deo akcionarskog kapitala „umesto propisanih 5 miliona USD, ima negativnu vrednost i da je u minusu za iznos od preko 35 miliona USD.” Pisalo je i da „banka nije zadovoljila još sedam od ukupno deset propisanih pokazatelja poslovanja.”
Banka više ne radi i u stečaju je.


Upravo je Dinkić, koji je kasnije bio ministar finansija i privrede u nekoliko saziva Vlade Srbije, često kritički govorio o Bogoljubu Kariću, ali je za CINS odbio da komentariše obustavu istrage u slučaju Mobtel, navodeći kako je pre tri godine prestao da daje izjave za javnost. „To više nije moj svet“, rekao je.

U saopštenju o obustavi istrage s kraja 2016. godine Tužilaštvo je navelo da je 2015. godine odbilo predloge odbrane za nove dokaze i novo veštačenje, ali da je te predloge, posle žalbi odbrane, odobrio sud. Krajem 2015. godine Tužilaštvu je naloženo “da se izvrši dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje koje treba da uzme u obzir nove okolnosti koje su navedene u Izveštaju doo Alfa Profit, iz Moskve, koji je, u međuvremenu, dostavila odbrana…”


Reč je o izveštaju ruske firme Alfa-profit o tome koliki su bili troškovi Karićeve kompanije prilikom unošenja opreme u Mobtel. Iako je 2011. ovaj izveštaj bio predmet analize, Tužilaštvo je 2015. godine naredilo dopunu veštačenja, nakon što je to tražila odbrana a odobrio Viši sud u Beogradu.

 

Veštačenje je oba puta radio Gradski zavod za veštačenja - Beograd, a zadatak je bio da se utvrde troškovi BK Trade-a za isporuku opreme unete u Mobtel.


Tužilaštvo je u saopštenju navelo da je u odnosu na prvo veštačenje utvrđeno da je BK Trade imao opravdane troškove prilikom nabavke i isporuke opreme za Mobtel “iz čega je proizišao zaključak da nije pribavljena protivpravna imovinska korist”.


U Tužilaštvu za CINS navode da prilikom prvog veštačenja ovog izveštaja on “nije bio obuhvaćen naredbom suda, već ga je tokom veštačenja dostavila odbrana.”


Na pitanja o veštačenjima i drugim detaljima postupka, advokati Bogoljuba Karića - Miroslav Đorđević i Milorad Panjević - CINS-u nisu odgovorili, navodeći da su se obavezali na čuvanje službene tajne.

 


Ovaj tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

  


Komentari (1)
Napiši komentar
pera ložač
19 Jun 2017, 15:19
Ej, Srbijo - zemljo najnaprednijih LOPINA na svetu !


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite