Bol na odloženo: Liste čekanja u Srbiji
PREDUGO ČEKANJE
Za Marinu Nikolić, ceo život je jedno dugo čekanje. Kad je bila dete, roditelji su primetili da nešto nije u redu sa njenim hodanjem. Sa samo godinu dana, ustanovljeno joj je iščašenje oba kuka.
„ Ja sam odrastajući znala da mene čeka hirurški sto, kad-tad “
Vremenom je naučila da živi sa bolom, ali te 2019. godine on je postao neizdrživ.
Tada je prvi put stavljena na listu čekanja za operaciju.
Iako prioritetan pacijent, jer su joj oba kuka bila u lošem stanju, na listi čekanja je provela četiri godine i sedam meseci.
Ali Marina nije jedina.
Ona je samo jedna od desetine hiljada ljudi koji se nalaze na listama čekanja u srpskim bolnicama.
Neki čekaju na magnetnu rezonancu i skener, drugi na koronarografiju, operaciju katarakte i slično.
Ipak, najviše je onih koji, poput Marine, čekaju na ugradnju veštačkih kukova i kolena.
Iako je predsednik Aleksandar Vučić prošle godine obećavao da će liste čekanja biti ukinute do kraja ove godine, a ministar Zlatibor Lončar tokom prve polovine 2026, istraživanje CINS-a pokazuje da su verovatnoće za to male.
Od 19. decembra 2024. godine do 18. jula ove godine, lista je smanjena ukupno za oko četvrtinu.
Međutim, najmanje smanjenja je bilo kod onih intervencija kojih je i najviše - broj operacija kukova i kolena na listama je pao za oko dve i po hiljade ljudi.
ŽIVOT U AGONIJI
Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije kaže za CINS da oni koji čekaju na operaciju trpe, boli ih i teško im je. Žive u agoniji godinama dok čekaju operaciju.
Ali, kako kaže, liste čekanja su toliko dugo problem jer ti pacijenti nisu prioritet, od kolena i kuka se ne umire.
„Odustaju od čekanja, umru nedočekajući operaciju, ali ne umiru od toga što imaju problem s kolenom ili kukom ili kataraktom. I da budem potpuno otvoren, državu baš briga za njih.“
Kada su Predraga Popovića stavili na listu čekanja za operaciju lekar mu je rekao: „Ima mnogo težih slučajeva od tebe, budi srećan što nije rak“.
Njemu je, najpre, trebalo neko vreme da otkrije pravi razlog svog bola u leđima od koga je praktično bio nepokretan.
Tek posle dve godine odlaska kod različitih lekara dobio je dijagnozu - nekroza kukova.
Ispred Predraga, na listi čekanja za operaciju kuka na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica je bilo manje od dve hiljade ljudi.
Pravilnikom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje predviđeno je da se za ugradnju veštačkog kuka ili kolena čeka do 6, odnosno 12 meseci zavisno od vrste oboljenja.
Ipak, u realnosti je ovo drugačije.
Prema podacima od 18. jula, Banjica prednjači po broju pacijenata koji čekaju na operaciju kolena ili kuka. Odmah za njim slede Klinički centar Vojvodine i Klinički centar Srbije.
U ove tri bolnice, ako gledamo datum očekivane operacije, većina pacijenata je čekala između godinu i po i duže od tri godine.
Sa Banjice nisu želeli da pričaju sa nama, već su nas uputili na Ministarstvo zdravlja, koje nam nije odgovorilo na upit za intervju.
Danijel Raspopović, specijalista ortopedije na Banjici i član odbora za zdravstvo opozicione Stranke slobode i pravde, kaže za CINS da liste moraju da budu razumne, da se čekanje ne meri u godinama nego mesecima.
Predraga je najviše bolelo što je bio teret porodici. Nije mogao da hoda, da zarađuje, da pomaže u kući, oko deteta, niti da učestvuje u njegovom odrastanju kako bi želeo.
Tada je prvi put pomislio da sebi oduzme život.
Međutim, samo tri dana nakon što je stavljen na listu čekanja, Predragu je umrla majka. Sreća u nesreći je bila da je nasledio imovinu čijom je prodajom finansirao privatne operacije kukova.
Ukupni troškovi su, kaže, bili oko 15 hiljada evra.
Celu njegovu priču možete čuti u posebnoj epizodi CINS-ovog podkasta Glasna žica.
KO JE KRIV?
Za sedam meseci koliko je CINS pratio promene na listama čekanja, one koje se odnose na operacije za kukove i kolena su se smanjivale u proseku 12 na dan. Tim tempom, bez priliva novih pacijenata, ova lista bi mogla da se „očisti“ tek u novembru 2031. godine.
Broj intervencija od 18. jula 2025. je 27.726; projekcija se računa od tog dana, pod uslovom da se ne dodaju nove intervencije.
Povlačenjem slajdera menjate tempo smanjenja listi čekanja od 18. jula 2025. Kalkulator zatim računa koliko je vremena potrebno da se liste čekanja ukinu. Izvor podataka: Republički fond za zdravstveno osiguranje Grafički prikaz: AI/Centar za istraživačko novinarstvo Srbije
Projekcija smanjenja listi čekanja za kukove i kolena
Danijel Raspopović za CINS kaže da u različitim ustanovama postoje različiti problemi - nedovoljan broj operacionih sala, specijalista ortopedije ili srednjeg medicinskog kadra. Prema njegovom mišljenju, Ministarstvo zdravlja je krivac za nerešavanje problema u zdravstvu.
„Posledica toga su nezadovoljni lekari, nezadovoljan srednji medicinski kadar. I jedni i drugi masovno odlaze u inostranstvo. (...) U ovom sistemu godinama unazad niko nije zadovoljan, niko nije srećan.“
Danica Grujičić, neurohirurškinja i profesorka Medicinskog fakulteta u penziji, ali i ministarka zdravlja u periodu od 2022. do 2024. godine, kaže da medicinske sestre, kao ni lekari, nisu dovoljno plaćeni.
„Ne može jedan hirurg da operiše pet kukova dnevno, to nije normalno.“
Međutim, za nedostatak kadrova krivi Ministarstvo finansija.
Vesna Banović je našla svoj način da se izbori za zdravstvenim sistemom.
Ona je na različitim listama čekanja od 2021. godine. Tada je prvi put jedno od njena dva kolena bilo određeno za operaciju.
U narednih nekoliko godina, operacija joj je bila potrebna i za drugo koleno i oba kuka.
Prvo koleno je operisala nakon više od dve godine i to, iako rođena Beograđanka, u Kruševcu. Po oprobanom receptu, operisala je i jedan od dva kuka - ovog puta u Vršcu.
Kako za CINS kaže, za ovu svojevrsnu „turneju“ se opredelila jer je bol bio nepodnošljiv.
Ljudi iz njenog okruženja su bili začuđeni ovim odlukama.
(BEZ) REŠENJA
Danica Grujičić smatra da treba mnogo više da se radi na prevenciji. To podrazumeva bolju ishranu, životnu sredinu, bavljenje fizičkim i mentalnim aktivnostima.
Međutim, ona smatra i da liste čekanja nisu adekvatne, odnosno da bi u realnosti trebalo da ima manje ljudi na njima.
„Prvo imate one koji neće da se operišu. Drugo, imate one kojima banja ili fizikalna terapija može mnogo da pomogne i odloži operaciju za pet do deset godina. I imate one ljude koji bukvalno ne mogu da hodaju.“
Iza takvih lista je, po njenom mišljenju, korupcija.
Poput bivše ministarke, ni Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije ne veruje u zvanične brojeve na listi čekanja.
Za razliku od nje, on misli da je situacija mnogo gora.
„Neki se ne stave, neki se brišu. Na druge se vrši pritisak da nije još vreme, da dođu za dve godine.“
On smatra da bi država trebalo da izdvoji više novca za zdravstvo, ali da se istovremeno taj novac smisleno troši. Dodaje i da bismo u ovom polju morali da imamo mnogo niži nivo korupcije.
Danijel Raspopović, specijalista ortopedije na Banjici, smatra da pored novca Ministarstvo zdravlja mora bolje da organizuje rad.
„Samo malo bolja organizacija od strane Ministarstva zdravlja i to bi moglo da bude značajno bolje nego što je danas.“
I dok se na rešenje još čeka, Vesna Banović je konačno dočekala da se operiše u svom gradu.
Nekih mesec dana pre objave teksta, njoj je stigao poziv za operaciju na Banjici.
„Zvali su me sa Banjice da dođem na prijem za operaciju. Eto meni radosti!“
Sa druge strane, Marina još uvek čeka na operaciju drugog kuka.
„Rečeno mi je da ne može da se ubrza jer su jako duge liste čekanja i da ima izuzetno teških slučajeva. Tada sam shvatila da suština problema nije u Institutu nego u državnim institucijama.“
Nakon što se privatno operisao, Predrag Popović nije želeo da se skine sa liste. Hteo je da vidi koliko bi dugo čekao da je morao da operacije uradi na Banjici.
Posle četiri godine, nakon što nije preuzeo dokumentaciju kada su ga zvali, skinut je sa liste čekanja.
CINS je analizirao podatke iz lista čekanja objavljenih na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Podatke smo svakodnevno skupljali u periodu od 19. decembra 2024. godine do 18. jula 2025. godine, zatim smo ih analizirali uz pomoć posebnog alata koji smo napravili u tu svrhu, a koji se bazira na primeni veštačke inteligencije. Veštačku inteligenciju smo koristili i za izradu pojedinih interaktivnih elemenata na ovoj stranici, a sve u skladu sa CINS-ovim smernicama o korišćenju AI. Podatke i činjenice iz teksta je proverio eksterni fektčeker.
Novinarka: Ivana Milosavljević
Urednici: Vladimir Kostić, Dina Đorđević
Ilustracije i fotografije: Zoran Miodrag, Milan Petrović, Envato
Snimatelj: Milan Petrović
Infografike i dizajn stranice: Vladimir Kostić, Zoran Miodrag
Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
septembar 2025.
Built with Shorthand