Umesto moderne sportske hale dobili ruinu od 1,3 miliona evra

Armirani betonski zidovi iscrtani grafitima i oronula drvena konstrukcija kod robne pijace u Pančevu ostaci su višemilionskog projekta koji je Pančevo započelo 2008. godine. Bilo je planirano da u julu 2009. godine, tokom Letnje univerzijade, hala Bagremar bude poprište dvoranskih sportskih borbi.

Najveća sportska manifestacija do tada organizovana u Srbiji, u kojoj je učestvovalo 8.600 takmičara iz 128 zemalja, ipak nije našla svoje mesto u Pančevu – jer Bagremar nije završen.

Sa gradnjom hale nastavilo se i nakon Univerzijade, a u “kapitalnu investiciju od velikog značaja za regionalni razvoj i poboljšanje uslova za sportiste” Autonomna Pokrajina Vojvodina i Grad Pančevo uložili su više od 114,5 miliona dinara, odnosno 1,3 miliona evra. Projekat je sprovodilo javno preduzeće Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva, a posao izgradnje je u aprilu 2008. pripao firmi Monterra iz Beograda.

Monterra je ugovorom dobila rok od osam meseci da završi posao. Rok je produžavan, ali umesto gotove hale, Bagremar od 2010. godine propada. Od te godine račun ove firme je skoro stalno u blokadi, a nakon procene da nisu ispunili dogovorene uslove, Direkcija je jednostrano raskinula ugovor 2012. godine.

Od tada je Grad pokušao da proda objekat, ali bez uspeha, a pokrajinska vlast je dva puta tražila dokaz da je hala završena. Dobili su samo potvrdu o delimično izgrađenoj konstrukciji i temeljima. U međuvremenu je objekat pretrpeo oštećenja, a za neuspelu investiciju do danas niko nije odgovarao.

Kapitalno ulaganje po svetskim standardima

Foto: Dunja Stojković

Dve godine pre Letnje univerzijade, najvažnijeg sportskog univerzitetskog takmičenja na svetu, u Srbiji se uveliko radilo na izgradnji i rekonstrukciji sportskih objekata.

Kako Pančevo raspolaže samo Halom sportova, čiji kapaciteti nisu dovoljni za održavanje velikih evropskih i svetskih takmičenja, tadašnji pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja (sada Uprava za kapitalna ulaganja) i Opština Pančevo odlučili su da ulože sredstva u novu halu.

Javni objekat od opšteg interesa – višenamenska hala sa pratećim sadržajem – planirana je na 8.830 metara kvadratnih. Sa prizemljem i jednim spratom trebalo je da služi za sportska dešavanja, ali i u komercijalne svrhe. Skupština opštine Pančevo je 30. marta 2007. godine donela Odluku o određivanju lokacije – na prostoru Bagremara, gde se nekada nalazila bagremova šuma, a danas robna pijaca i železnička stanica Aerodrom.

Investitor projekta bilo je Javno preduzeće Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva, a ukupna vrednost projekta procenjena je na 369 miliona dinara. Predlog projekta je potpisao tadašnji gradonačelnik Pančeva Srđan Miković.

Od Fonda je zatraženo 240 miliona dinara, dok je iz opštinskog budžeta planirano izdvajanje 129 miliona dinara. Potrebu za novom halom po svetskim standardima gradski čelnici su opisali kao značajnu za Južnobanatski okrug i Beograd, kao i za jačanje međunarodnih veza sa Mađarskom i Rumunijom.

Prema Predlogu finansiranja koji je upućen Fondu, početak gradnje Bagremara planiran je za 15. januar 2008. godine. Ipak, Direkcija je tek dva meseca kasnije raspisala Javni poziv za prikupljanje ponuda za izvođenje građevinsko-zanatskih radova u kome su naveli da će javnu nabavku finansirati 2008. i 2009. godine.

Na poziv su se javile dve firme – Društvo za građevinarstvo, transport i usluge Monterra iz Beograda i Konzorcijum PMC Inženjering. Izabrana je Monterra, a ugovor vredan preko 259 miliona dinara, bez PDV-a, potpisali su 23. aprila 2008. godine Dragan Kopčalić, direktor firme, i Zoran Mihaljčić, u ime Direkcije. Početak radova je prijavljen dan kasnije, a kao rok postavljen je kraj 2008. godine, s tim što je kraj radova bio uslovljen i dinamikom obezbeđivanja sredstava.

Monterra je za izgradnju hale dobila osam meseci, a ugovorom je predviđeno da će, ukoliko ne završi radove u dogovorenom roku, biti u obavezi da plaća novčanu kaznu. Kazna im nikada nije naplaćena.

Prema rečima Đurice Resanovića, građevinskog inženjera i pomoćnika direktora za tehničke i poslove urbanizma Direkcije, kada su vršili nadzor nad izvođenjem radova primetili su više problema. Osim nedovoljno razrađene tehničke dokumentacije, dinamika izgradnje je bila usporena zbog nemogućnosti da se obezbede sredstva za nastavak i završetak radova.

Tako je hala građena od aprila 2008. do decembra 2009. godine i za to vreme urađeni su betonska konstrukcija, temelj, oko 80 procenata podne ploče, armirano – betonski zidovi i međuspratne konstrukcije. Krov nikada nije završen, pa je Bagremar ostao na drvenoj konstrukciji krova sa oko 70 procenata čelika iznad tehničkih prostorija. Deo čelične konstrukcije kasnije je ukraden. Na objektu nisu izvođene instalacije, obloge ni krovni pokrivač.

Krivična prijava i blokada računa

Foto: Dunja Stojković

Gradska vlast je nastavila sa idejom o izgradnji Bagremara i nakon što je 25. Letnja univerzijada završena. Uvrstila je projekat u Plan investicija za Grad Pančevo od 2009. do 2012. godine, a kao izvore finansiranja navela pokrajinski Fond, gradski budžet, Nacionalni investicioni plan i donacije.

Početkom jula 2009. iz Grada su Fondu uputili novi Predlog potrebe za finansiranje kapitalnog ulaganja, koji je potpisala Vesna Martinović, tadašnja gradonačelnica Pančeva. U opisu i ciljevima kapitalnog ulaganja više se ne pominje Univerzijada. Navodi se da za završetak svih radova nedostaje 245 miliona dinara. Od Fonda je traženo još 100 miliona, a sufinansiranjem Grada i Nacionalnog investicionog plana planirano je izdvajanje 145 miliona dinara.

Dva dana nakon dopisa, Fond je dodelio 90 miliona dinara za izgradnju Bagremara. Početak novih radova bio je predviđen za 1. oktobar 2009, a realizacija u narednih 11 meseci. Saradnja sa firmom Monterra se takođe nastavlja, a poslednji aneks ugovora datira iz decembra 2009. godine. Prema podacima Direkcije, do kraja te godine su im platili oko 114,5 miliona dinara.

U 2010. godini na Bagremaru nisu izvođeni radovi, a Monterra se suočava sa problemima u poslovanju. Njen račun je od 2010. godine do stečaja, u oktobru 2015, skoro sve vreme bio u blokadi.

Monterra je i pre gradnje Bagremara poslovala sa državom. U martu 2008. godine privatizovali su Trudbenik gradnju, a prodaja se 2011. godine našla na listi 24 sporne privatizacije Saveta za borbu protiv korupcije, čiju proveru je tražila Evropska unija. Tužilaštvo za organizovani kriminal kasnije je utvrdilo da nema elemenata krivičnog dela u prodaji Trudbenik gradnje.

Poreska policija je protiv direktora firme Monterra Dragana Kopčalića i još pet osoba u junu 2010. podnela krivičnu prijavu zbog navodne utaje poreza i drugih krivičnih dela u vrednosti od preko 404 miliona dinara, od početka sredine 2007. do kraja 2009. godine, za šta su između ostalog korištene Monterra i Trudbenik gradnja. Postupak je obustavljen jer je tužilaštvo odustalo od gonjenja.

Saradnica CINS-a nije uspela da dođe do Kopčalića.

Direkcija je raskinula ugovor u maju 2012. godine, nakon što je procenila da Monterra nije ispunila uslove ugovora o izgradnji Bagremara. U dokumentu koji su im poslali navode da nisu postupili po dopisima, urgencijama i pozivima iz 2010, kao i da su najavili raskid saradnje još u novembru 2010. godine, na šta Monterra takođe nije reagovala.

Za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) iz Direkcije navode da nije bilo moguće odrediti krajnji rok za završetak radova na Bagremaru zbog problema u finansiranju projekta. Do danas nisu pokrenuli sudski postupak protiv firme Monterra.

„Izvođač je izveo znatno više radova nego što je iskazao u ispostavljenim situacijama, pa bi stoga JP ’Direkcija’ podnošenjem tužbe došla u situaciju da sama sebi stvara dodatni trošak“, piše u odgovoru Direkcije.

Dodaju da je početkom 2010. godine prestalo interesovanje Fonda za ulaganje, a zbog nemogućnosti Grada da nastavi dalje finansiranje pojavila se i inicijativa za promenu namene objekta.

Gradska vlast u pokušaju da proda Bagremar

Dva meseca pred raskid ugovora sa firmom Monterra, u martu 2012. godine, gradonačelnica Vesna Martinović se obratila Pokrajinskom sekretarijatu za finansije za mišljenje u vezi sa otuđenjem hale. Sekretarijat je odgovorio da bi se prodajom Bagremara izvršila promena namene za koju su data sredstva, zbog čega bi Grad Pančevo morao da vrati novac i to sa zateznom kamatom.

„Tim odgovorom smo obavešteni da možemo dobiti njihovu saglasnost uz uslov da novac koji su uložili u izgradnju hale Bagremar bude vraćen, što nije bilo sporno, i da na taj novac bude plaćena kamata, što je za nas bilo sporno, zbog toga što nije bilo krivice ni greške Grada”, navodi Martinović.

Foto: Dunja Stojković

Ona razloge za neuspelu investiciju vidi u izvođaču radova i Fondu koji nije redovno isplaćivao novac, „tako da mislim da je Grad ni kriv ni dužan ostao u situaciji da ima neki objekat sa kojim ne zna šta će“.

Martinović dodaje da je Monterra u jednom trenutku povukla čuvare sa gradilišta zbog čega je objekat ostao nezaštićen.
Nakon raskida ugovora 2012. godine, nastalo je zatišje koje je trajalo dve godine.

Gradsko veće Pančeva je u februaru 2014. godine donelo Rešenje o obrazovanju Komisije za usaglašavanje visine izvršenih ulaganja. Osim toga, Direkcija je sačinila Projekat izvedenog stanja Bagremara, kojim je ustanovljeno da je obim oštećenja na objektu zanemarljiv, ali i da je neophodno da u roku ne dužem od godinu dana budu izvedeni sanacioni radovi.

Šteta nije sanirana, a Komisija se sastala tek 23. marta 2015. godine, kada je ustanovila da je Pokrajina u izgradnju Bagremara uložila oko 103,5 miliona, a Grad Pančevo više od 20 miliona dinara. Iz Direkcije pak navode da je Grad isplatio duplo manje, oko 11 miliona dinara.

Kasnije je holandsko-japanska kompanija Azalea Maritime Services B.V. uputila Gradu Pismo o namerama da kupi parcelu radi razvoja Maritimnog edukativnog i trening centra, ali dogovor nikad nije postignut jer je Azalea odustala. Iz Sekretarijata za privredu i ekonomski razvoj kažu da Azalei nisu odgovarali ponuđeni modeli rešavanja problema neizgrađenog objekta na parceli pošto su zahtevali neizgrađenu halu i parcelu bez plaćanja bilo kakve naknade.

Beton i rastinje

Na početku i na kraju 2015. godine, pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja (nekadašnji Fond) je od Direkcije tražila dokaze o finansijskoj i građevinskoj završenosti objekta.

Kako investitor nije dostavio dokaz da je projekat završen, pokrajinski organi su u junu 2015. godine naložili obilazak hale. Prilikom obilaska, 25. septembra, sačinjeno je 11 fotografija na kojima se vidi da je objekat nedovršen i zapušten – na betonu su ispisani grafiti, a unutar objekta je rastinje.

U odgovoru na drugi zahtev Uprave, Direkcija ne konstatuje nikakve promene na objektu.

Grad posle 2012. godine nije ulagao novac u održavanje hale. U odgovoru Sekretarijata za privredu i ekonomski razvoj navodi se da će Grad moći da odlučuje o sudbini hale tek nakon regulisanja odnosa sa pokrajinskom Upravom za kapitalna ulaganja. U međuvremenu, Bagremar se našao u Strategiji razvoja sporta Grada Pančeva od 2015. do 2018. godine.

Direktor Uprave za kapitalna ulaganja Nedeljko Kovačević navodi da je na sastanku sa gradonačelnikom Pančeva, Sašom Pavlovim, održanom 31. marta 2017. godine, dogovoreno da se u najskorije vreme održi sastanak predstavnika Pokrajinske vlade i Grada Pančeva gde bi se utvrdili konkretni koraci koji će dovesti do konačnog razrešenja pitanja Bagremara.

Dunja Stojković je polaznica CINS-ovog treninga u okviru projekta „Prove & Improve: Investigating Rule of Law in Serbia“. Tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.