29 Decembar 2017, 11:29

Komentari (0)

Tužilaštvo: Direktor Skloništa nije imao nameru da sakrije imovinu

Agencija za borbu protiv korupcije podnela je krivičnu prijavu protiv Vladana Skadrića, navodeći da nije prijavio firmu VMHE Energy. Tužilaštvo je njihove navode odbacilo pošto firma nije ni bila osnovana kada je Skadrić prijavljivao imovinu, ali nisu proveravali zašto Skadrić firmu nije prijavio kasnije. Tokom 2017. godine firmi VMHE Energy je odbijeno izdavanje dozvole za gradnju tri od pet planiranih hidroelektrana

Pišu: Dina Đorđević i Vladimir Kostić

Foto: Zgrada JKP Skloništa, Google street view screenshot

Foto: Zgrada JKP Skloništa, Google street view screenshot

Vladan Skadrić, direktor Javnog preduzeća za skloništa, nastavlja sa planovima za izgradnju malih hidroelektrana na Južnoj Moravi, a tokom 2017. godine institucije su mu dozvolile gradnju dve od pet elektrana koliko je tražio u Vladičinom Hanu i Leskovcu.

Zbog neprijavljivanja firme VMHE Energy koja bi trebalo da gradi ove objekte, kao i zemljišta na kojem će se graditi, Agencija za borbu protiv korupcije je protiv njega podnela krivičnu prijavu koja je odbačena, dok se predistražni postupak zbog sumnje u pranje novca još uvek vodi pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu.

Agencija je sumnjičila Skadrića da nije prijavio vlasništvo u firmi VMHE Energy, zatim milionske dobiti iz preduzeća Knežević-Trans u kojem je suvlasnik, ali i različite prihode iz javnih preduzeća sa kojima je bio povezan. Zbog mogućeg pokušaja da se sakrije imovina ili daju lažni podaci o njoj, Agencija je prijavu podnela u februaru 2014. godine, da bi je u decembru iste godine Prvo osnovno javno tužilaštvo odbacilo.

O ovoj temi je nedavno pisao istraživački portal Pištaljka, a Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavljuje dokumentaciju iz postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim tužilaštvom, do koje smo došli na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

 

Opštinska uprava Vladičin Han je za Orljak i Mrkovicu izdala lokacijske uslove po kojima nije moguće dozvoliti izgradnju dve male hidroelektrane dok je Gradska uprava Leskovca odbacila Zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju hidroelektrane Graovo 

Dokumentacija, između ostalog, pokazuje da je tužilaštvo prijavu odbacilo jer nije utvrdilo da je Skadrić imao nameru da prikrije imovinu. Agencija je Skadrića teretila da nije prijavio vlasništvo nad VMHE Energy, ali on to nije ni mogao da učini jer je firma osnovana tek 2011. godine. Međutim, tužilaštvo se uopšte nije bavilo time što firmu nije prijavio ni nakon osnivanja.

U krivičnoj prijavi Agencije se spominje sedam malih hidroelektrana koje je Skadrić preko firme VMHE Energy hteo da gradi na području Vladičinog Hana. On je u tu svrhu kupovao zemljište na teritoriji ove opštine - ukupno 16 parcela.

Firma VMHE Energy je dobila saglasnost Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine za izgradnju malih hidroelektrana Makovište, Lipar, Letovište, Jabukovo, Manjak, za koje nije bilo potrebno dobiti energetske dozvole jer su snage manje od jednog megavata.

Za hidroelektrane čija je snaga jedan megavat i više, potrebna je energetska dozvola. Tako je Ministarstvo rudarstva i energetike 2012. godine Skadrićevoj firmi izdalo energetske dozvole za izgradnju malih hidroelektrana Caričino i Momin Kamen. Prema dokumentu pod nazivom Registar energetskih dozvola sa veb stranice Ministarstva rudarstva i energetike, procenjena vrednost investicija za elektranu Caričino bila je blizu 2,5 miliona evra, a Momin kamen skoro 3 miliona evra. Ni za jednu od ove dve elektrane se ne navodi šta bi bili izvori finansiranja.

Posle energetske dozvole investitor koji želi da gradi malu hidroelektranu mora da dobije lokacijske uslove, što je bitan korak jer podrazumeva dobijanje pozitivnih mišljenja institucija poput lokalnog vodovoda, Puteva Srbije, Zavoda za zaštitu prirode i drugih. Kad se lokacijski uslovi i energetska dozvola dobiju, nastavlja se sa izradom projekta izgradnje i dobijanjem građevinske dozvole.

 

Više javno tužilaštvo u Beogradu protiv Skadrića vodi postupak zbog mogućeg pranja novca a na osnovu izveštaja koje su poslali Agencija i Uprava za sprečavanje pranja novca. Predistražni postupak u ovom slučaju je još uvek u toku. 

Tokom 2017. godine firma VMHE Energy je pokušavala da dobije lokacijske uslove za izgradnju malih hidorelektrana Orljak, Graovo, Mrkovica, Caričino i Momin Kamen na Južnoj Moravi.

Nakon što im je za Momin Kamen i Caričino Opštinska uprava Vladičin Han najpre odbacila zahteve, u maju su im lokacijske uslove ipak izdali. Opštinska uprava Vladičin Han je za Orljak i Mrkovicu izdala lokacijske uslove po kojima nije moguće dozvoliti izgradnju tih objekata dok je Gradska uprava Leskovca odbacila Zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju hidroelektrane Graovo.

U lokacijskim uslovima za hidroelektranu Mrkovica sa početkom decembra 2017. se navodi da nije moguće dozvoliti njenu izgradnju jer zahtev nije u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode. U istom dokumentu piše da bi predviđeni radovi doveli do “trajne degradacije prirodnih vrednosti vodenog ekosistema (reke Mutnica), što se ogleda ne samo u fizičkom uništavanju vodenih organizama već i potpunoj devastaciji njihovog staništa”.

Istraživanje CINS-a pokazuje da se širom Srbije održavaju protesti zbog gradnje hidroelektrana, upravo zbog straha da će to dovesti do isušivanja reka, ugrožavanja ribljeg fonda, nestašice vode za navodnjavanje i za upotrebu u domaćinstvima, te brojnih drugih problema.

Skadrić nije pristao na intervju za CINS ali je za Pištaljku izjavio da na parcelama koje je kupovao i zbog kojih je Agencija protiv njega podnela krivičnu prijavu, nije počeo nikakve radove. To je potvrdio i direktor firme VMHE Energy, Milan Milenković, rekavši da će gradnja hidroelektrana početi čim se steknu svi uslovi.


Detalji iz prijave Agencije


Vladan Skadrić je je 2010. godine prijavio imovinu i prihode Agenciji za borbu protiv korupcije jer je kao javni funkcioner na to bio obavezan Zakonom o Agenciji. Tada je prijavio akcije i udele u devet kompanija, dva stana, dve kuće, zemljište i oko 150 hiljada dinara mesečnih prihoda od obavljanja funkcije generalnog direktora Javnog preduzeća za skloništa i člana Skupštine JKP Javno osvetljenje.

Međutim, ono što je Skadrić tada, a i kasnije prećutao Agenciji je više od 32 miliona dinara prihoda iz 2009, 2010. i 2011. godine, po osnovu dividendi iz njegovog privatnog preduzeća Knežević-Trans, učešća u dobiti zaposlenih u Javnom preduzeću Skloništa Beograd, učešća u dobiti zaposlenih u preduzeću Beogradski sajam, kao i prihoda od preduzeća EDB Javno osvetljenje.

Skadrić nije prijavio ni da je u 2011. godini kupovao parcele na teritoriji opštine Vladičin Han na kojoj je trebalo da njegova firma VMHE Energy pravi male hidroelektrane.

Zbog sumnji da je imao nameru da prikrije pravu vrednost imovine, Agencija za borbu protiv korupcije je protiv Skadrića podnela krivičnu prijavu Republičkom javnom tužilaštvu 4. februara 2014. godine, a koje je dostavljeno na nadležnost Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Deset i po meseci kasnije, 22. decembra, zamenik javnog tužioca u ovom tužilaštvu, Vojkan Adžić, potpisao je rešenje kojim se krivična prijava odbacuje.

 

 

 

 

Kako se navodi u obrazloženju tog rešenja, deo prijave koji se odnosi na neprijavljivanje vlasništva nad firmom VMHE Energy je odbačen jer je Agencija navela da ova firma nije prijavljena u Skadrićevom izveštaju o imovini i prihodima iz januara 2010. godine - što nije ni moglo da bude učinjeno jer je firma osnovana nešto više od godinu dana kasnije. Ovo je inače bila i Skadrićeva odbrana pa je tako izjavio da se njegov procenat vlasništva vidi u registru privrednih subjekata i “da je imao nameru da prikrije, verovatno bi firmu otvorio na neko drugo lice sa kojim ga niko ne bi mogao povezati”.

U obrazloženju tužioca se ne navodi činjenica da Skadrić ovu kompaniju nije prijavio ni nakon osnivanja ili bar u vanrednom izveštaju koji je poslao krajem 2012. godine, nakon što je Agencija od njega tražila izjašnjenje zbog čega nije prijavio svu imovinu. On je čak od Agencije tražio da mu se ostavi rok od 60 dana da odluči da li će upravljačka prava preneti na drugo lice ili će dati ostavku na izabranu funkciju. Prema podacima Agencije za privredne registre, do danas nije učinio ništa od toga, a u registru Agencije za borbu protiv korupcije firma VMHE Energy nije navedena kao deo Skadrićeve imovine.

Drugi deo prijave se odnosio na neprijavljene prihode, a Skadrić je tvrdio da je sve prihode prijavio Poreskoj upravi Stari grad u Beogradu, pa samim tim nije imao nameru da ih sakrije. Tužilac je ovo prihvatio navodeći da nije postojala namera.

Takođe Skadrić je rekao da je u 2011. godini stekao vlasništvo nad sedam katastarskih parcela čija je vrednost malo iznad 400 hiljada dinara, što je ispod prosečne godišnje plate u Republici Srbiji pa, prema njegovim rečima, nije ni bio u obavezi da to prijavi. Još devet parcela je, kako je rekao, stekao 2012. godine i sve ih je prijavio u vanrednom izveštaju iz novembra iste godine. I u ovom slučaju tužilac je prihvatio Skadrićeve navode i doneo rešenje o odbačaju.


Istraga o pranju novca


Pored ove krivične prijave, Više javno tužilaštvo u Beogradu protiv Skadrića vodi postupak zbog mogućeg pranja novca a na osnovu izveštaja koje su poslali Agencija i Uprava za sprečavanje pranja novca. Predistražni postupak u ovom slučaju je još uvek u toku.

Agencija je krajem avgusta 2013. godine od Uprave za sprečavanje pranja novca zatražila podatke koji se odnose na, kako piše u tom dopisu, “sumnjive transakcije” Vladana Skadrića, podatke o njegovim računima i iznose prometa po njima kao i podatke o tome da li je zakupac sefa ili ovlašćen za korišćenje sefova drugih osoba. Agencija je navela da je analizom dostavljenih podataka o imovini i prihodima kao i onih koje su joj dostavili drugi državni organi uočeno da je vremenski period u kojem su vršena polaganja sredstava na bankarske račune kao i iznosi tih sredstava veći od legalno prijavljenih prihoda u tom periodu.

“Prema podacima dostavljenim od strane nadležnih državnih organa, prihodi imenovanog su u neskladu sa njegovom imovinom pri čemu dobar deo iste nije prijavio Agenciji. (…) U kratkom vremenskom periodu imenovani je prodavao i kupovao stanove i kuće, katastarske parcele, pa postoji sumnja da sredstva kojima je kupljena ova imovina potiču iz nelegalnih aktivnosti imenovanog, u koje između ostalog spada i sumnja na pranje novca”, obrazloženo je u dopisu koji je Agencija poslala Upravi.

Uprava je Agenciji odgovorila da je detaljnu analizu finansijskih tokova po Skadrićevim računima prosledila Republičkom javnom tužilaštvu zbog “sumnje u postojanje elemenata krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i pranje novca”. Svoje sumnje je Agencija pretočila u izveštaj i poslala ga istom tužilaštvu 2014. godine.

U odgovoru od 28. decembra koji je Više javno tužilaštvo dostavilo novinarima CINS-a navedeno je da su odmah nakon dobijanja izveštaja od Uprave za sprečavanje pranja novca tražili od policije da prikupi dodatne podatke i od tada su više puta urgirali policiji da postupi po tom zahtevu.

“U zahtevu je navedeno da je potrebno da se ispitaju sve činjenice i okolnosti vezane za izveštaj Uprave tako da je navedeni postupak i dalje u fazi predistražnih aktivnosti”, kaže za CINS Tatjana Sekulić, portparol Višeg javnog tužilaštva.

 

 




Priča je nastala u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite
Pogledaj povezana dokumenta:

Podrzi nas - podrzi CINS