Prilikom godišnje analize rada Ministarstva unutrašnjih poslova, krajem januara ove godine, Ivica Dačić, ministar policije, pohvalio se dobrim rezultatima u borbi protiv kriminala u prošloj godini. Posebno je tada istakao ulogu policije u borbi protiv narko mafije.
Dačić je to obrazložio pokazujući statistiku o zaplenama, prema kojoj je u 2009.godini zaplenjeno 1,3 tone droge i 28 hiljada komada raznih narkotika, što je prema njegovim rečima najbolji rezultat u poslednjih deset godina.
On je rekao da je u prethodnoj godini razbijeno sedam organizovanih kriminalnih grupa sa 111 članova, od kojih je 86 uhapšeno, da je u istom periodu policija otkrila 31 grupu, koja se bavila trgovinom droge i podsetio na veliku akciju ”Morava”, na koju je posebno ponosan i u kojoj je “zaplenjena velika količina droge i nelegalno stečenog novca i imovine”.
Međutim, kada se pomenuta statistika pogleda sadržajnije, što je uradio Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a, uspeh državnih organa u suzbijanju prodaje narkotika je relativan. U rezultatima rada, MUP je izneo podatak da je najviše urađeno na zaplenama hašiša, droge slične marihuani, koja spada u najblaže i najjeftinije vrste narkotika, kojeg je u 2009. zaplenjeno 15 kilograma, što je 15 puta više nego prethodne godine i to predstavlja najveću zaplenu ove droge od 1994 godine.
Za razliku od toga, zaplena heroina, jednog od najskupljih i najjačih narkotika, čije konzumiranje izaziva fizičku zavisnost, manja je nego u prethodnim godinama.
“Đavo u prahu”
(foto: 24 sata)
“Kod nas je najbolje prodavati heroin. Zarada je velika, a pošto stvara zavisnost imaćeš stalne mušterije. Ja imam petoricu, zadržavam pola zarade i mesečno sam dobar oko 600 evra”, rekao nam je kruševački diler. U Beogradu “lutka”, kako dileri nazivaju pola grama heroina, košta 10 eura što je oko pet puta skuplje od hašiša i blizu deset puta nego marihauna.
“U gradovima u unutrašnjosti cena heroina je ista, ali je veoma nekvalitetan jer ga dileri mešaju sa svim i svačim kako bi zaradili više. Najčešće ga mešaju sa paracetamolom, mišomorom, tucanim andolom, šećerom, a imaš ljude koji stavljaju i tucanu ciglu”, rekao nam je diler.
Upravo je u Strategiji za borbu protiv droga, koju je srpska Vlada donela u februaru prošle godine, kao jedan od glavnih ciljeva spomenuto sprečavanje krijumčarenja heroina ,,balkanskom rutom“.
Međutim, od oko tone droge koja je zaplenjena prošle godine, prema preciziranim podacima koje smo dobili od MUP-a, heroin je učestvovao sa samo 135 kilograma. Ovime su kriminalne grupe uskraćene za samo 2,7 miliona evra koliko bi zaradile da je heroin prodat na ulici.
Ako uporedimo ovaj podatak sa podacima iz ranijih godina videćemo da je u odnosu na 2008., kada je zaplenjeno oko 200 kilograma, ova količina skoro duplo manja, dok je 2007.godine zaplenjeno čak četiri puta više heroina, odnosno 484 kilograma.
Marko Nicović, domaći ekspert za organizovani kriminal, slabe zaplene heroina tumači time što se, za razliku od marihuane, trgovinom heroina i kokaina bave velike mafijaške grupe.
„To su i najskuplje droge po ceni na tržištu i najviše se zarađuje na prodaji heroina. Te grupe imaju najbolji sistem i mere prikrivanja i najveću organizaciju”, kaže Nicović.
U Moravi zaplenjen 21 kilogram heroina
Najveća policijska operacija suzbijanja organizovane trgovine heroinom u prethodnoj godini, ujedno i medijski najeksponiranija, bila je akcija ,,Morava“, izvedena 31.oktobra. U njoj je bilo angažovano dve hiljade pripadnika MUP-a, koji su u 27 gradova u Srbiji, pretresli preko šest stotina lokacija, uhapsili više od pet stotina dilera, a za njih oko sto je određena mera zadržavanja.
U pitanju su najniže pozicioniran članovi u strukturi kriminalnih grupa i ono što je izostalo u policijskoj akciji jesu ozbiljniji igrači, kao i konkretne zaplene droge, kaže za CINS kriminolog Dobrivoje Radovanović.
(foto: Večernje novosti)
“Policija je pokupila skoro sve sitne dilere i to je dobro što se tiče učenika u školama. Ali su ostali veliki dileri droge netaknuti. Oni ne moraju da traže nove sitne dilere, sami će se oni pojaviti i prijaviti, ima mnogo potencijalnih dilera.”
Sve zajedno, u policijskoj akciji je oduzeto oko 20 kilograma heroina. Poređenja radi, samo tokom hapšenja krijumčara Radovana Laketića, u decembru 2009.godine u Beogradu, pronađen je 21 kilogram heroina, što je više nego u čitavoj akciji ,,Morava“.
Prema informacijama sa terena do kojih su novinari CINS-a došli razgovarajući sa uličnim dilerima u par gradova, heroin je i dalje veoma lako nabaviti, po istim cenama.
Dačić je male zaplene heroina objasnio time da je glavni zadatak policijske akcije bio paralisanje dilerske mreže, a ne hvatanje krupnijih trgovaca narkotika. Do ’’velikih riba’’ doći će se u nekom narednom periodu, najavio je Dačić.
“Akcija policije mora da bude u kontinuitetu, ne smeju se praviti nijednog trenutka neki prekidi i neke kampanjske akcije. To pretpostavlja ne samo saglasnost vrhova policije za takav posao, nego i jako dobru mrežu u policiji za borbu protiv droge, koju nažalost mi nemamo”, kaže Radovanović.
’’Beli puder’’
Srbija nije dobro tržište za prodaju kokaina, takozvane ’’droge za bogate’’, jer zbog visoke cene njega kupuju uglavnom pripadnici džet seta, ali je Balkan veoma bitna ruta u švercu ovog narkotika od zemalja Južne Amerike, gde se proizvodi, preko Afrike, ka Zapadnoj Evropi.
Ta droga donosi velike profite kriminalnim grupama. U džunglama karipskog primorja u Kolumbiji, gram najčistijeg kokaina je moguće kupiti po ceni jednog piva, za jedan američki dolar, saznao je lično novinar CINS-a. U prestonici te zemlje, u Bogoti, cena je malo veća, od dva do tri američka dolara, dok u Srbiji gram kokaina trenutno vredi čak 50 evra (58 američkih dolara). U zemljama Evrope unije razlika je još veća i u Poljskoj gram košta preko 110 eura.
(foto: MUP)
Srpska policija ističe da je odigrala bitnu ulogu u borbi protiv šverca kokaina, time što je obavešatjno učestvovala u zapleni preko dve tone kokaina u Urugvaju, u novembru 2009. Takođe, dok još uvek nije jasno ko stvarno kontroliše lance šverca i prodaje heroina u Srbiji, policija je označila Darka Šarića kao jednog od glavnih igrača u poslu sa kokainom. Šarić se nalazi u bekstvu i za njim je srpski Interpol raspisao “crvenu poternicu”.
Međutim, ako bi smo pogledali samu zaplenu kokaina, ona je u Srbiji u 2009. bila gotovo simbolična i iznosila svega 17 kilograma, mada je za četvrtinu veća nego 2008., kada je zaplenjeno oko 13 kilograma. Preračunato u maloprodajnu cenu, kriminalne grupe su ovim oštećene za oko 850 hiljada eura.
Poređenja radi, ako se sagleda imovina koju Šarić poseduje i mreža kompanija koju kontroliše, procenjuje se da je na krijumčarenju i prodaji kokaina u prethodnim godinama on sam zaradio desetine miliona eura.
O stepenu poverenja građana Srbije u policiju i njene akcije, verovatno najslikovitije govori primer lepljenja plakata sa imenima lokalnih dilera po banderama grada Negotina. Iza ovoga stoji nevladina organizacija ,,Inicijativa Negotinaca za istrebljenje narko dilera“, čiji su članovi, građani zabrinuti porastom narkomanije u svojoj lokalnoj zajednici i neaktivnosti policije, rešili da “preuzmu akciju u svoje ruke”.
Analitičari se slažu da je rešenje problema u stvaranju čvršćih veza između policija različitih zemalja i zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala koji takođe funkcioniše u prekograničnoj saradnji. Kao jedan od dobrih primera, policija navodi upravo akciju zaplene oko 2,2 tone kokaina u Urugvaju, koja je izvedena na osnovu informacija koje su naše službe prosledile američkim i argentinskim kolegama.
Balkanska heroinska ruta
Prema podacima Interpola, 90 odsto opijumskog maka od koga se pravi heroin proizvede se u Avganistanu. Balkanska ruta je jedan od puteva kojima se heroin dalje krijumčari do krajnjeg odredišta – zemalja Zapadne Evrope. Ključna tačka ove rute jeste Turska. Odatle se grana u tri pravca: JUŽNI – preko Grčke, Albanije i Italije; CENTRALNI – preko Bugarske, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Italije ili Austrije; SEVERNI – preko Bugarske i Rumunije sve do Austrije, Mađarske, Češke, Poljske ili Nemačke.
Hakan Demirbuken, iz kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala, u izjavi za BBC navodi da su zaplene heroina na Balkanu jako male i da iznose manje od dva odsto od ukupne količine heroina koja prođe kroz te zemlje. Ovo dovodi do finansijskog jačanja kriminalnih grupa i porasta korupcije što i jeste glavni uzrok niskih procenata zaplene. Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija, kroz Balkan se godišnje prošvercuje oko 80 tona čistog heroina.
Koliko trgovci narkoticima zarađuju
Globalni prihodi od prodaje narkotika se procenjuju na oko 300 milijardi dolara i kada bi ta suma bila bruto nacionalni proizvod neke zemlje, onda bi ta država bila na 21. mestu u svetu, odmah iza Švedske, rekao je Antonio Marija Kosta, direktor Kancelarije Ujedinjenih Nacija za borbu protiv organizovanog kriminala i droge, na otvaranju 52. godišnje konferencije Kancelarije u Beču u martu prošle godine. On je rekao da mafijaške grupe ulažu ova sredstva u banke očajne za prilivom novca, u pokušajima da prežive kreditnu krizu i da su širom sveta sakupljeni obimni dokazi za ovu optužbu. „Konsultacije koje sam imao sa tužiocima i policijskim zvaničnicima širom sveta pokazuju da postoje obimni dokazi da likvidnost bankarskog sistema pruža jedinstvenu priliku organizovanom kriminalu da opere svoj novac“. U svetu postoji oko 205 miliona korisnika opojnih droga, čije cene, zbog novih švercerskih kanala, konstantno opadaju, a deset godina nema značajnih pomaka u borbi protiv narkotika, zaključci su Evropske komisije.
Ostavi komentar