03 Maj 2017, 08:03

Komentari (0)

Regionalna deponija Pančevo: 24 godina realizacije projekta od 393,6 miliona dinara

Iako su u izgradnju nove deponije uloženi milioni dinara, jedna trećina smeća sa područja Pančeva i dalje odlazi na staru deponiju. Novosadsko osnovno tužilaštvo vodi istragu zbog sumnje da na telo deponije nije nasuto dovoljno šljunka

Piše: Ivana Predić, Mentor: Dino Jahić

Foto: Nova deponija, preuzeto sa sajta jkphigijena.rs

Foto: Nova deponija, preuzeto sa sajta jkphigijena.rs

Posle uloženih 393,6 miliona dinara i 24 godine od početka realizacije projekta, Regionalna deponija Pančevo počela je sa radom u oktobru 2015. godine. Deponija se nalazi na Dolovačkom putu, 13,5 km severoistočno od grada, a projekat izgradnje je vodilo Javno komunalno preduzeće (JKP) Higijena.


Plan je bio da nova deponija zameni staru, koja funkcioniše preko 40 godina i mnogo je bliže Pančevu, ali to još nije u potpunosti učinjeno. Na staroj deponiji završi otprilike jedna trećina prikupljenog smeća sa područja ovog grada, uključujući neopasan industrijski i građevinski otpad.

 

Jovanka Dakić, rukovodilac Sektora za upravljanje komunalnim otpadom i zaštitu životne sredine u JKP Higijena, kaže da preduzeće ne poseduje dovoljan broj velikih kamiona i druge opreme, pa ne bi mogli da usluže sve korisnike kada bi otpad vozili samo na nju.

 

Problemi sa regionalnom deponijom pojavili su se i pre nego je počela sa radom, u više navrata. Otprilike šest meseci pre otvaranja deponije otkriveno je da gotovo polovina nasutog šljunka nedostaje, odnosno, da sloj šljunka koji je trebao da posluži za drenažu otpadnih voda nije bio dovoljno debeo.

 

Do danas nije utvrđeno šta se desilo sa šljunkom, a nakon što je JKP Higijena o tome obavestila gradsku vlast, policiju i Više javno tužilaštvo u Pančevu, slučaj je prosleđen Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, koje ga je 16. juna 2015. godine prosledilo novosadskom Osnovnom tužilaštvu. Ovo tužilaštvo još od 2011. godine vodi istragu koja se takođe tiče Regionalne deponije, protiv odgovornih lica iz preduzeća Montera, zbog navodnih „zloupotreba ovlašćenja u privredi.“

 

Problem otkriven slučajno

 

Prema izveštajima tada nadležnih u JKP Higijena, 90 odsto radova na novoj deponiji završeno je još 2007. godine. Komisija za tehnički pregled je 31. marta 2009. godine deponiji dozvolila rad, ali već početkom 2010. je utvrđeno da sistem za prečišćavanje otpadnih voda ne funkcioniše dobro. Procedne vode nastaju od kiše ili vlage iz samog smeća, a ukoliko se ne prečišćavaju, mogu da budu opasne po životnu sredinu.

 

Kasnije će se ispostaviti da je postojao još jedan problem. Telo deponije je prekriveno šljunkom koji je prema projektu izgradnje trebalo da posluži kao tamponski sloj za drenažu procednih voda. Šljunak od oštećenja čuva foliju koja predstavlja zaštitu od prodiranja elemenata otpada u zemljište.

 

Predrag Patić,
Foto: Privatna arhiva

Zbog toga što je u gradnji deponije sa 50,5 miliona dinara učestvovala Švedska agencija za razvojnu saradnju - SIDA, koju u Srbiji zastupa IMG (Internacional Management Group), 2014. godine je počela provera opremljenosti i rada nove deponije.

 

Kasnije se pokazalo i da je sloj šljunka retko gde imao projektom predviđenih 50 cm debljine.

 

Prosečna debljina sloja šljunka bila je 30-35 cm, sa 17 odsto peska i 55 odsto sitinijih čestica. To je dovelo do zapušenja na cevima, čime je umanjena efikasnost drenažnog cevovoda.

 

Milica Jovanović, direktorka JKP Higijena od 2012. do 2016. godine, objasnila je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da je problem sa šljunkom otkriven slučajno, prilikom čišćenja i popravke drenažnih cevi. Pošto iz SIDE nisu prevideli taj trošak, najpre su insistirali da štetu nadoknadi grad, da bi posle brojnih pregovora, ipak dali donaciju za kupovinu šljunka - 5.807.124 dinara.

 

Po dogovoru, lokalna samouprava je trebalo da izdvoji oko devet miliona dinara za izmene glavnog projekta koji je davno pisan i već je bio zastareo. To do obavljanja intervjua za ovaj tekst nije urađeno, iako je deponija počela s radom.

 

Predrag Patić bio je član Gradskog veća zadužen za stambeno-komunalnu oblast i saobraćaj od 2013. do 2015. godine. Kaže da su u prošlosti, radi pravdanja uloženog novca i „političko-promotivnih razloga“, neki koraci preskakani, a davane su dozvole koje nisu mogle da budu opravdane, poput upotrebne dozvole, pa su morale da se rade ispravke.

 

Kada je reč o šljunku, Patić navodi da verovatno nije ni donet ali da je na sudu da utvrdi šta se tačno desilo.

 

Nikola Ugrčić, doktor ekoloških nauka i izvršni direktor JKP Higijena od 2014. do 2015. godine, kaže da nedostatak šljunka ne bi doveo do zagađenja životne sredine, pod uslovom da se vrši primarna selekcija otpada. To podrazumeva razvrstavanje smeća.

 

Ugričić dodaje da nije svejedno kroz koju debljinu šljunka voda prolazi, ali da je ovaj problem, po njemu, bio predimenzioniran.

 

Šta se desilo sa šljunkom

 

Radi utvrđivanja istine o šljunku koji je nedostajao angažovane su dve građevinske kuće - Institut za puteve i Hidrozavod DTD, kao i sudski veštak.

 

Veštak Milan Zarubica kaže da tolika količina šljunka nije mogla da se spere usled atmosferskih padavina. Prema njegovom izveštaju, ugrađeni šljunak nije imao dovoljnu granulaciju predviđenu projektom. Objašnjava da su zbog toga pesak i fine čestice prodrle kroz rupe na cevima i zapušile drenažnu cev, pa je voda stvarala baru.

 

Nova deponija,
Foto: jkphigijena.rs

Prema Zarubicinim rečima, geometri snimaju profile terena u toku i na kraju nasipanja velikih količina šljunka i tako se zna koliko je materijala stavljeno. Dodaje da nije imao uvid u snimke nultog (početnog) stanja, ali da se šljunak ne može neograničeno sabijati vodom, tako da je veća verovatnoća da nije nasuto ono što je planirano.

 

Nije poznato odakle je preduzeće nabavilo šljunak jer iz JKP Higijena navode da ne mogu pronaći ugovor o kupovini šljunka iz 2003. godine.

 

Nakon što je propust utvrđen, Grad Pančevo je u julu 2015. godine angažovao Institut za puteve Beograd, kako bi ispitali zbijenost sloja od šljunka i njegov sastav na telu deponije. 


Milan Bokšan, direktor JKP Higijena od 2004. do 2010. godine, kaže da je sve urađeno u skladu s projektom. Dodaje da je Institut za puteve takođe ustanovio kako je sve bilo ispravno, a na manjak šljunka su mogli da utiču sleganje ili vremenske okolnosti.

 

Bokšan kaže da su imali trostruku kontrolu: odgovornog šefa gradilišta, odgovornog izvođača i nadzornog organa, a nakon njih je radila komisija koja vrši tehnički prijem objekta i sve kontroliše. Dodaje da kada oni potpišu da je sve urađeno u skladu sa projektom, direktor nema potrebe da kontroliše.

 

Preduzeće Hidrozavod DTD je takođe radilo provere na telu deponije i naložilo nasipanje šljunka u odgovarajućem sloju. Pritom su napravili izmenu u zahtevanim kaгakteгistikama šljunka, dozvoljavajući i manju veličinu zrna od originalno planirane, što, kako navode, ne umanjuje funkcionalnost dгenažnog sloja za pгocedne vode.

 

Stara deponija još u funkciji

 

Stara deponija,
Foto: Ivana Predić

Realizacija projekta gradnje nove pančevačke deponije trajala je 24 godine. Početkom devedesetih godina pojavila se inicijativa za gradnju, određena je lokacija i pripremljeni projekti. Sama gradnja počinje u aprilu 2004. godine, a za tu namenu je od 1998. do 2015. godine iz budžeta grada, Higijene i Direkcije za izgradnju Pančeva ukupno potrošeno 393,6 miliona dinara, kao i još 50,5 miliona dinara iz donacije SIDA fonda.

 

Otvaranje Regionalne deponije, jedne od najvažnijih investicija grada Pančeva, prolongirano je, osim zbog šljunka, zbog promena izvođača radova i nadzornih organa, ali i zbog drugih problema.

 

Takođe, često su se menjale i osobe na rukovodećim pozicijama ključnih institucija. Tokom 24 godine izgradnje promenilo se 11 gradonačelnika Pančeva i barem 10 direktora JKP Higijene. Samo za poslednjih šest godina, na čelu ovog javnog preduzeća bilo je osam direktora.

 

Ideja o izgradnji nove sanitarne deponije potekla je zbog narastajućeg problema odlaganja otpada na teritoriji Pančeva i regiona. Smeće se godinama odvozilo na neuređenu staru nesanitarnu deponiju koja se tretira kao smetlište i nalazi se samo na dva kilometra od centra grada i 10 metara od reke Tamiš.

 

Međutim, stara deponija i dalje radi, iako postoji plan za njeno potpuno gašenje. Prema podacima JKP Higijena, godišnja količina otpada na području njihove nadležnosti je oko 65.000 tona. Od toga dve trećine idu na novu deponiju, a jedna trećina na staru.

 

Ove godine je iz gradskog budžeta izdvojeno 11 miliona dinara za izradu projekta sanacije i rekultivacije stare deponije.

 

Prema rečima Aleksandara Stevanovića, člana Gradskog veća Grada Pančeva zaduženog za stambeno-komunalne poslove i saobraćaj, na staroj deponiji je planirano da se izgradi pretovarna rampa koja bi se koristila za pretovar otpada iz severnih sela i iz grada u veće kamione, što bi smanjilo troškove prevoza do nove deponije.
 

 


Ivana Predić je polaznica CINS-ovog treninga u okviru projekta „Prove & Improve: Investigating Rule of Law in Serbia“. Tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

  


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite