Pančevo: Fontana od 9,67 miliona dinara bila u funkciji manje od tri godine

Na Trgu slobode u Pančevu pre osam godina je izgrađena fontana koju slučajni prolaznik danas gotovo ne može da primeti. Njena površina je u ravni sa okolnim asfaltom a ventili iz kojih bi trebalo da izlazi voda su zapušeni plastičnim čašama i lišćem.

Priča o rekonstrukciji celokupnog Trga, koji se nalazi u centru Pančeva, počela je još u decembru 2003. godine. Sama gradnja i uređenje Trga sa fontanom trajali su od jula 2008. do kraja 2009. godine. Grad je ukupno uložio 71,93 miliona dinara, od čega je za fontanu izdvojeno 9,67 miliona dinara.

Fontana je prestala da funkcioniše nepune tri godine nakon prvog puštanja u rad, a novca za obnovu nema ni danas.

Iz Javnog preduzeća Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva navode da je potrebno oko 4 miliona dinara kako bi fontana ponovo bila osposobljena.

Direkcija prihvata projekat s propustima

U decembru 2003, Direkcija za izgradnju je raspisala konkurs za izbor idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja za uređenje Trga, čija je površina 3.185 metara kvadratnih. Komisija je prvu nagradu od 80.000 dinara dodelila arhitekti Nataši Mitreski, koja je bila zaposlena u Direkciji.

U narednoj godini Direkcija dobija urbanističke uslove za gradnju, po kojima će rekonstrukcija Trga biti rađena na osnovu prvonagrađenog idejnog rešenja, ali sa modifikacijama.
U januaru 2005. godine Direkcija raspisuje javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije, a ponude su dostavile tri beogradske firme: Art projekt, Centroiniženjering i Neimar Inženjering. Najpovoljniji je bio Centroinženjering, ali su odustali, navodeći da su prezauzeti i da ne mogu da poštuju zadate rokove.

Jedan od zapušenih ventila na fontani, Foto: Slavica Jovanović

Ugovor za izradu ove dokumentacije Direkcija potpisuje 21. aprila, sa Neimar Inženjeringom, firmom čija je ponuda bila drugoplasirana. Kao rok su naveli 60 dana.

Firma prvi deo posla završava krajem jula 2005. i naplaćuje ga 651.360 dinara. Međutim, u Direkciji su imali primedbe na urađeno i više puta su od Neimara tražili da reše propuste. U februaru 2006. godine Direkcija prihvata idejni projekat, iako je tražila od Neimara da otkloni još 11 primedbi.

Đorđe Kostić, bivši rukovodilac Sektora izgradnje i održavanja Direkcije, za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže da je Direkcija idejni projekat prihvatila iako je imao nedostatke jer su morali da završe projekat – “morali smo da idemo dalje”.

U aprilu 2006. godine Direkcija je imala primedbe i na urađen glavni projekat. Neimar je radove okončao u maju. Tako je rok za izradu oba projekta iz ponude produžen sa 60 dana na godinu.

Neimar u maju od Direkcije naplaćuje preostalu polovinu ugovorenog iznosa – 651.360 dinara.
Direkcija je za kontrolu glavnog projekta izabrala firmu IM Projekt koja je dva meseca pre nego što je Neimar uopšte završio ovaj dokument izdala potvrdu u kojoj navodi da je on urađen po svim propisima i pravilima i da se može izdati građevinska dozvola.

Pošto su im stari urbanistički uslovi za obnovu Trga istekli, Direkcija od opštinske uprave nove dobija u septembru 2007. Tek u martu 2008. godine dobijaju i odobrenje za gradnju, jer pojedina dokumenta koja su prethodno dostavili nisu bila usaglašena sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Odustali od prve ideje za izgled fontane

Javni poziv za izvođača radova na Trgu je bio raspisan 20. aprila 2008. a ukupna vrednost investicije procenjena je na 50 miliona dinara, sa PDV-om. Posao je dobio konzorcijum Beomarkinga i Probanat-Izgradnje iz Beograda, čija je cena bez PDV-a u ponudi bila za 1,35 miliona dinara viša od procenjene vrednosti cele investicije, u koju je bio uračunat PDV. Konzorcijum je za završetak radova na Trgu dao rok od 120 kalendarskih dana.

Ugovor sa Beomarkingom potpisan je u julu, kada je i započet posao. Međutim, već u avgustu dolazi do kratkog zastoja, zbog neusklađenosti projekata instalacija. Radovi su, ipak, brzo nastavljeni.

Skupština Grada je rebalansom budžeta, u oktobru 2008, odobrila Direkciji za izgradnju ukupno 71 milion dinara za rekonstrukciju Trga, što je više od originalno planiranog. Od toga, Direkcija odlučuje da 10,3 miliona dinara izdvoji za izgradnju fontane i ovlašćuje direktora da postupkom pogađanja sa izvođačem radova sklopi ugovor o izgradnji.

Nekoliko dana pre dobijanja ponude Beomarkinga za izgradnju fontane u Direkciji menjaju idejno rešenje, napravljeno 2004. godine.

Fontana godinama nije u funkciji, Foto: Slavica Jovanović

“Zavod za zaštitu spomenika tražio je da Trg bude u jednom nivou i onda smo menjali osnovno rešenje”, kaže Nataša Mitreski, autor idejnog rešenja. Dodaje da su promenjeni izgled fontane i način i materijal gradnje.

Novi tip fontane Mitreski je videla na sajmu arhitekture u Torinu. Kako kaže, po njenom povratku iz Torina direktor Direkcije je video fotografije i odlučio da se na Trgu gradi taj tip fontane.

Ugovor za izgradnju fontane sa Beomarkingom potpisan je 22. oktobra 2008, uz rok za završetak radova od 60 dana.

Jedan od vlasnika i direktor Beomarkinga Milan Eraković kaže da su posao obavili u saradnji sa zagrebačkom firmom Valek-Commerce koja je isporučila i ugradila opremu na fontani. Objašnjava da je ovakva fontana bila skuplja od planiranog, ali su sa Direkcijom dogovorili da vrednost bude prilagođena raspoloživom iznosu.

Eraković dodaje da su isporučeni drugačiji ventili i manji broj dizni, ali da to nije mnogo ugrozilo efektnost fontane.

Izgradnja fontane je počela 28. oktobra 2008. godine, a u probni rad je puštena 24. aprila sledeće godine. Rok za gradnju je probijen za 16 dana pa je Beomarking na ime penala platio 702.983 dinara.

Eraković kaže da je Beomarking imao nepredviđene radove, za koje su Direkciji tražili produženje rokova. Prema njegovim rečima, firma nije probila rok, “uzimajući u obzir da imamo pravo i na naknadne rokove”.

Fontana radila manje od tri godine

Ubrzo nakon što je fontana puštena u probni rad, u aprilu 2009. godine, nastala je poplava i ona je prestala sa radom.
Milan Eraković objašnjava da je došlo do začepljenja kanalizacione cevi, zbog mulja u kanalizaciji, a jedan od ventila za puštanje vode je pukao, za šta, po njegovim rečima, niko nije kriv. On dodaje da fontana nije bila osigurana i da je Beomarking “bio u minusu” najmanje za milion dinara.

Do jeseni 2009. godine Direkcija i Beomarking razmenjuju prepiske u kojima se optužuju za nastale probleme i loše stanje na Trgu.

Fontana u novembru prolazi tehnički prijem, a do kraja godine je radila kraće vreme. Nakon što je zbog zime bila zatvorena, u proleće je ponovo puštena u rad.

U maju 2010. godine Direkcija je raspisala javnu nabavku za održavanje fontane. Posao je dobilo preduzeće Hidronova Plus iz Beograda. Ista firma dobila je održavanje fontane i u 2011. godini. Dve godine održavanja fontane Direkciju je koštalo 833.540 dinara.

Ugovor o održavanju istekao je na kraju 2011. godine i fontana od tada nije u funkciji.

Branka Marić, zamenik rukovodioca Sektora investicija i održavanja objekata u visokogradnji Direkcije za izgradnju, kaže da su u jesen 2015. naručili studiju po kojoj je za revitalizaciju fontane potrebno oko 4 miliona dinara, ali gradske vlasti odlučuju da li će to da urade.

Član pančevačkog Gradskog veća, zadužen za stambeno komunalnu oblast i saobraćaj, Aleksandar Stevanović, kaže da vlast razmišlja o osposobljavanju gradskih fontana, ali u budžetu za 2017. godinu nemaju novca za tu namenu.

Kada se, osim novca za gradnju i izradu tehničke dokumentacije, uzme u obzir novac uplaćen 2003. za raspisivanje konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije i za nagrade autorima ranijeg konkursa koji je poništen, 2004. za dobijanje Akta o urbanističkim uslovima, 2009. za tehnički pregled objekta i 2010. za isplatu naknade komisiji koja je obavila tehnički prijem objekta, rekonstrukcija Trga slobode sa fontanom građane Pančeva je koštala 71,93 miliona dinara.

Slavica Jovanović je polaznica CINS-ovog treninga u okviru projekta „Prove & Improve: Investigating Rule of Law in Serbia“. Tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.