07 Februar 2011, 17:07

Komentari (0)

Miroslav Mišković i komplikovano vlasništvo nad “Univerzal bankom”

Narodna banka Srbije nije istraživala promene vlasničkih udela “Deltinih” preduzeća u “Univerzal banci” 2008, iako su izgledale kao moguće kršenje Zakona o bankama.

Produkcija: CINS (NUNS) i OCCRP

Glavni istraživači: Anđela Milivojević i Vladimir Kostić

Istraživački tim: Dragana Pećo, Stevan Dojčinović i Bojana Jovanović

Urednici: John Holland, Branko Čečen

Nakon što je Narodna banka Srbije (NBS) 2006. donela zakon po kojem svako ko hoće da poseduje pet procenata banke mora da od nje traži saglasnost i tako prođe proveru porekla novca kojim kupuje akcije, ali i otkrije krajnjeg vlasnika preduzeća (umesto anonimne of-šor kompanije), zahtev dva preduzeća Miroslava Miškovića je odbijen. Nakon toga, “Deltina” preduzeća su smanjila svoje udele u banci i razbila akcije u obime ispod pet procenata, zbog čega nisu bila u obavezi da traže saglasnost i prođu provere NBS. CINS (NUNS) i OCCRP su otkrili da dva Miškovićeva preduzeća – po Zakonu o bankama ipak bila jedan akcionar. Narodna banka Srbije je potvrdila da su dva preduzeća koja su članovi iste grupe privrednih društava, jedan akcionar. “Delta đenerali osiguranje”, u delimičnom vlasništvu Miroslava Miškovića i “Delvel Pro”, za koji je “Delta holding” tvrdio da je u sastavu drugog njihovog preduzeća, bili su, na taj način, verovatno zajednički vlasnik više od pet posto “Univerzal banke” bez saglasnosti NBS, koja nije istraživala njihovo vlasništvo.

U isto vreme, preduzeće “Vanity International Corporation” sa Belizea, koje u regionu posluje sa “Deltom” i, kupujući velike količine nekretnina koristi “Deltine” resurse kao svoje, bilo je još jedan posredni vlasnik nešto ispod pet posto banke, jedine u Srbiji u kojoj ni danas ni jedan vlasnik ne poseduje procenat koji ga obavezuje na saglasnost i proveru NBS. “Vanity” je, takođe, pozajmio veliku sumu novca od još jednog posrednog of-šor vlasnika udela u “Univerzal banci”.

Po zakonu donetom 2006. godine, svaki privredni subjekt ili lice koje želi da poseduje pet ili više procenata udela u vlasništvu banke, mora da podnese zahtev NBS i od nje za to dobije saglasnost. Direktorka Sektora za kontrolu i nadzor poslovanja banaka NBS, Milica Katić je za CINS rekla: “Ovo je urađeno da bi se disciplina oko ulaska sticalaca (u vlasništvo nad bankama, prim.red.) podigla na viši nivo. Ranije je neko mogao da ima 14,99 posto (vlasništva) bez naše saglasnosti, a sada više ne može, baš zato da bi se vlasnička struktura banaka učinila transparentnijom i da bi NBS znala ko upravlja jednom bankom”.

Narodna banka “sticaocu” daje saglasnost tek nakon što proveri krajnje vlasništvo nad preduzećem koje podnosi zahtev (preduzeće može biti u vlasništvu drugog, drugo trećeg i tako dalje) i finansijsku i poslovnu prošlost preduzeća i njegovog vlasnika. “Univerzal banka a.d.” je i danas jedina od 33 banke u Srbiji u kojoj ni jedan jedini vlasnik ne poseduje više od 4,9 posto akcija banke, a tako je bilo i 2008. godine. Na taj način ni jedan od vlasnika nije morao da prođe kontrolu eventualne međusobne poslovne ili privatne povezanosti (opisanih u zakonu), ali i proveru krajnjih vlasnika of-šor kompanija koje su vlasnice tih deonica. Milica Katić o tome kaže: “Ako bi se neko pojavio iz tih (of-šor, prim.red.) zona, a da nije rejtingovana banka, da nema potrebnu dokumentaciju, neće dobiti dozvolu za rad. Sve dok ne vidimo krajnjeg vlasnika. Krajnji vlasnik je za nas, ne advokatska kancelarija, već pravi vlasnik“.

Mišković je pre 2008. preko “Delta Maxija”, “Delta Đeneralija” i “Delta Brokera” posedovao nešto ispod 15 posto akcija “Univerzal banke”. Kada je donet novi zakon, zahtev “Delta đenerali osiguranja” i “Delta đenerali reosiguranja” da kao “jedan sticalac” postanu vlasnici do deset procenata akcija banke – odbijen je, potvrdila je Narodna banka Srbije, ali i ocenila da ne treba da dostavi CINS-u dokument o odbijanju zbog toga što sadrži podatke o bonitetu podnosilaca zateva, što može loće da utiče na njegovo poslovanje.

Odmah zatim, “Deltina” preduzeća su smanjila procente svojih akcija u banci. Prema godišnjim izveštajima “Univerzal banke”, akcionar je ostalo “Delta đenerali osiguranje” u kojem Miškovićev “Delta Real Estate” ima 49 prosto vlasništva.

„To je moralo da se uradi još 2006. godine“, kaže Milica Katić. „Svi su morali da se usklade sa pravilima novog zakona i morali su da svede svoje vlasništvo sa 14,99 na 4,99% procenata. Oni (neki vlasnici „Univerzal banke“, prim.red.) su svesno prodali svoje vlasništvo iznad 5% da ne bi došli pod udar našeg zakona“. Na pitanje zašto bi kompanija smanjila svoj udeo u nekoj banci, Milica Katić kaže: „Pa verovatno zato što ne bi ispunili uslove i ne bi dobili dozvolu. Ali to morate njih da pitate“.

Podaci beogradske berze, međutim, pokazuju da je u isto vreme, 2008. godine, jedan od vlasnika akcija “Univerzal banke” bio i “Delvel Pro”. Ova firma je u tom periodu posedovala 4,966 odsto deonica. Iako se u podacima Agencije za privredne registre ne može pronaći veza između “Deltinih” preduzeća i “Delvel Proa”, internet prezentacija “Delta holdinga” iz 2008. godine kaže da je: “Delvel pro” preduzeće u sastavu “Delta DMD” koje se bavi veleprodajom roba široke potrošnje”. “Delta DMD” je u vlasništvu “Hemslade Trade Limited”, matične kompanije “Delta holdinga”, koje je prema dokumentaciji 2009. bilo u isključivom vlasništvu i pod kontrolom Miroslava Miškovića. Korporativne novine Miškovićevog holdinga, “Delta danas”, u januaru 2008. su hvalile “ambiciozne planove” “Delvel Proa”. U junu 2009. iste novine hvale jednog radnika “Delvela” kao “jednog od najboljih zaposlenih mlađih od 30 godina u čitavoj Delta grupaciji”, a sama uposlenica počinje svoju izjavu sa: “Radim u Delti od decembra 2005.”.

Poslovni registar Srbije zapravo pokazuje da je “Delvel Pro” u vlasništvu kiparske kompanije “Reginablue”. “Reginablue” je osnovana na adresi advokatske kancelarije Neocleous u Limasolu, iste koja za klijenta ima – “Hemslade Trade Limited”, prema podacima poslovnih registara Srbije i Kipra. “Delvel-Pro” više nije ni na spisku najvećih akcionara na veb-sajtu “Univerzal banke”, a ni na berzi nema podataka o tome kada je ova kompanija prodala svoje akcije.

O mogućnosti da su “Delta đenerali osiguranje” i “Delvel-pro” prevazišli procenat vlasništva banke koji je dozvoljen bez njene saglasnosti, Narodna banka Srbije je u svom odgovoru na dopis CINS-a napisala: “…smatra se da radi sticanja direktnog ili indirektnog vlasništva u banci koje sticaocu omogućava preko 5 procenata glasačkih prava u toj banci, da pravna lica – članovi iste grupe društava nastupaju kao jedan sticalac. Prema tome, ukoliko su pravna lica – „Delta Generali osiguranje“ i „Delvel Pro“, članice iste grupe društava u smislu odredaba Zakona o bankama – „Delta Holding“ u ovom slučaju, one će se smatrati jednim sticaocem“.

 

Zakon o bankama o mogućim krivičnim delima i privrednim prestupima


Zakon o bankama određuje da su entiteti koji poslovno zavise jedni od drugih po zakonu zapravo jedan vlasnik akcija i dosta precizno opisuje više takvih situacija. Nebojša Jovanović, profesor kompanijskog, privrednog i berzanskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu o tome kaže: “Ako su “Delta” i “Delvel” lica međusobno povezana tako da čine jedinstvenu grupaciju subjekata, onda tu postoji potencijalno kršenje ove odredbe zakona. Tada se njihovi posebni udeli u banci sabiraju, jer se oni smatraju jednim subjektom u koji su se udružili da bi izigrali propise o pribavljanju saglasnosti od NBS. Povezana lica su takva lica od kojih jedno (društvo majka, nadređeno društvo) ima učešće u kapitalu jednog ili više drugih drustava (podređena, zavisna društva), tako da može da utiče na njihovo upravljanje. Povezana lica su i ona koja nemaju međusobno uložen kapital, ali su zaključila međusobno ugovor, po osnovu kojeg nastupaju jedinstveno prema trećim licima (tzv. kartel, ili monopolski sporazum). Znači, ako su “Delta đenerali osiguranje” i “Delvel pro” međusobno povezani ulaganjem kapitala ili ugovorom, tako da mogu međusobno da utiču na upravljanje, onda jesu povezana lica. Povezana lica su i ako imaju zajedničkog vlasnika (jednog ili više), i tako dalje”.

Milica Katić o ovome kaže: “Kada bi se desilo da otkrijemo vezu i da tretiramo više tih firmi koje imaju ispod 5 procenata kao jednog sticaoca koji onda ima preko 5 posto (vlasništva, prim.red.), onda bismo im naložili da nam traže saglasnost za to. Ako ispune uslove – O.K, ako ne – naložili bi im da to vlasništvo otuđe, zabranili bi da upravljaju bankom i ta mala vlasnička prava koja imaju. Ako to ne urade, sankcije za banku su da poništi akcioniarski kapital za toliko akcija koje prelaze preko 5 procenata. Sve preko 5 posto bi sankcionisali, kada bi našli“.

Takav prestup je naveden u Zakonu o bankama pod “krivična dela” (ako lice stiče sopstvene akcije bez prethodno pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije, član 26. stav 1)”, još nekoliko postupaka opisanih u zakonu su navedeni pod “privredni prestupi”, a navedeno je i još nekoliko prekršaja.

U vlasničkoj strukturi “Univerzal banke” iz 2008. godine, međutim, nalazilo se još vlasnika koji su poslovno povezani između sebe, ali i sa preduzećima Miškovićeve poslovne grupe i njihovim menadžerima.

 

“Vanity International Corporation”, cimerka i saradnica “Delta holdinga”

 

Ako registrujete of-šor kompaniju u Belizeu, gotovo je nemoguće da iko sazna identitet vlasnika. Ako ipak dospete u obavezu (putem zahteva neke nacionalne banke, na primer NBS) da otkrijete vlasnika, to će biti advokat sa Belizea, a kakav ugovor taj advokat ima sa osobom koja mu je dala novac kojim je firma osnovana i operiše, gotovo je potpuno nemoguće saznati.

Tako za sada ne možemo da znamo ko je vlasnik “Vanity International Corporation”. Znamo, međutim, da “Vanity” troši ogromne sume novca kupujući nekretnite u Srbiji i Bosni i Hercegovini (o čemu je CINS objavio posebno istraživanje), i da je preko “ćerke firme” imao udeo, takođe ispod pet posto, u “Univerzal banci”. U svim kupovinama nekretnina koje je “Vanity” preko “ćerki firmi” obavio u Srbiji, pri stupanju u posed kao zastupnici u ugovorima figuriraju direktori preduzeća “Delta holdinga”, pa je čak i jedno od Miškovićevih preduzeća garantovalo svojom nekretninom za posao “Vanityja”. Operišući putem komplikovane mreže off-shore kompanija, “Vanity” je takođe došla u vlasničku situaciju u “Univerzal banci”.

“Vanity” je bio vlasnik u “Univerzal banci” kroz kompaniju “Fexiko”. Po podacima Agencije za poslovne registre Srbije, “Fexiko” je bio u vlasništvu “Vanityja” u leto 2008. i imao udeo u vlasništvu “Univerzal banke” od 4,9 posto. Ali “Vanity” je bio povezan i sa drugim vlasnicima udela u “Univerzal banci” – prema dokumentima o zajmu podnetim ustanovama u Belizeu, “Vanity” je pozajmio 6,5 miliona evra od dve kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva i iz Belizea 2007. godine. Jedna od njih,“Luce International Investments”, po podacima sa berze, poseduje 4,76 posto akcija “Univerzal banke”. Druga kompanija koja je “Vanityju” dala pozajmicu, “Right Start Technology”, poseduje firmu “Latium d.o.o.” iz Beograda koji je po podacima privrednog registra i berze 2008. posedovao 4,9 posto “Univerzal banke”. Vlasničke strukture ovih kompanija su nepoznate.

Zakon kaže da će se “jednim sticaocem” vlasništva smatrati, između ostalog i dva entiteta koja su povezana “tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja ili poboljšanja finansijskog položaja jednog lica pogorša ili poboljša finansijski položaj drugog ili drugih lica”, a NBS proceni da “postoji mogućnost prenosa gubitka, dobiti ili kreditne sposobnosti”. “Vanity” je, dakle, imala jedan udeo kroz “Fexiko”, a dugovala je veliku sumu novca “majci firmi” vlasnika drugog udela.

Narodna banka Srbije, koja je jedina nadležna za detaljno tumačenje Zakona o Bankama, o odnosima ovih bivših i sadašnjih vlasnika “Univerzal banke” kaže: “Sama činjenica da postoji određeni dužničko – poverilački odnos između dva lica (u smislu pozajmljivanja, odnosno dugovanja novca) nije dovoljan da bi se zaključilo da između tih lica postoji takva povezanost da je moguće da se usled pogoršanja ili pobnoljšanja finansijskog položaja jednog lica pogorša ili poboljša finansijski položaj drugog ili drugih lica, odnosno da postoji mogućnost prenosa gubitka, dobiti ili kreditne sposobnosti“.

“Fexiko” i “Latium” više nisu navedeni kao akcionari u izveštajima “Univerzal banke” i iz dostupne dokumentacije nije jasno kada su to prestali da budu.

Tadašnji advokat “Neocleousa”, advokatske kancelarije sa Kipra koja je zajednička za više kompanija vezanih za “Univerzal banku”, Oleg Ezov, bio je i glavni advokat “Vanity International Corporation”. Podaci iz poslovnog registra pokazuju da je kompanija dve nedelje po osnivanju unajmila Ezova kao savetnika i počela da kupuje vredne nekretnine u Srbiji (CINS je o tome objavio posebnu priču). Prema podacima suda u Belizeu, akcije Vanityja su u jednom trenutku bile u potpunosti stavljene pod kontrolu advokata Ezova.

Portparol za “Neocleous” izjavio je da je Ezov radio u moskovskom predstavnistvu firme, ali je napustio kompaniju 2008. godine. Sam Ezov nije bio dostupan za komentar.

Zanimljiva je uloga Adema Hamze, koji je prema dokumentima sa Belizea bio direktor tamošnjeg “Right Start Technology” (koji je “Vanityju” pozajmila 6,315 miliona evra 2007.) od juna 2001, a istovremeno bio izvršni direktor “Delta International” kompanije iz Moskve. U maju ove godine, Hamza je bio član upravnog odbora “Univerzal banke”, ali kao predstavnik “Delta Đenerali” osiguranja. Na to mesto je izabran umesto Radmile Bajević, menadžerke “Delta investmentsa”. I danas je Adem Hamza u upravnom odboru “Univerzal banke”, ali ovog puta kao “nezavisni član”. Po Zakonu o bankama, nezavisni član se bira da bi štitio prava malih akcionara. U “Univerzal banci” nema velikih akcionara. Adem Hamza je i danas član upravnog odbora u jednoj ruskoj fabrici celuloze koja je bila u vlasništvu “Delta International”, a bio je i izvršni direktor “Delta International Moskva” i nije poznato da li još uvek radi u toj kompaniji. Kompanija “Right Start Technology”, čiji vlasnik je nepoznat, imala je kao vlasnik beogradske firme “Latium” 4,9 odsto akcija u “Univerzal banci” u vreme kada su akcionari bili i “Delta đenerali osiguranje”, “Delvel Pro” i “Fexiko”.

 

Univerzal jedinstvena među srpskim bankama


“U Srbiji postoje 33 banke, ali je “Univerzal” jedina u kojoj svaki akcionar poseduje 4,99 posto akcija ili manje. Na taj način izbegavaju pravilo o prijavi vlasništva,” rekla je za CINS Milica Katić, Direktorka Sektora za kontrolu i nadzor poslovanja banaka Narodne banke Srbije. “Ta informacija čak postoji i na internet prezentaciji Univerzal banke. Sve druge banke imaju velike akcionare kojima je to odobreno posle obaveznih provera njihovih finansija i istorije poslovanja”.

Katić kaže da Narodna banka nije znala za “Vanity” i kompanije koje su posedovale 4,9 posto dok ih nije kontaktirao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

“Ako dođemo do saznanja da postoji povezanost između tih entiteta, mi ćemo reagovati,” rekla je. “Naravno da je moguće da je pet kompanija u posedu od po pet posto zapravo dvadeset pet posto vlasništva, ili deset sa po pet posto, na koji način bi preuzeli kontrolu. Ako postoji sumnja (da jedan entitet kontroliše više od pet procenata bez saglasnosti NBS, prim.red.), mi ćemo to i proveriti.”

Profesor Nebojša Jovanović kaže da neprijavljeno posedovanje više od pet posto kompanije, čak i preko manjih filijala, predstavlja prekršaj Zakona o bankama.

“Ako je NBS prevarena u pogledu stvarnog i krajnjeg vlasnika velikog dela akcija u banci, (akcionar) bi mogao da izgubi vlasništvo i pravo glasa nad akcijama,” rekao je on.

U međuvremenu se među vlasnicima “Univerzal banke” pojavio još jedan entitet sa adrese advokatske kancelarije “Neocleous” – “Twidel Holdings Ltd”. Još uvek je jedan od vlasnika i “Luce International Investments” sa Britanskih Devičanskih Ostrva, koji je pozajmio novac bivšim vlasnicima banke.

Miroslav Mišković je, preko Deltine kancelarije za odnose sa javnošću, odbio da da komentar.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS