Kada je juna 2004. godine, posle dužih diskusija, prigovora i izmena, Opštinska komisija za preimenovanje ulica konačno donela plan koji je velikom većinom glasova dobio podršku lokalnog parlamenta, mnogi Kruševljani su odahnuli verujući da je Kruševac raskrstio sa (za sada) istorijski nedefinisanom prošlošću i označio povratak tradiciji. Mnogi nazivi ulica ulazili su gotovo u domen vica, poput: Baxin vod, Pozadinska podška, Stari partizanski logor, ali bilo je i onih koje su direktno vređali identitet srpskog naroda – ulica Mirka Mesića (ustaški časnik, a kasnije crvenoarmejac). U opštoj euforiji zaštite istorijskog i nacionalnog identiteta Kruševljani nisu ni slutili da će im jedna naizgled formalna procedura stvoriti pravi lavirint životnih problema iz kojih tek poneki izuzetak (uz poprilično muke) uspeva da pronađe izlaz.
– Poslednjih godina računi mi stižu na tri različite adrese – kaže Mirjana Cvetković. – Nova adresa Bulevar Nikole Pašića registrovana je jedino kod Telekoma. Iz Toplane, EPS-a i JKP-a računi mi stižu na staru adresu Radovana Miloševića koja je zvanično izbrisana sa mape grada. Najveći paradoks je račun za utrošenu vodu koji je adresiran na Naselje Miloje Zakića, adresu koja je poslednji put zabeležena u imeniku izdatom 1978. godine, tako da više ne znamo pod kojom se adresom vodimo u SUP-u i Opštini.
Kada sam se nedavno odlučila da podignem kredit u banci našla sam se u pat-poziciji. Pored sve dokumentacije koju sam priložila iz banke su mi tražili jedan račun za komunalne usluge kao potvrdu da živim na prijavljenoj adresi. Svi računi za komunalije stižu na staru adresu, a pitanje je da li takav faksimil u bankama ima verodostojnost. Iako je račun iz Telekoma izuzetak, i tu su se pojavila mimoilaženja jer se u Policijskoj upravi vodimo kao zgrada broj 7 dok smo u Telekom registrovani kao zgrada broj 6, tako da ni taj račun ne može da posluži. Zahvaljujući razumevanju bankarskih službenika uspela sam da završim sve formalnosti oko podizanja kredita, ali ako se svaka opštinska odluka bude oslanjala na dobru volju i ljubaznost sugrađana onda je besmisleno živeti u takvom gradu – istakla je Cvetkovićeva.
Sa identičnim problemima suočavaju se i žitelji Kolonije 14. oktobra kojima pošta pristiže na ulicu Nesvrstanih zemalja, ili Radničkog samoupravljanja.
POŠTAR UVEK (MORA DA) ZVONI DVA PUTA
Kada je reč o PTT saobraćaju, najviše problema javlja se kod žitelja čije su ulice izmeštene, odnosno gde je zbog procene komisije isti naziv prebačen na drugu lokaciju. Tako na primer Vidovdanska, nekada ulica duga nešto više od 100 metara u širem centru grada, sada predstavlja glavnu gradsku ulicu dugu 4 kilometra. Slična situacija je sa ulicom Nikole Tesle, nekada kaldrmisanog sokaka sa desetak kuća u kojem dvojica bicklista nisu mogla normalno da se mimoiđu, čije ime danas nosi velika urbano opremljena ulica na Bagdali. Vredi spomenuti i Dučićevu koja je novim planom obuhvatila i Aljendeovu i ulicu Sestre Popović. Da bi paradoks bio veći naziv ove ulice nekoliko meseci je bio napisan na kontejneru (nehotični primer blasfemije) koji je bio jedini orijentir u ovom delu gradskog lavirinta, dok su Omladinska, Prvomajska i Jastrebačka, ulice koje su se nakon poslednjeg plana pojavile u Čitluku, Mudrakovcu i Prnjavoru. Svaka prispela pošiljka može biti adresirana novom ili starom adresom, pa je samim tim i dostava prilično diskutabilna. U takvim situacijama nadležni se uzdaju u visprenost i iskustvo poštara koji, poput policajaca i sveštenika, dobro poznaju svoje parohijane. Ipak, ukoliko se dogodi da poštar zakaže, ili ne nađe mušteriju kod kuće, stranka zvanično mora dovesti svedoke u Poštanskoj upravi koji će garantovati njegov identitet, odnosno identitet osobe kojoj je upućena pošiljka.
– Kod mene nije bilo takvih primedbi, ali ne mogu da garantujem za ostale kolege – kaže Žarko Rajčić kontrolor dostave. – Poštanska uprava u Kruševcu poseduje svoju bazu podataka u kojoj su paralelno sa starim registrovani i novi nazivi ulica, ali na koju će adresu biti upućena pošiljka zavisi od pošiljaoca. Ljudi su suočeni sa ogromnim problemima: ne znaju u kojoj ulici žive, niko ih zvanično nije obavestio o novom nazivu ulice, niti su evidentirani brojevi objekata naročito onde gde je jedna ulica objedinila nekoliko manjih ulica sa starim nazivima. U takvim ulicama redovno se poklapaju isti brojevi pa je vrlo teško uručiti svaku novu pošiljku.
Ipak, uz konsultaciju sa kolegama koji su nekada u svojim rejonima imali te adrese, kruševački poštari kako-tako uspevaju da dostave pošiljke. Jedan od najproblematičnijih rejona nalazi se oko ekonomske škole i zatvorenih bazena, gde za pojedine ulice postoje tri naziva. Tako stanovnicima zgrada preko puta Ekonomske škole pošta stiže na ulicu Treće srpske udrane brigade, ponekad na Radomira Jakovljevića ili naselje Rasadnik 1. Zvanično – to je Čehovljeva ulica.
– Još gore je sa ulicom Četvrte crnogorske proleterske brigade, sada Dostojevskog, koja je u totalnoj konfuziji numerisana sa dve različite table – kaže poštonoša Nenad Arsić. – Mnogi ljudi koji žive u tom naselju, po sopstvenom nahođenju, stavljali su nove brojeve. Tako postoji kuća sa dva ulaza u kojoj žive otac i ćerka sa brojevima 39 i 41. Nedavno sam nosio obaveštenje iz Telekom adresirano brojevima 39 i 14. Ista porodica, ista kuća, isti ulaz. U istoj ulici postoji i zgrada u kojoj pošta (istim licima) stiže na adrese numerisane brojevima 1, 4, 6 a odnedavno i 23. Da bih se lakše snašao počeo sam, kao i većina mojih kolega, da vodim ličnu knjigu s evidencijom. Naselje je u ekspanziji, brojevi se stalno menjaju, na sreću većinu ljudi lično poznajem – napominje Arsić.
OPŠTINA OSLONJENA NA POŠTARE
Uprkos zahtevu koji smo uputili Policijskoj upravi u Kruševcu, nismo dobili informaciju o zvaničnoj evidenciji novih adresa u ličnim kartama i pasošima. Nezvanično, od građana saznajemo da se u novim ličnim kartama još uvek evidentiraju stare adrese, kao i da nije bilo slučajeva da je neko u staroj ličnoj karti (naknadno) upisao novu adresu.
Iako je aktuelna gradska vlast nasledila ovaj problem, činjenica je da u opštini još uvek ne postoji služba u kojoj bi građani mogli da se informišu kojoj adresi pripadaju i da izvrše izmenu u dokumentima, niti je išta učinjeno da se oformi takva služba. Još uvek ne postoji jedinstvena baza podataka, pa se i zgrada opštinske uprave vodi se na tri adrese: Pana Đukića, Trg kosovskih junaka i Vidovdanska. Osim toga nema, ni koordinacije između opštinske uprave i javnih preduzeća.
– Jedini način da se taj problem u globalu reši je objedinjavanje baze podataka na nivou opštine – kaže Nemanja Moskovljević, načelnik opštinske uprave. – U tom pogledu mi smo još uvek na početku, trenutno ispitujemo tehničke, odnosno informatičke mogućnosti svih javnih preduzeća u tom sistemu. Formiranjem jedinstvene baze, pored ostalog, povećala bi se i efikasnost naplate. Postojala je ideja pre 4 godine, kada je postojao Izvršni odbor, da se po uzoru na Beograd oformi posebno javno preduzeće koje bi se bavilo naplatom komunalija. Iako taj predlog nije zaživeo, sada se tek vidi koliko bi nam u ovoj situaciji značila jedna takva služba.
U konkretnoj primeni opštinske odluke ulice nisu obeležene, što stvara pometnju kako među građanima tako i među pravnim licima, a naročito službama koje vrše naplatu. Moskovljević napominje da je uredbom Vlade Republike Srbije propisano da isticanje obeležja, kao i naplaćivanje naknade za takvu vrstu poslova, vrši Zavod za katastar nepokretnosti u Kruševcu. Ipak, u kontaktu sa ovom ustanovom zaključeno je da Zavod za katastar nema tehničke ni kadrovske uslove da bi ovu odluka sproveo na adekvatan način.
– Troškove, naročito u ulicama gde je izmenjena celokupna trasa pa dolazi do problema u numeraciji stambenih objekata, po postojećim zakonskim odredbama trebalo bi da snosi vlasnik objekta, što bi za građane koji su mimo svoje volje suočeni sa skupštinskom odlukom bio osetan problem – ističe Moskovljević. – Iz tog razloga odlučili smo da te troškove preuzme opština jer je sama i donela takvu odluku. Ipak, dok se numeracija ne odradi na terenu nemoguće je promeniti adresu u ličnoj karti, pa ćemo rad na terenu započeti početkom građevinske sezone. Na osnovu utvrđene takse koju naplaćuje Republički geodetski zavod, zajedno sa troškovima montiranja i cenom table, predviđa se cifra od skoro 10 miliona dinara. U dogovoru sa Zavodom, odlučili smo da taj posao odradi Opštinska uprava čime ćemo smanjiti troškove, kao i da Opštinska uprava raspiše tender za izradu tabli.
Moram da priznam da je ovaj gradski problema za sada prevazilažen samo zahvaljujući dovitljivosti poštara. No evidentno je da to ne može biti dugoročno rešenje, i da se što pre mora početi sa ažuriranjem podataka radi stvaranje jedinstvene baze – napominje Moskovljević.
Dok se ne odradi jedinstvena baza podataka, Kruševljanima preostaje da se pouzdaju u profesionalnost i dobronamernost svojih poštara, kao i da samoinicijativno promene adresu u najbližem javnom preduzeću da bi eventualno mogli (bez zastoja) da podignu kredit u banci. Ipak, nije na odmet poručiti i organima lokalne samouprave da, poučeni ovim iskustvom, ubuduće prilikom donošenja svake nove odluke imaju u vidu i geslo ‘Više volim natpis: ZABRANJEN ULAZ, nego: IZLAZA NEMA’ (Čuang Če).
Ostavi komentar