17 Februar 2011, 15:17

Komentari (0)

Istorija „C marketa“: „Dogovorna ekonomija“ Koštunice i tajkuna

Priča o načinu na koji je Miroslav Mišković u kabinetu Vojislava Koštunice, daleko od slobodnog tržišta i principa ravnopravne konkurencije, postao vlasnik „C marketa“ i tako, ostvario, prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, dominantan položaj na beogradskom maloprodajnom tržištu robe široke potrošnje nije nova, ali činjenice koje su do sada isplivale na površinu nisu sakupljene na jedno mesto i dostupne javnosti. CINS (NUNS) i OCCRP su pribavili od ranije poznatu dokumentaciju i dodali joj nešto nove

 

Produkcija: CINS (NUNS) i OCCRP

Glavni istraživač: Dragana Pećo

Istraživački tim: Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović, Anđela Milivojević i Vladimir Kostić

Urednici: John Holland, Branko Čečen

Privatizacija „C marketa“ nije se odvijala samo suprotno principima ravnopravnosti poslovanja, već je i državna Komisija za zaštitu konkurencije uporno tvrdila da je prekršen Zakon o zaštiti konkurencije. Takvu privatizaciju je omogućio tadašnji premijer Vojislav Koštunica, promovišući tako vrednosti koje se kose sa poštovanjem zakona i tržišne privrede. Za male akcionare „C marketa“, koji su bili sprečeni da svoje akcije slobodno prodaju na berzi i koji takođe smatraju da su zakoni prekršeni, prodaja preduzeća nije okončana. Krajem prošle godine, oni su obnovili javne proteste, odbijajući da se pomire sa načinom na koji su izgubili svoje vlasništvo. Formalni proces privatizacije dovela je u pitanje Komisija za zaštitu konkurencije rešenjem o nezakonitosti postupka, a „Primer C“, većinski vlasnik „C marketa“ je zbog toga tužio Komisiju. Proces je u toku već više od dve godine, a Miroslav Mišković od skora najavljuje prodaju pedeset posto maloprodajnog lanca „Delta maksi“ stranom partneru.
 

Proces privatizacije „C marketa“, tada najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji započeo je 2002. godine. Radnici-akcionari su od tadašnjeg generalnog direktora Slobodana Radulovića zahtevali da iznese akcije preduzeća na berzu. Radulović je, međutim, odbio da potpiše Prospekt preduzeća, osnovni dokument na osnovu kojeg se trguje akcijama. Umesto toga, predložio je radnicima da ih u narednih pet godina on zastupa u Skupštini akcionarskog društva, kako bi se u telu koje donosi sve najvažnije odluke o sudbini preduzeća „borio za njihove interese“. Radnici koji su smatrali da sa akcijama najvećeg prodajnog lanca u Srbiji mogu i drugačije da se snađu na berzi, i koji su odbili da potpišu punomoćje kojim bi Radulovića načinili „čuvarem“ njihovih akcija, njih 135, kako se tvrdi u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, bili su ubrzo otpušteni na različite načine. Neki su se kasnije vratili na radna mesta, neki još uvek vode parnice protiv svog preduzeća.

Ministarstvo za privredu i privatizaciju, na čijem čelu je tada bio ministar Aleksandar Vlahović, podnosi 2002. godine inicijativu za privatizaciju „C marketa“. Od 1998. godine to preduzeće je bilo registrovano kao akcionarsko društvo sa 76,94 procenata akcija u privatnom i 23,06 procenata u državnom vlasništvu. Mali akcionari, radnici „C marketa“, kontrolisali su ukupno preko 51 posto akcija. Vlahovićeva inicijativa, međutim, proglasila je 70 odsto državnih akcija za vlasništvo Akcijskog fonda (koji je Ministarstvo privrede osnovalo da distribuira preostale državne akcije iz ranijih privatizacionih postupaka). Ostatak je namenila za besplatnu podelu radnicima Srbije koji nisu postali vlasnici bilo kakvih akcija.

Radulović tada obećava da će tih 30 odsto podeliti radnicima „C marketa“ koji do tada nisu ostvarili pravo na besplatne akcije. Kada ih je odabrao, ti radnici osnivaju „Udruženje mladih radnika“ i u javnosti se predstavljali kao budući akcionari „C marketa“.

Ponuda za preuzimanje akcija „C marketa“ koju je 2004. godine dostavila slovenačka kompanija „Mercator“, pokrenula je lanac događaja i glavni akteri takmičenja za vlasništvo nad „C marketom“ su javno stupili u akciju. Kao odgovor na slovenačku, usledila je ponuda konzorcijuma domaćih preduzeća, u kojem uloga „Delte“ nije bila sasvim jasna. Predsednik Upravnog odbora „C marketa“, Milivoje Belić je izjavio da „C market nema nameru da se udružuje sa „Deltom“ pri otkupu akcija“. S druge strane, potpredsednica „Delta holdinga“, Milka Forcan, izjavila je tada da se holding „pridružuje konzorcijumu“, i finansijski. Iste godine, stigle su još dve ponude – podneli su ih „Ashmore Investment Management Ltd“, brokersko-dilerski finansijski fond specijalizovan za investicije u „nova tržišta“ iz Londona i „Primer C“ – u vlasništvu samog Radulovića. Izgledalo je da je tržišno nadmetanje za najznačajniji lanac prodavnica u Srbiji u kojoj se kupovna moć građana ubrzano oporavljala od ratova i krize, počelo. Događaji su, međutim, počeli da prevazilaze običnu trgovinu akcijama.

U javnosti je usledila kampanja protiv „Mercatorove“, kako ju je UO „C marketa“ nazvao, „neprijateljske ponude“. UO „C marketa“ je takođe dostavio Obaveštenje akcionarima zahtevajući od njih da tu ponudu koja, kako se navodi u tom dokumentu, „znači kraj samostalnog razvoja srpske trgovine“, ne prihvate. „Udruženje mladih radnika“ organizuje javne proteste tražeći da „C market“ „ostane u Srbiji“. Neki od slogana koje su koristili bili su „Nećemo da učimo slovenački“ i „Mrtvi vojnici opominju“.

 

Borba akcionara za izlazak na berzu


Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije podseća: „Zvanično su se pravili patriotski konzorcijumi i organizovale kampanje kojima su slali poruku – nećete valjda dozvoliti da „C market“, najveći trgovinski lanac na Balkanu, ode Slovencima. Prvo Radulović, a onda i Mišković, uspeli su da ubede radnike i akcionare da učestvuju u tome“, kaže Verica Barać.

Slobodan Radulović je još 2003. godine zakazao Skupštinu akcionara ali pred samo zasedanje, kako se tvrdi u izveštaju Saveta, uviđa da nema većinu za reizbor, pa je otkazuje i nezakonito zakazuje drugu, na drugom mestu. Radnici okupljeni oko udruženja malih akcionara ipak održavaju prvobitno zakazanu skupštinu, smenjuju Radulovića i postavljaju novo rukovodstvo. Privredni sud u Beogradu je presudio da to nisu učinili na pravno ispravan način i odbio da ispiše Radulovića iz registra. Istim rešenjem je i Radulovićevu skupštinu proglasio nezakonitom.

Uprkos svim značajnim događajima i iako su akcionari to sve vreme zahtevali, zasedanje Skupštine akcionara „C marketa“ nije održano čak naredne dve godine, sve do 2005. Tada Radulović ipak saziva Skupštinu, ali ne dozvoljava Branku Pavloviću, predstavniku malih akcionara koji su se ujedinili oko Pavlovićeve savetodavne uloge, da pristustvuje. Skupština donosi odluku o dokapitalizaciji „C marketa“ koju je predložila kompanija „Novafin S.A“ iz Luksemburga. Ova firma je u tom trenutku, po tvrdnjama Milana Beka tokom svedočenja na sudu „bila pod njegovom kontrolom“.

Mali akcionari su zahtevali od Komisije za hartije od vrednosti da poništi odluku o dokapitalizaciji, tvrdeći da Skupština nije imala kvorum za glasanje i da je Radulović podneo falsifikovana punomoćja. Za akcionare, dokapitalizacija je značila da ne bi mogli da trguju akcijama još godinu dana, nakon čega bi, kako ih je dopisom obavestio Pavlović, mogli da ih prodaju za 250 evra po akciji ili čekaju tri godine da vide da li će firma da se oporavi. Dokapitalizacija nikada nije sprovedena.

Za razliku od predloga za dokapitalizaciju preduzeća, akcionarima je ponuda Miroslava Miškovića, koji im je nudio novac odmah, bila mnogo privlačnija. Branko Pavlović, predstavnik malih akcionara, rekao je za medije da su akcionari pregovarali sa više ponuđača o ceni po kojoj bi prodali kompletan paket akcija (osnovali su ortačko društvo koje je imalo 51,5 posto akcija), i da je najbolja bila ponuda „Delte“.

Devetnaestog avgusta 2005, delegacija malih akcionara se sastaje sa Miroslavom Miškovićem u prostorijama „Delta M“. Prema Izjavi koju su potpisali mali akcionari, Mišković im je tada saopštio da direktor „C marketa“ Slobodan Radulović i Milan Beko vrše „jak uticaj na državne organe da se spreči trgovanje akcijama malih akcionara, kako bi Milan Beko ostvario svoju nameru da preuzme „C market“ dokapitalizacijom“. Mišković je zato sugerisao akcionarima da bi „u zajedičkom interesu bilo da od ponedeljka 22. avgusta 2005. godine počnu sa javnim protestima“ i traže od institucija da im omoguće da sa svojim akcijama izađu na berzu i tako prihvate ponudu za preuzimanje akcija „C marketa“ koja im najviše odgovara. To je bila ponuda „Delta M“, navodi se u Izjavi akcionara koju su predali Vladi.

Nada Cerić, bivša akcionarka, otpuštena radnica i potpisnica ove Izjave, prisustvovala je sastanku sa Miškovićem: „Mišković je rekao da Beko igra toliko prljavo, da ni on ne može da se izbori sa njim. Zato je želeo da mu pomognemo tako što ćemo da organizujemo proteste“.

 

Koštunica saziva tajni sastanak


Tada se, uprkos prethodnim izjavama njenih zvaničnika o važnosti nemešanja u rešavanje slučaja privatizacije „C marketa“ (Ministar trgovine Bojan Dimitrijević: „To ne bi bila dobra poruka za zemlje evropske unije i strani kapital…“) Vlada Vojislava Koštunice direktno i tajno umešala. Istog dana, nakon sastanka sa akcionarima, 19. avgusta 2005. godine, Mišković je otišao na sastanak na kojem će, iza zatvorenih vrata, biti rešena sudbina „C marketa“, njegovih akcionara i beogradske maloprodajne mreže. Na inicijativu Koštunice, sastali su se Mišković ispred „Delta M“, Radulović, kao zastupnik „C marketa“, Beko ispred kompanije „Laderna B.V“ (registrovane u Holandiji) i Danko Đunić iz „EKI Investment“, u čijim prostorijama su se okupili. Prisutni potpisuju Memorandum o razumevanju „u interesu razvoja nacionalne privrede i efikasnog poslovanja nacionalnog tržišta u celini“, kojim se međusobno dogovaraju o sudbini „C marketa“.

U Memurandumu koji su potpisali svi predstavnici pregovarača, definisan je način na koji će Mišković preuzeti „C market“. Predviđeno je da 60% akcija malih akcionara pređe u vlasništvo „Laderne B.V“ i Milana Beka, a 40% pripadne „Delti M“ i Miroslavu Miškoviću. Takođe se navodi da akcije „C marketa“ preuzima Radulovićeva firma „Primer C“ po uslovima koje je akcionarima ponudila „Delta M“. Nakon toga će „Laderna B.V“ i „Delta M“ da otkupe „Primer C“ od Radulovića i da osnuju zajedničku firmu koja će izvršiti dokapitalizaciju preduzeća. Dokumentom je predviđeno da nakon dve godine „Delta“ ima pravo da otkupi akcije „C marketa“ od „Laderne B.V.“, a da „Laderna“, ako takvu ponudu dobije, mora da je prihvati, dok će cene akcija biti izračunate po unapred utvrđenoj formuli. Akcije „C marketa“ su prodate po ceni od 300 evra po akciji, ceni koju su mali akcionari i dogovorili sa Miroslavom Miškovićem.

Bivša akcionarka Nada Cerić tvrdi da Mišković sigurno nije mogao da izvede preuzimanje „C marketa“ na ovaj način da mu državne institucije u tome nisu pomogle. „Na kraju se priča završila kod Koštunice u kabinetu. Nama se Mišković posle sastanka javio i rekao – upotrebio sam i poslednji adut, uključio sam Koštunicu u priču. Nas, vlasnike, niko nije pozvao niti je neko u naše ime pregovarao. Oni su se dogovarali o nečemu što nije u njihovom vlasništvu. Nas niko nije pitao ni za šta“, komentariše Nada Cerić.

Nakon sastanka u premijerovom kabinetu, Uprava kompanije „Mercator“ zaključuje da „u Srbiji, sem zvanične, postoji i privatna berza preko koje se trguje akcijama „C marketa“, što ne obezbeđuje zadovoljavajuću pravnu sigurnost“, zbog čega su odlučili da svoju ponudu povuku.

„Ashmore Investments“ je takođe izdao saopštenje u kojem je tvrdio da je njihova ponuda za preuzimanje akcija bila odbijena od Komisije za hartije od vrednosti iako je bila kompletna i da je Privredni sud u Beogradu odbio da prihvati tu ponudu čak i nakon što je Komisija naknadno (ali prekasno za postupak) potvrdila da je sa ponudom „Ashmorea“ ipak sve u redu. Kada su konačno onemogućeni da učestvuju u ponudama za preuzimanje akcija, pokrenuli su niz pravnih postupaka i izdali saopštenje u kojem se između ostalog kaže: „Ashmore smatra da su ovi događaji za žaljenje i svako ko ima učešća u ovom postupku (…), smatra da je teško razumeti odluku Komisije za hartije od vrednosti da onemogući [Ashmoreu] da učestvuje u postupku preuzimanja akcija „C marketa“.

Prema podacima Agencije za privredne registre, većinski vlasnik „Primera C“ sa 85,32% sada je kompanija „Novofan Investments Ltd“ registrovana na adresi Arch. Makariou III, Cronos Court 66, na Kipru. Ostatak od 14,68% je u vlasništvu Miškovićeve firme „Delta Maxi“ iz Beograda.

„Novafin S.A.“ iz Luksemburga, osnovana neposredno pre dogovornog preuzimanja akcija „C marketa“, u međuvremenu je preregistrovana na Kipar. U međuvremenu je i preimenovan u „Novofan Investments Ltd“. Vlasnik „Novofana“ je 2009. godine bio „Hemslade Trading Ltd“, koji pripada Miškoviću. Zanimljivo je da se na istoj adresi, 207, route d’Arlon, Luksemburg, na kojoj je bio registrovan „Novafin“, vodi i kompanija „Worldfin S.A“ koja je otkupila akcije „Luke Beograd“ u, prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, spornom procesu privatizacije. Direktor „Novafin S.A“ i „Worldfin S.A“ je ista osoba, Sandrine Antonelli.

Verica Barać napominje da je „C market“ na kraju, i pored “patriotskih“ argumenata učesnika trgovine „C marketom“ i države, ipak kupila strana firma. „Vrhunski patriotizam je da „C market“ ne kupi neka strana firma. Vlasnik „Delte“ je strana firma sa Kipra. „Luku Beograd“ je kupila strana firma. „Novosti“ je kupila strana firma“.


Klikni ovde za nastavak priče

Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS