Opština Babušnica je od 2012. do 2014. godine dala preko 4 miliona dinara firmi Jug-inženjering, čiji je većinski vlasnik najpre bio predsednik opštine Saša Stamenković, a potom njegov brat Srđan. Kao lokalni funkcioner, Stamenković je davao naloge za plaćanje ovom preduzeću, a da Skupštinu opštine i Agenciju za borbu protiv korupcije nije obavestio o potencijalnom sukobu interesa.
Agencija je po prijavi ipak pokrenula postupak protiv Stamenkovića i kasnije je utvrđeno je da je „interesno pogodovao sebi i povezanim licima i tako doveo u sumnju poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.“ Kažnjen je javnim objavljivanjem preporuke za razrešenje sa funkcije, u novembru 2015. godine.
Saša Stamenković, predsednik opštine Babušnica
Fotografija preuzeta sa sajta www.babusnica.rs
Stamenković je ostao predsednik Opštine Babušnica, jer skupština opštine u tri navrata nije imala kvorum da odluči o predlogu za njegovo razrešenje – iako je i sam Stamenković podneo predlog za svoju ostavku.
Tako je sednica skupštine od 14. aprila počela uz prisustvo 35 od 37 odbornika. Posle rasprave o ostavci Stamenkovića, bilo je prisutno samo njih 6, a nakon petnaestominutne pauze – 4 odbornika, što nije bilo dovoljno za donošenje odluke. Slično se dogodilo i na sednicama 22. aprila i 5. maja.
Ovo je samo jedan od desetina slučajeva u kojima je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da su javni funkcioneri bili u sukobu interesa i donela preporuku za razrešenje – a koja nije sprovedena u praksi.
„Ovakvim postupanjem pojedinih organa se politička volja stavljala iznad prava. Ako se politička većina svojim odlukama stavlja iznad nekog pravnog rešenja, onda ta većina može izglasati bilo šta samo zato što je većina“, kaže Tatjana Babić, direktorka Agencije.
Stamenković nije odgovorio na pozive Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) za razgovor. Agencija je protiv njega podnela i krivičnu prijavu zbog sumnje u zloupotrebu službenog položaja.
Još jedno telo bez rezultata
Kako bi se ubrzao rad na borbi protiv korupcije Vlada je 2014. obrazovala Koordinaciono telo za primenu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u RS, na čije čelo je postavljen premijer Aleksandar Vučić.
Iako je u odluci o osnivanju navedeno da „koordinaciono telo održava sastanke najmanje jednom u šest meseci“, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije za dve godine bila su samo dva sastanka: nakon osnivanja u septembru 2014. i u januaru 2016. godine. Iz Vlade Srbije nisu do objavljivanja ovog teksta odgovorili na pitanja CINS-a o aktivnostima ovog tela.
Novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji bi Agenciji mogao doneti veća ovlašćenja, uključujući i obavezujuće odluke o razrešenju, trebalo je da bude gotov pre više od dve godine. Ipak, rokovi su produžavani barem tri puta, pa će donošenje zakona morati da sačeka novi skupštinski saziv.
Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde kaže da nije važno kada se zakon donese nego da bude kvalitetan: „Bolje da i Agencija i Ministarstvo 100% stanu iza ovog zakona i onda nema nikakvih manjkavosti u njegovoj primeni.“
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija kaže da se osnovni strateški dokumenti za suzbijanje korupcije – Nacionalna strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije – ne sprovode dosledno. Pritom, nema odgovornosti za kršenje propisanih rokova i obaveza, među kojima je i donošenje novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Stroža kontrola funkcionera
Jedna od najčešće izgovaranih poruka u poslednja dva saziva Vlade Srbije bila je da borba protiv korupcije nije samo priča, već da je prate konkretni koraci. Vlada na čelu sa Ivicom Dačićem donela je Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine, kao i akcioni plan za njeno sprovođenje.
Jedna od tačaka Strategije bila je donošenje izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koja kao nezavisno telo kontroliše finansiranje političkih stranaka, imovinu funkcionera, njihove privatne biznise i sukob interesa pri obavljanju javne funkcije.
Za rad na ovom zakonu još 2013. godine bilo je zaduženo Ministarstvo pravde kome je dato 12 meseci da pripremi nacrt i pošalje ga Vladi na razmatranje. Rok je istekao sredinom 2014. godine, a do tada nije formirana ni radna grupa koja bi počela rad na nacrtu zakona.
Zbog kašnjenja, Agencija je u julu 2014. Ministarstvu pravde podnela Incijativu za donošenje novog zakona i napisala model po kome bi radna grupa mogla da uradi nacrt.
Jedan od razloga za kašnjenje u vezi sa generalnim odnosom izvršne vlasti prema nezavisnim organima, među kojima je i Agencija, „koji je evoluirao od podrške pre 4-5 godina, do stalnih sumnjičenja i tretiranja kao neprijatelja.“
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija
,Zbog problema na koje je nailazila radeći po važećem zakonu, Agencija između ostalog predlaže da preporuke za razrešenje funkcionera umesto savetodavne postanu obavezujuće: funkcioneri ne bi mogli da ostanu na radnom mestu ako Agencija utvrdi da su u sukobu interesa ili obavljaju više funkcija.
„Ako imate jednu skupštinu grada koja tri puta, u slučaju tri funkcionera, odbija da razreši funkcionere za koje je utvrđeno da su bili u sukobu interesa i to bez obrazloženja (…) morate predložiti da vaša preporuka ne bude samo preporuka kojom će se drugi organ pozvati da radi svoj posao, već da ta preporuka dobije obavezujući karakter“, kaže za CINS Babić.
Takođe, Agencija je tražila da se, osim kod supružnika i maloletne dece funkcionera, proverava imovina njihovih roditelja i punoletne dece. Proveravala bi se i tačnost podataka u izveštajima o primanjima i imovini, uz obavezu banaka da dostave podatke o računima i poslovima funkcionera.
„Sve što smo predložili ima za cilj da poveća našu efikasnost u sprečavanju i suzbijanju korupcije i u zaštiti javnog interesa“, kaže Babić.
Prema rečima Radomira Ilića, državnog sekretara Ministarstva pravde, ministarstvo je saglasno po pitanju načina definisanja sukoba interesa, imovinskih karata funkcionera i pristupa bazama podataka.
Neslaganje postoji oko obavezujućih odluka Agencije jer, kako kaže Ilić, taj predlog daje mogućnost Agenciji da zadire u politički sistem i mogućnost da izazove krizu vlade ukoliko dođe do smene ministra. Dodaje da jeste problematično što se do sada, preporuke za razrešenje nisu uopšte poštovale.
Odugovlačenje sa usvajanjem zakona
U septembru 2014. godine ministar pravde Nikola Selaković je izjavljivao da nije zadovoljan realizovanjem mera iz Akcionog plana za sprovođenje Strategije i da „antikorupcijskih tela u Srbiji ima mnogo, ali ipak izostaju rezultati.“
Situaciju je dodatno zakomplikovalo što je skoro mesec dana nakon toga Agencija pokrenula postupak protiv Selakovića zbog sukoba interesa jer je učestovao u izboru jednog savetnika iz ministarstva pravde za sudiju, a drugog za tužioca. Ministar je zbog ovog postupka, koji do danas nije završen, javno kritikovao rad Agencije.
Pred kraj 2014. godine Ministarstvo pravde je napisalo Akcioni plan za poglavlje 23 pristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Njime je ponovo odložen rok za donošenje zakona – do prvog kvartala 2015. godine.
U januaru 2015. godine ministar Selaković donosi odluku o formiranju radne grupe koja će raditi na predlogu zakona. Među članovima su predstavnici Agencije i Saveta za borbu protiv korupcije, Ministarstva pravde, Prekršajnog suda u Beogradu, Republičkog javnog tužilaštva i Transparentnost Srbija.
Iako je ovo telo imalo preko 20 sastanaka, tokom 2015. još uvek nije gotov predlog zakona koji bi išao na javnu raspravu. Novo produženje roka za usvajanje zakona usledilo je u decembru 2015, godišnjim planom rada Vlade Srbije u kome je navedeno da će do juna 2016. biti urađen predlog zakona.
Ni na jedan izveštaj nije bilo reakcije… Nikada nas premijer nije pozvao, a nebrojano puta smo tražili sastanke (…) Kao da ne postojimo, kao da ga nije briga da li radimo
Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije
Konačnom verzijom Akcionog plana za poglavlje 23 u pristupanju EU, iz aprila 2016. godine, rok je još jednom produžen, za drugu polovinu ove godine.
Radomir Ilić iz Ministarstva pravde kaže da spori rad radne grupe nije odgovornost samo ministarstva jer je predsedavanje grupom povereno direktorki Agencije.
Direktorka Agencije Babić kaže da je grupa od starta imala organičenja u radu, pre svega zbog broja članova, kojih je čak 17, pa su sastanci često odlagani zbog nedostatka kvoruma.
Nemanja Nenadić, koji je i član radne grupe, kaže da je jedan od razloga za kašnjenje u vezi sa generalnim odnosom izvršne vlasti prema nezavisnim organima, među kojima je i Agencija, „koji je evoluirao od podrške pre 4-5 godina, do stalnih sumnjičenja i tretiranja kao neprijatelja.“
Nenadić objašnjava da je usvajanje novog zakona osetljivo jer je teško osmisliti rešenja koja neće uzdrmati ceo poredak, pa bi se mogao naći pregršt razloga za odugovlačenje „ali je ovoliko trajanje ipak direktno uzrokovano razlozima političke prirode i neke vrste ‘odmeravanja snaga’.“
Na veliko kašnjenje sa izmenama Zakona o Agenciji ukazao je i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu. Borba protiv korupcije jedna je od najlošije ocenjenih oblasti, a donošenje Zakona o Agenciji je navedeno kao nešto što Srbija mora što pre uraditi.
Izveštaji Saveta nikome ne trebaju
Agencija za borbu protiv korupcije nije jedino antikorupciono telo koje ima probleme u radu i nailazi na ingorisanje institucija. Savet za borbu protiv korupcije od svog osnivanja 2001. godine neprestano ukazuje na korupciju u različitim društvenim oblastima i institucijama ali po njihovim izveštajima se sporo postupa, a na njihove zahteve Vlada se ne oglašava.
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije sastoji se od 10 oblasti u okviru kojih se do 2018. godine moraju rešiti problemi koji potencijalno mogu da izazovu korupciju. Te oblasti su: političke aktivnosti koje podrazumevaju izmene niza zakona, javne finansije, javni rashodi, privatizacija, pravosuđe, policija, mediji itd.
Savet za borbu protiv korupcije je zadužen za praćenje rada na Strategiji. Prema njihova tri dosadašnja izveštaja, najveći problemi u sporoj implementaciji strategije su nedovoljni finansijski resursi i mali broj zaposlenih koji rade na ovim poslovima, kao i nejasni rokovi, kašnjenje u usvajanju ili izmeni zakona i slaba komunikacija među institucijama.
Jelisaveta Vasilić, članica Saveta kaže da nema političke volje da se bori protiv korupcije: „Strategija je jedan od mnogih zakona koji je ostao prazno slovo na papiru.“
Samo tokom 2015. godine Savet je napisao šest izveštaja: o pritiscima i vlasništvu u medijima, o uslugama oglašavanja javnog sektora, o poslovanju Železnice Srbije, nabavci brojila Ministarstva rudarstva, o nezakonitom sprovođenju privatizacije i poslovanju Dipos doo Beograd.
„Ni na jedan izveštaj nije bilo reakcije… Nikada nas premijer nije pozvao, a nebrojano puta smo tražili sastanke (…) Kao da ne postojimo, kao da ga nije briga da li radimo“, kaže Vasilić.
Već skoro dve godine Savet radi u nepotpunom članstvu jer Vlada ne odgovara na njihove zahteve za popunjavanje članova.
„Može se sa sigurnošću tvrditi da je neizbor nedostajućih članova direktna posledica odsustva podrške za ove institucije, odnosno reakcija vlasti na njihove kritičke osvrte“, kaže Nenadić.
Izveštaji Saveta o 24 sporna slučaja privatizacije i prodaje preduzeća u državnom vlasništvu postali su uslov za pristupanje Srbije EU od 2011. godine i poslednje dve vlade su najavljivale da će ovi slučajevi biti brzo rešeni.
Međutim, prema istraživanju CINS-a iz 2015. godine, od 24 slučaja ni u jednom nije doneta presuda, a samo u pet predmeta je počelo suđenje. U međuvremenu, nakon godinu dana, za još jedan slučaj je dostavljen nacrt optužnice Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, dok se ostali nalaze u istrazi.
Za uspešno pregovaranje i zatvaranje ovih poglavlja preko nam je potrebna nova Agencija za borbu protiv korupcije koja će istražiti i poreklo imovine funkcionera i finansijsko poslovanje u sadašnjoj ! Postojeća nema kredibilitet i treba je rasformirati. Zašto više niko ne pominje konferenciju za štampu na kojoj je Mario Spasić obelodanio dokaze o teškim finansijskim i zloupotrebama prilikom zapošljavanja u ovom državnom organu koji treba da bude kjlučna institucija u borbi protiv korupcije.
R.Srbija = KRIMOKRATIJA, ne postoji sukob interesa …. 🙁