Srpska napredna stranka prikrila troškove izborne kampanje

Hotel Srbija-Tis nalazi se u samom centru Zaječara, a popunjene kapacitete ima samo dva puta godišnje: za vreme Gitarijade i tokom proslave Nove godine. U 2013. godini još jedan događaj je privukao goste – spremajući teren za vanredne junske izbore, grad su preplavili stranački aktivisti.

 

Od 10. maja do kraja juna te godine za aktiviste Srpske napredne stranke (SNS) plaćeno je 1.020 noćenja u ovom hotelu, što je koštalo 736 hiljada dinara, odnosno oko 700 dinara po noćenju. Prema dokumentaciji do koje su došli novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), ceo iznos je plaćen gotovinom, a ne preko računa stranke.

 

Ne postoji krivična odgovornost za odgovorno lice u stranci

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, odgovorno lice u stranci ne može biti krivično gonjeno ako Agencija za borbu protiv korupcije otkrije nepravilnosti u finansiranju izborne kampanje. Iz Agencije navode da su još u martu 2013. godine predložili Ministarstvu pravde da se uvede krivična odgovornost i za odgovorno stranačko lice kada dođe do nepodnošenja izveštaja ili podnošenja lažnog izveštaja o finansiranju kampanje. Do danas, taj predlog nije usvojen.

U izveštaju o finansiranju kampanje koji je poslao Agenciji za borbu protiv korupcije, SNS je izostavio troškove boravka svojih aktivista u hotelu. Nisu prijavili ni da su pred izbore koristili usluge prevoznika Bortravel. Borislav Rajić, vlasnik Bortravela, u dopisu Agenciji za borbu protiv korupcije naveo je da mu do kraja septembra 2013. godine stranka nije isplatila tih 444 hiljade dinara.

 

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti obavezuje stranke da prijave sve troškove kampanje, a prikrivanje prihoda može da bude i krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine. Novac pribavljen na nelegalan način sud oduzima, a u slučaju osude za krivično delo stranka gubi pravo na jedan deo sredstava iz javnih izvora.

 

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da slučaj iz Zaječara predstavlja kršenje zakona, odnosno, da je za prekršajnu prijavu sigurno bilo materijala, a postoji mogućnost i krivične odgovornosti.

 

Ipak, do danas nije podnet zahtev za pokretanje ni prekršajnog ni krivičnog postupka protiv odgovornih lica.

 

U Agenciji za borbu protiv korupcije nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj jer, kako kažu, na njemu još rade. Rok da pokrenu postupak je pet godina.

 

Dokumentacija Agencije pokazuje da su i kod drugih stranaka, osim SNS-a, u protekle četiri godine utvrdili nepravilnosti u finansiranju političkih aktivnosti.

 

Oni su tražili da neko potpiše

 

Za izbore u Zaječaru, na kojima je kasnije i pobedila, SNS je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila trošak od nešto manje od dva miliona dinara. Dokumentacija koju je CINS dobio od Agencije putem zahteva za pristup informacijama pokazuje da je SNS pokušala da prikrije više od milion dinara.

 

U protekle četiri godine u Srbiji su dva puta organizovani parlamentarni izbori, jednom predsednički i više puta lokalni izbori. Tokom izbornih kampanja na svim nivoima stranke su prikrivale troškove

U periodu od maja do jula 2013. godine hotelu Srbija-Tis tri puta je uplaćivan novac, ukupno 736 hiljada dinara. Sve tri uplatnice su naslovljene na SNS, odnosno smeštaj njenih aktivista koji su u tom periodu boravili u hotelu.

 

Jednu uplatu izvršio je Milinko Živković, sadašnji poslanik SNS-a u republičkom parlamentu. Na drugoj se nalazi ime Velja Ognjenović. Gradonačelnik Zaječara zove se Velimir Ognjenović, a u to vreme je bio na listi SNS-a. Na trećoj uplatnici, od 516 hiljada dinara, navedena je svrha uplate: „troškovi smeštaja od maja do juna 2013 - Srpska napredna stranka“.

 

Milinko Živković uplatio je 200 hiljada dinara, a u razgovoru sa novinarima CINS-a rekao je da je taj novac došao od aktivista, koji su za donaciju dobili potvrde, kao i da je i on sam učestvovao u tome.

 

“Aktivisti koji su bili, dvadeset ljudi je sakupilo novac, po 10 hiljada, i dali su kao pomoć za izbore dole (…) dao sam i ja”, kaže Živković i dodaje: „Oni su tražili neko da potpiše, mislio sam da nije nikakav problem”.

 

Hotel Srbija-Tis u Zaječaru u kom su odseli aktivisti Srpske napredne stranke.
Foto: CINS

Međutim, u izveštaju o troškovima kampanje koji je SNS podnela Agenciji za borbu protiv korupcije, među donacijama fizičkih lica nema Živkovićevog imena, kao ni uplata od po 10 hiljada dinara od fizičkih lica. Isto tako, nigde nije naveden trošak smeštaja aktivista.

 

Na pitanje da li zna da je troškove trebalo da plati preko računa stranke, a ne u gotovini, Živković je bez daljeg obrazloženja rekao: „Zahtev je bio onog ko je bio tamo da mu se da tako i to je urađeno tako“.

 

Vlasnik hotela Toplica Mitrović kaže da je njemu važno da je račun plaćen, ne ko i kako ga je platio.

 

Velimir Ognjenović, gradonačelnik Zaječara, nije želeo da razgovara sa novinarima CINS-a, a nije odgovorio ni na pitanja poslata njegovom kabinetu elektronskom poštom.

 

Ni Saša Mirković, sada već bivši predsednik Skupštine Zaječara, a u to vreme vodeća ličnost zaječarskog SNS-a i kandidat za gradonačelnika, nije hteo da komentariše sporne uplate.

 

U intervjuu za CINS, predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije su pojasnili da je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti predviđeno da krivično odgovara samo onaj za koga se dokaže da je imao nameru da delo i izvrši. Nameru dokazuje tužilaštvo, a Agencija prilikom pokretanja postupka prilaže dokaze. Međutim, kako navode, tu imaju problem pošto nemaju istražna ovlašćenja.

 

Nemanja Nenadić kaže da Agencija treba tužilaštvu da prijavi slučajeve potencijalnog kršenja zakona, a da potom tužioci ispituju da li je učinjeno krivično delo: „Ja isto ne znam da li bi tužilac podigao optužnicu, ali ima materijala za ispitivanje“.


Loading...

Loading...

Mali broj postupaka na sudu

 

U protekle četiri godine u Srbiji su dva puta organizovani parlamentarni izbori, jednom predsednički i više puta lokalni izbori. Tokom izbornih kampanja na svim nivoima stranke su prikrivale troškove, pokazuje dokumentacija koju je Agencija dostavila CINS-u.
 

Prilikom pretresa jednog od sefova u vlasništvu Gorana Kneževića, policija je pronašla nešto više od 160 hiljada evra. „Novac u sefu u Novom Sadu je od donacija i priloga prijatelja i simpatizera stranke“, rekao je Knežević na saslušanju u julu 2009. Tim novcem su se, kako kaže, „plaćale pojedine usluge, kupovali mobilni telefoni i kartice, dopune, novac u kešu za benzin, za bine, ozvučenje...“.

Agencija je u tom periodu otkrila 31 slučaj neprijavljivanja finansiranja političkih aktivnosti u kampanjama. Od 16 političkih subjekata (stranke, pokreti, grupe građana) kod kojih su utvrđene nepravilnosti, najviše slučajeva neprijavljivanja finansiranja zapaženo je tokom izbornih kampanja SNS-a (9) i Demokratske stranke (DS) – četiri.

 

Po tri puta finansiranje u izbornim kampanjama nisu prijavili Ujedinjeni regioni Srbije (URS) i Pokret Živim za Krajinu (Boška Ničića), a dva puta Socijalistička partija Srbije (SPS).

 

Jedan od slučajeva koje je Agencija otkrila dogodio se pred beogradske izbore 2012. godine. Među poznatijim aktivnostima koje su prethodile izborima bila je svakako aprilska poseta Rudolfa Đulijanija, bivšeg gradonačelnika Njujorka, koji je u Beograd došao na poziv SNS-a.

 

Aleksandar Vučić, tada kandidat za gradonačelnika Beograda, rekao je tom prilikom novinarima da SNS nije platio ni jedan dinar za dolazak Đulijanija. Međutim, iako Đulijaniju preko računa stranke nije plaćen put u Beograd, troškovi organizacije njegovog boravka jesu.

 

Đulijani u poseti Beogradu 2012. godine, Foto: Fejsbuk, stranica SNS-a

Firma Ruskin & Hunt je u ime SNS-a za vreme Đulijanijeve posete organizovala manifestaciju „Beograd na vodi“ (19. aprila), konferenciju za štampu u Medija centru i predavanje u Domu omladine (20. aprila), što su naplatili oko 283 hiljade dinara. Ove događaje firma je navela u odgovoru na upit Agencije o tome šta su radili za SNS u predizbornom periodu.

 

Ipak, izostavili su informaciju da su plaćali i VIP salon koji je Đulijani koristio na aerodromu Nikola Tesla prilikom dolaska i odlaska iz Beograda. Za ovo je plaćeno oko 105 hiljada dinara. SNS taj trošak nije prijavila Agenciji, iako se iz njihovog dopisa aerodromu vidi da je upravo ova stranka tražila da im obezbede korišćenje VIP salona za Đulijanijevu posetu.

 

Demokratska stranka je u izveštaju o finansiranju kampanje 2012. godine prikazala veće troškove kupovine izbornog materijala od realnih, a naredne godine je prikrila troškove štampanja postera. Nakon izbora 2014. godine, DS je izostavila jedno sponzorstvo i konvencije u Obrenovcu i Subotici, zbog čega su protiv njih podneti zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka.

 

Posle izbora u Subotici i Zaječaru, SPS nije prikazala troškove oglašavanja u lokalnim medijima.

 

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, ukoliko politička stranka za troškove izborne kampanje ne koristi račun posebno namenjen finansiranju kampanje, što podrazumeva i plaćanje gotovinom, učinjen je prekršaj za koji može da bude izrečena kazna od 200 hiljada do dva miliona dinara.

 

Agencija za borbu protiv korupcije je do danas podnela osam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, dok tužilaštvu nije podneta nijedna krivična prijava.

 

„Kada bi se ukinuli limiti za koliko može da bude jedan prilog, opet ne bi stranke prijavljivale sve donatore. Ne verujem da bi ijedna stranka u Srbiji bila voljna da prijavi da je dobila od nekoga milion evra, ili sto hiljada evra, jer bi to jednostavno naškodilo njihovoj popularnosti kod birača“, kaže Nemanja Nenadić.

 

Loading...

Loading...

 

Slučaj Gorana Kneževića

 

Trenutak kada je javnost imala prilike da neposredno od političkih aktera sluša kako finansiranje izbora zaista funkcioniše, bio je sudski slučaj Gorana Kneževića. Knežević je uhapšen 2008. godine, kao gradonačelnik Zrenjanina, zbog navodnih zloupotreba sa građevinskim zemljištem.

 

U to vreme on je bio visoki funkcioner DS-a, a sada je potpredsednik SNS-a i jedan od kandidata na izbornoj listi za predstojeće vanredne izbore.

 

Prilikom pretresa jednog od sefova u Kneževićevom vlasništvu, policija je pronašla nešto više od 160 hiljada evra.

 

Plaćanje stranci preko sportskog kluba

Tokom 2007. godine firme biznismena Mileta Jerkovića i njegove ćerke Višnje poklonile su milion i po dinara sportskom klubu Sportal iz Perleza, koji je u to vreme imao dva člana – Gorana Kneževića i Zorana Stojačića. Jerković je u javnosti poznat kao svedok saradnik na suđenju Darku Šariću.


Knežević je na saslušanju rekao da je taj novac bio donacija za stranku, kao i da se takve stvari često rade:


„To je uobičajena praksa kod finansiranja političkih stranaka na svim nivoima“.


Na pitanje zbog čega je novac uplaćen na račun Sportala, sa obzirom na to da je izjavio da je novac namenjen stranci, Knežević je rekao: „Donatori ne žele da se prikažu kao donatori političkih stranaka i insistiraju da ostanu anonimni.“

„Novac u sefu u Novom Sadu je od donacija i priloga prijatelja i simpatizera stranke“, rekao je Knežević na saslušanju u julu 2009. Tim novcem su se, kako kaže, „plaćale pojedine usluge, kupovali mobilni telefoni i kartice, dopune, novac u kešu za benzin, za bine, ozvučenje...“.

 

Sef je zakupio u martu 2007, a kaže da su donacije počele dve godine ranije.

 

U sudskim spisima, u koje je CINS imao uvid, piše da je na sudu svedočilo više članova Gradskog odbora DS-a u Zrenjaninu. Tako je Vojislav Koncul, tadašnji šef kancelarije Gradskog odbora, na pitanje Kneževića da li su navedeni troškovi u vreme izbora finansirani preko računa stranke, odgovorio da ne zna kako su plaćani, ali da preko računa stranke nisu.

 

Svedok Zoran Mitrović, jedan od donatora stranke, na suđenju je rekao da je u nekoliko navrata dao po 45 hiljada evra Kneževiću i da je to bilo za finansiranje stranke.

 

Knežević je primopredaju novca „na ruke“, umesto uplaćivanja na račun stranke, objasnio činjenicom da je zakonom ograničeno koliko novca jedna stranka sme da primi.

 

Uprkos priznanjima na sudu, potencijalno kršenje zakona nikada nije bilo predmet interesovanja suda i tužilaštva. Novac pronađen u sefu bio je namenjen funkcionisanju stranke i njenim izbornim aktivnostima, navodi se u presudi Višeg suda u Beogradu, ali se dodaje da „postojanje novca (...) nije predmet optuženja“.

 

Tužilaštvo za organizovani kriminal nije prihvatilo odbranu koju je Knežević izneo na sudu pa, kako kažu, finansiranje ove stranke nije bio predmet postupka.

 

„Tužilaštvo nije proveravalo zakonitost finansiranja političkih stranaka pa ni Demokratske stranke, pomenute u predmetu“, navodi se u odgovoru Tužilaštva CINS-u.

 

Knežević je krajem 2013. godine pravosnažno oslobođen u ovom postupku, a sav novac mu je vraćen.

 


Tekst je nastao u okviru institucionalne podrške Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu koaliciji prEUgovor i u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014.

Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške i Evropske unije.