„Delta“ upravlja desetinama miliona € of-šor novca iz Belizea

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) otkrili su of-šor kompaniju nepoznatog vlasnika iz Belizea, koja je preko „ćerki firmi“ za nešto više od godinu dana kupila u Srbiji preduzeća sa vrednim nekretninama najmanje 40 miliona evra, kako pokazuju kupoprodajni ugovori. Prema poslovnoj dokumentaciji, u svim kupovinama, ovlašćena lica za stupanje u posed i druge vrste zastupanja bili su menadžeri preduzeća „Delta Real Estate“ Miroslava Miškovića. Sva kupljena preduzeća koja su CINS i OCCRP dokumentovala, odmah su preregistrovana na lokacije u vlasništvu „Delte“, a na ključne pozicije su postavljeni menadžeri preduzeća „Delta holdinga“. U jednom slučaju, zapisnik sa skupštine akcionara jednog “Deltinog” preduzeća pokazuje da je ono čak garantovalo svojom imovinom za bankarsku pozajmicu za preduzeće u vlasništvu “Vanityja”. U BiH, “Delta” i “Vanity” su zajedno osnovale jedno, a u Srbiji kupili drugo preduzeće. “Vanity” je samostalno kupio bar još četiri preduzeća u Srbiji. Kupljena preduzeća imaju nekretnine u Beogradu, Nišu i Novom Pazaru. Još jedna of-šor kompanija, “Right Start Technology Ltd.”, koja je vlasnik akcija u bar šest preduzeća zajedno sa “Deltom”, pozajmila je “Vanityju” 6,3 miliona evra tokom perioda u kojem je “Vanity” kupovao u Srbiji i BiH, svedoči dokumentacija iz Belizea, Registar privrednih društava i Centralni registar za hartije od vrednosti.

Preplitanje poslova “Vanity International Corporation” i “Delte”, međutim, još je složenije.

 

Nastanak „Vanityja“ i prve akvizicije


Svako od nas sa 3.000 dolara viška može da pozove advokatsku kancelariju na Belizeu i oni će mu rado formirati i registrovati of-šor kompaniju sa računom u tamošnjoj banci. Na veb sajtovima kancelarije i agencije, mogu se pročitati informacije o tome kako vaša kompanija Belizeu neće plaćati nikakve poreze, neće izveštavati o završnim računima i niko neće saznati ko je vlasnik ili kako posluje vaše preduzeće, čak ni istražni organi Srbije ili Sjedinjenih Država, zato što Belize nema potpisane sporazume o razmeni tih informacija ni sa jednom zemljom na svetu. Grupa dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta označila je Belize za jednu od pet država u kojima se pere najviše prljavog novca na svetu. Prošle godine, britanski „Gardijen“ je pisao da se Belize nalazi pred sankcijama zbog neažurnosti u pokretanju postupka za potpisivanje međunarodnih sporazuma o razmeni informacijama o oporezivom novcu sa drugim zemljama sveta.

Neko je i pozvao advokatsku kancelariju „Argueles & Company“ koja na istoj adresi u Belize Sitiju, New Road 35, ima i agenciju za registraciju preduzeća „Orion“ i – prvog januara 2007. godine, uspešno su, na sopstvenu adresu, registrovali preduzeće „Vanity International Corporation“. Pravi vlasnik je, shodno zakonima Belizea, nepoznat.

Manje od mesec dana kasnije, na drugom kraju planete, u Novom Pazaru, Ćerim Šemsović, jedan od najznačajnijih tamošnjih biznismena, osnovao je preduzeće „Fexiko DOO“ i prebacio na njega svoj tržni centar, koji su veštaci procenili na vrednost od oko 3 miliona evra, spremivši ga tako za prodaju. Ovo je potpuno legalna praksa u Srbiji i preduzeća na ovaj način trguju nekretninama zato što se tako plaća manji porez u odnosu na kupovinu samo nekretnine.

A prodaja je usledila brzo. Tri meseca kasnije, „Fexiko“ je prodat. „Da, ‘Fexiko’ je imao biznis sa ‘Slobodom – Novi Pazar’,” rekao je Čerim Šemsović za CINS u telefonskom razgovoru. ”Ja sam to zajedno sa “Deltom” kupio, pa sam ja njemu onda prodao, ovaj, ‘Delti’… Tako da, eto da kažem da nije to samo “Fexiko” nego i moji udeli u ‘Slobodi’. Fiktivno sam ja kupac, ali realno, pedeset-pedeset sam kupio Slobodu sa Deltom i ja sam moj deo … Komplikovana je to dosta priča.”

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je „Fexiko“ prodat preduzeću „Vanity International Corporation“ sa Belizea, a ne nekom od preduzeća Miroslava Miškovića, registrovanih u Srbiji. Šemsović u razgovoru sa CINS-om nije ni pomenuo „Vanity“. Otkud sad tu „Delta“?

Čim je „Vanity“ kupio „Fexiko“, preduzeće je prebačeno u „Deltinu“ zgradu u Beogradu, a na ključne pozicije su postavljeni menadžeri „Delte“. Za prokuristu je postavljen Nemanja Mićanović, direktor za imovinske i pravne poslove „Delta Real Estatea“.

Novinari CINS-a I OCCRP-a su posetili poslovnu zgradu “Delte” u Beogradu na čijoj adresi je prijavljen “Fexiko”, ali ga nisu pronašli na listi preduzeća u zgradi. Novinari su ostavili na portirnici broj telefona za kontakt i poruku za “Fexiko”. Trideset minuta kasnije, sekretarica “Delta Real Estatea” je pozvala novinare CINS-a rekavši da su prostorije “Fexika” pored njihovih i da “njih često nema”, primila poruku za “Fexiko”. Predstavnici “Fexika” se nikada nisu javili.

Prema podacima Agencije za privredne registre, „Fexiko“, kao ni sve ostale firme koje je kupio „Vanity“ u Srbiji, nema stalno zaposlenih.

Miroslav Mišković nije odgovorio na poruke koje su CINS i OCCRP ostavili za njega u odgovarajućim službama “Delte”. Niko drugi iz „Delte“ nije reagovao.

 

Shoping Spree

 

Tako je počeo nalet kupovine nekretnina kompanije „Vanity International Corporation“ u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Dokumentacija iz Belizea, sa Kipra i Britanskih Devičanskih Ostrva (BDO), iz Srbije i Bosne i Hercegovina pokazuje kako su nakon svake transakcije koju su OCCRP i CINS uspeli da dokumentuju, kupljena preduzeća preregistrovana na adrese objekata u vlasništvu „Delte“, a menadžeri Miškovićevih kompanija bili imenovani na ključne pozicije, bez izuzetka. Neka dokumenta uključuju i deklaracije koje su menadžerima “Delte” davale pravo zastupanja “Venityja” u poslovanju i odlučivanju.

Izvor iz “Delte” svedoči da su dokumenta sastavljale pravne službe preduzeća “Delta holdinga”, koji okuplja Miškovićeve firme registrovane u Srbiji i da su ih njihovi menadžeri rutinski potpisivali. Njegove kolege nikada nisu stvarno radile za of-šor kompanije u čije ime su bili ovlašćeni, rekao je i dodao da menadžeri koji potpišu da postaju zastupnici ili opunomoćenici takvih kompanija, posle samo dobijaju dokumentaciju u vezi sa tim preduzećima na potpis, što i rutinski rade, čak i ne čitajući šta u njima piše.

U jednom od slučajeva za koji su CINS i OCCRP pribavili dokumentaciju, Nemanja Mićanović, regionalni rukovodilac imovinsko-pravnih poslova u “Delta Real Estate” i član upravnog odbora “TPK Deva” (u većinskom vlasništvu “Delte”) je, prema kompanijskoj dokumentaciji i agenciji za privredne registre, imenovan za zastupnika kompanije “Fexiko” 2007. godine. Skupština akcionara “TPK Deve”, 23. juna 2009. godine, odlučuje je da se poslovni prostor u vlasništvu preduzeća upotrebi kao garancija na osnovu koje je “Fexiko” trebalo da dobije bankarsku pozajmicu od 1,4 miliona evra, pokazuje zapisnik sa skupštine akcionara.

Ljiljanu Jevremović Svilanović, još jednu menadžerku “Delta Real Estatea”, koja je bila članica upravnog odbora Miškovićevog tržnog centra “Bazar” u Novom Sadu, “Vanity” je u septembru 2007. ovlastio da zastupa “Gelder”, još jednu akviziciju “Vanityja” u Srbiji.

Petar Rajačić, direktor za regionalni razvoj u “Delta Real Estate” iz Beograda, opunomoćen je da “postupa u ime kompanije Vanity International” u januaru 2009, prema kompanijskim dokumentima zavedenim u Belize Sitiju. Rajačić je bio i direktor i zastupnik “Geldera d.o.o.” u 2008. godini.

“Fexiko” je registrovan na zgradu u vlasništvu “Delte”, a “Gelder” na adresama samog “Delta Holdinga”. Dokumentacija pokazuje da su za svako zavođenje dokumentacije i sve transakcije nekretnina svih navedenih kompanija u vezi sa “Vanityjem”, korišćene adrese u Beogradu u vlasništvu “Delte”.


Karić – Ranković – Vanity


“Vanity” je došao do vlasništva nad “Gelderom” na sličan način kao i u slučaju “Fexika”. Prema registru privrednih društava i zemljišnim knjigama, biznismen Predrag Ranković Peconi je preko svog preduzeća “Invej d.o.o.” u Beogradu kupio propali “Pamučni kombinat” na 3,7 hektara zemlje uz Dunav, u središtu prestonice. Kupio ga je u avgustu 2006. od kompanije “Astra simit” pod kontrolom Bogoljuba Karića, koji je napustio Srbiju šest meseci ranije kada je protiv njega tužilaštvo podnelo dve krivične prijave. U januaru 2007, “Invej” je prodao 50 posto svog udela u “Pamučnom kombinatu” tadašnjoj “Delti M” za 15,2 miliona evra, a ostatak “Vanityju” tri meseca kasnije, za 7,3 miliona evra, odnosno upola manje nego što je plaćena prva polovina akcija. Procena ukupne vrednosti nekretnina “Pamučnog kombinata” koju je napravio nezavisni veštak i kakva je obavezna u ovakvim transakcijama, iznosila je 11,1 milion evra. Zemljište “Pamučnog kombinata” se graniči sa ”Lukom Beograd” u vlasništvu Miroslava Miškovića (I Milana Beka). Kao I u drugim slučajevima, odmah po obaveljnoj transakciji, sedište “Geldera” je momentalno prebačeno na adresu “Delta holdinga”, a na ključne pozicije postavljeni su zaposleni iz “Delte”.

Petar Rajačić, ne primer, direktor za regionalni razvoj u “Delta Real Estateu”, koji je bio opunomoćen da postupa u ime Kompanije “Vanity International” 14. januara 2009, godine, prema poslovnoj dokumentaciji iz Belize Sitija, bio je i direktor i zastupnik “Geldera” 2008. godine.

Akcije “Vanityja” su 2008. godine stavljene pod kontrolu advokata Olega Ezova. Ezov je radio za advokatsku kancelariju “Neocleuos” sa Kipra, čije usluge koristi i matična kompanija Miroslava Miškovića, “Hemslade Trade Limited”.

Portparol za “Neocleous” izjavio je da je Ezov radio u moskovskom predstavnistvu firme, ali je napustio kompaniju 2008. godine. Sam Ezov nije bio dostupan za komentar.

 

Zemlja u Donjem Komrenu

 

Godinu dana nakon što je prešao u vlasništvo “Vanityja”, “Fexiko” je kupio dva preduzeća – “Komren d.o.o.” i “Bel investment d.o.o.”. Tako je sredinom 2008 od firme “Revizorska kuća-Auditor” Vlasnika Zorana Ćerkovića kupio sto odsto udela u ‘’Komrenu’’ za 3.125.442 evra i tako došao u posed nešto ispod dva ipo hektara zemlje u Niškom predgrađu Donji Komren (opština Crveni Krst). S druge strane, Nataša Eraković je zajedno sa Srđanom Ćerkovićem (direktorom u “Revizorskoj kući-Auditor”) bila vlasnica preduzeća “Bel investment d.o.o.”, koja je “Fexiku” početkom istog meseca iste godine prodala firmu sa nešto ispod 11,5 hektara zemljišta, u istom delu Niša. Cena je bila 13.768.300 evra. Ukupna površina zemljišta do kojeg je došao “Fexiko” u Nišu je malo manje od 14 hektara. U nezavisnim veštačenjima, ukupna vrednost ovog zemljišta procenjena je na 16.351.300 evra, a “Fexiko” je za oba preduzeća platio 16.911.742 evra, odnosno oko 117,5 evra po metru kvadratnom. Kako je “Fexiko” u potpunom vlasništvu “Vanityja”, tako je “Vanity” postao novi vlasnik pašnjaka na obodima industijske zone pored aerodroma “Konstantin Veliki”.

 

Krupne pozajmice i vlasništvo u istim preduzećima


Neposredno pre nego što je “Fexiko” kupio dva Niška preduzeća i postao vlasnik njihovog zemljišta, njegova matična kompanija, “Venity”, dobila je u istom danu (20.04.2007.) pozajmice od dve kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva (BDO) i iz Belizea. “Right Start Technologies Ltd.” (osnovan na BDO, preregistrovan na Belize) je pozajmio “Vanityju” 6.315.000 evra, a “Kordell Investments Corporation” (BDO) 2.650.000 evra. CINS i OCCRP su došli do dokumenta o još jednoj, manjoj pozajmici od 220.000 evra, koju je “Vanity” u decembru 2007. dobio od preduzeća “Luce International Ivestments Corporation”, takođe sa BDO, inače I danas vlasnika akcija “Univerzal banke”, zajedno sa “Delta đenerali osiguranjem”. Sa druge strane, “Right Start Technology” je u Srbiji osnovao preduzeće “Latium d.o.o.”, koje je akcionar u šest srpskih preduzeća koja je privatizovala “Delta”.

 

Bosansko partnerstvo


Sarajevska poslovna dokumentacija pokazuje kako je tokom 2007. godine Mišković preko “Delta M” (kasnije “Delta Real Estatea”) ušao u posao sa Fahrudinom Radončićem, vlasnikom “Dnevnog avaza”, najtiražnijih dnevnih novina u BiH i kandidatom na prošlogodišnjim izborima.

Saradnja moćnog bošnjačkog političkog lidera iz Sarajeva s jedne, i bivšeg potpredsednika vlade Srbije, bliskog Slobodanu Miloševiću s druge strane, isprva je izgledala čudno. Sa jedne strane je bio Miroslav Mišković, koji je svoje bogatstvo počeo da stiče tokom devedesetih godina, koristeći različite poslovne povlastice koje je dobio u vreme režima Miloševića sa kojim je bio blizak. S druge strane, Radončić je bio član Kabineta načelnika štaba Vrhovne komande Arbije BiH, a njegov “Dnevni avaz” je oštro je kritikovao vladu i postupke političara Srbije i republike Srpske.

Mišković i Radončić su potpisali ugovor o osnivanju “Prezident nekretnina” u junu 2007, a ugovor je menjan u još dva navrata posle toga. Prema registraciji zavedenoj u Sarajevu, u februaru 2008, “Delta Real Estate” je posedovala pedeset procenata preduzeća, Radoničićeva “Avaz korporacija” 25 posto, a još 25 posto – “Vanity International Corporation“. Dokumentacija koju je podneo “Delta Real Estate” pokazuje da su “Prezident nekretnine” kupovale zemlju u Banja Luci, a preduzeće je u medijima povezivano i sa izgradnjom poslovno-stambenog objekta u Tuzli.

“Prezident nekretnine” su jedini aspekt “Vanitijevog” poslovanja na Balkanu koji je postao javan i izazvao kontroverze u (bosanskohercegovačkim) medijima, pre svega zbog političkih aspekata karijera vlasnika preduzeća. Uprkos pompi i medijskoj buci s kojom su poslovi u BiH započeti, Radoničić je prošle godine, dok se pripremao da izađe na izbore u Federaciji, prodao svoj udeo u “Prezident nekretninama”, ali je pre toga odlučno branio integritet Miroslava Miškovića u medijima.

Po poslovnim registrima, “Prezident nekretnine” su se preselile u Banja Luku, a vlasnici kompanije su sada “Delta Real Estate” I “Vanity International”.

 

Polet kupovine i kriza

 

Izgleda da su za vreme građevinarskog buma prvih godina novog milenijuma, Mišković i ostali moćni zemljoposednici i poslovni ljudi širom Istočne Evrope kupovali nekretnine i pozajmljivali novac strahovitom brzinom. Izvor CINS-a iz “Delte” tvrdi da su Miškovićeva preduzeća kupovala nekretnine i druga preduzeća “stihijski”, bez plana, samo zato što su bila u poziciji da ih kupe. Na kraju, ukupan bankarski dug i hipoteke “Delte” i ostalih kompanija koje su formalno povezane sa Miškovićem, stvoren, između ostalog i kreditima i zajmovima za kupovinu nekretnina, dosegli su milijardu evra, prema analizi koju je sproveo Miroslav Zdravković, analitičar Narodne Banke Srbije. Zdravković je rekao za CINS da je to iznos duga zasnovan na njegovoj analizi svih finansijskih izveštaja i završnih obračuna preduzeća u vezi sa “Deltom”, koji su zavedeni u Agenciji za privredne registre.

Mreža kompanija koja izvire iz “Vanityja” i sa Belizea je razoružavajuće kompleksna, sudeći prema sudskoj dokumentaciji, kompanijskim aktima i finansijskim ekspertima koji su za CINS i OCCRP pregledali dokumentaciju. Ukupan iznos koji je “Vanity International Corporation” potrošila na kupovine preduzeća u Srbiji koje su novinari CINS-a dokumentovali je 43.137.242. Poređenja radi, druga tranša bespovratne pomoći za budžet Republike Srbije od Međunarodnog monetarnog fonda, odobrena u decembru ove godine, iznosila je 50 miliona, dok je kompletan iznos “Benetonove” investicije u fabriku u Nišu najavljen u vrednosti od 43,2 miliona evra. Neki analitičari tvrde da je Miškovićeva mreža of-šor kompanija, iako ogromna, zapravo legalna. Drugi, uključujući i članove anti-monopolske komisije, rekli su da su kompanije prekršile zakone. Verica Brać iz Saveta za borbu protiv korupcije je drugu mrežu transakcija koju je ranije otkrila istraga o monopolskom položaju Miškovićeve kompanije, kao i ovu oko “Vanityja” nazvala “klasičnim primerima pranja novca”.

“On prosto ne želi da iko u Srbiji zna da on poseduje sve te kompanije”, kaže Dijana Marković Bajalović, bivša predsednica anti-monopolske komisije.

Izvor iz “Delte” je rekao da su CINS i OCCRP, otkrivši navedene kompanije samo zagrebli po površini. Za broj kompanija kojima se upravlja iz “Delte”, a nisu registrovane na nju, samo je rekao: “Toga ima puno. Bar sto”.