Bombe i meci: strah i prezir na severu Kosova

Prvo su mu razneli kola. Onda su zapalili sedište njegove stranke. Neko mu je provalio u stan i pretio njegovoj supruzi. Onda su mu ponovo postavili bombu pod kola. 


„Meni su uradili sve što su mogli do sada, samo još nisu pucali na mene“, rekao je napola u šali Oliver Ivanović u televizijskom intervjuu koji je dao u novembru 2017.


Samo tri meseca kasnije, 16. januara 2018, oko osam i deset ujutro, u trenutku kada je ulazio u sedište svoje partije u Mitrovici, iz vozila u pokretu odjeknulo je šest hitaca. Pogođen u leđa, Ivanović je preminuo posle sat vremena. 

 

„Uvek mi je govorio: ’Znaš da je Kosovo moj život’, i na kraju je svoj život i dao za to Kosovo“, rekla je za BIRN njegova udovica Milena Ivanović Popović neposredno pred prvu godišnjicu Oliverove smrti.

U nekoliko izjava za javnost, Ivanović je za prethodne pokušaje zastrašivanja okrivio kriminalne elemente na severu Kosova. Takođe je tvrdio da su isti elementi navodno povezani sa Srpskom listom koja ima podršku zvaničnog Beograda.

Godinu dana nakon Ivanovićevog ubistva, istraživanje BIRN-a otkriva da je ovaj zločin samo vrh ledenog brega kada su u pitanju nerešeni slučajevi politički motivisanog nasilja na severu Kosova.
 

BIRN je analizirao 74 slučaja napada u kojima su korišćeni vatreno oružje, granate, Molotovljevi kokteli ili eksplozivne naprave. Svi su se odigrali na teritoriji četiri srpske opštine u periodu od 2014. godine kada je Srpska lista prvi put odnela veliku pobedu na lokalnim izborima na Kosovu do kraja 2018. godine.


Mete su bili političari, pripadnici policije ili snaga bezbednosti, novinari, preduzetnici, državni službenici i istaknute ličnosti. Nijedan od tih slučajeva kosovska policija ne tretira kao etnički motivisano nasilje.


Većina incidenata je uključivala uništavanje automobila ili imovine, a napadi su se odigravali kasno noću, zbog čega eksperti smatraju da počinioci više žele da pošalju poruku nego da rane ili ubiju nekoga. Lokalno stanovništvo potvrđuje da su napadi značajno uvećali strah u ovom delu Kosova poznatom po bezakonju. 

 

 

Teško je praviti poređenja sa brojem ovakvih napada pre 2014. godine, kada je u punom kapacitetu počela da radi integrisana Regionalna policija na severu.

Ali na pitanje o podmetanju bombi pod automobile i drugim incidentima pre 2014. godine, iz Odeljenja za teška krivična dela pri Osnovnom tužilaštvu u Mitrovici kažu da su u periodu od 2000. do 2013. dobili svega 5 krivičnih prijava protiv NN osoba. (Svi slučajevi su ostali nerešeni.)

Iako nema dokaza da je Srpska lista povezana sa napadima, kritičari optužuju ovu partiju da je uz podršku Beograda proizvela opštu klimu straha i zastrašivanja koja navodi na nasilje.

„Ne znam kako bih to drugačije opisao osim kao ’kriminal sponzorisan od strane države’, koji se dešava pod izgovorom održavanja Srpske zajednice na Severu“, izjavio je Bojan Elek, istraživač iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ni Srpka lista ni Srpska napredna stranka (SNS) nisu odgovorili na naše pozive za intervju ili na dostavljena pitanja o nalazima ovog istraživanja.

 

Ponovljeni napadi

 

Za Olivera Ivanovića zastrašivanje nije bilo ništa novo. 


Nepoznati napadači su mu dva puta zapalili automobil, 2005. i 2017. Pred lokalne izbore 2013, zapaljeno je sedište njegove stranke. Nekoliko meseci kasnije, uljez je provalio u Ivanovićev dom dok je on bio odsutan i pretio njegovoj supruzi Mileni.

„Čovek sa kapuljačom je provalio u stan i počeo da razbija sve što je bilo od stakla“, seća se ona. „Moj sin [Bogdan], koji je tada bio beba, je spavao u susednoj sobi. Kada je Bogdan zaplakao, muškarac me je ošamario, rekao: ’Ovo je zbog tvog muža’, i pobegao."

Policija nikada nije uhvatila provalnika.

„To je kao život pod huntom, samo što ovde nije vojske nego kriminal“, izjavio je Oliver Ivanović za BIRN nekoliko meseci pred smrt. „Kriminalne strukture koje stoje iza lokalnih vlasti, to je glavni izvor moći u Mitrovici, a ne političari ili institucije.“

U poslednjem intervjuu koji je dao za BIRN pre nego što će biti ubijen, Ivanović je identifikovao Milana Radoičića – tada malo poznatog uterivača dugova i vlasnika kamiona – kao centralnu figuru na severu Kosova.

“Centar moći nije u zgradi opštine, nego zgrada opštine potpada pod ovaj drugi, neformani centar moći“, rekao je Ivanović.

 

Oliver Ivanović je u nekoliko izjava za javnost za pokušaje zastrašivanja okrivio kriminalne elemente na severu Kosova koji su povezani sa Srpskom listom. Foto: Medija centar

Oliver Ivanović je u nekoliko izjava za javnost za pokušaje zastrašivanja okrivio kriminalne elemente na severu Kosova koji su povezani sa Srpskom listom. Foto: Medija centar


Kosovska policija je imenovala Radoičića, potpredsednika Srpske liste, kao osumnjičenog u slučaju Ivanovićevog ubistva. U novembru je Kosovska policija upala u Radoičićevu kuću u vezu sa ovim slučajem, ali on je izbegao hapšenje. On se tada nalazio u Srbiji i poriče umešanost u ubistvo.


BIRN nije uspeo da stupi s njim u kontakt.

Kosovska policija je u novembru uhapsila trojicu osumnjičenih: Dragišu Markovića i Nedeljka Spasojevića, pripadnike kosovskih policijskih snaga, i Marka Rosića, koji je identifikovan kao pripadnik navijačke grupe Partizana. Oni su osumnjičeni za pomaganje u ubistvu tako što su ponudili mesto za skrivanje dokaza.

Specijalno tužilaštvo na Kosovu dosad nije bilo u stanju da identifikuje lice koje je povuklo obarač.

 

‘Politička poruka’

 

Istraživanje BIRN-a je pokazalo da se u protekle četiri godine pored Ivanovića još šest opozicionih srpskih političara sa Kosova našlo se na meti napada neidentifikovanih napadača – neki i više od jednom.


Dimitrije Janićijević, star 35 godina, ubijen je ispred svoje kuće u Mitrovici, dvadeset minuta posle ponoći 16. januara 2014, na isti dan kao i Ivanović četiri godine kasnije.

Janićijević i Ivanović su bili prijatelji - Ivanović je bio kum Janićijevićevoj deci.

U vreme kada je ubijen, bio je član skupštine opštine Mitrovica i kandidat za gradonačelnika na lokalnim izborima ispred Samostalne liberalne stranke.

Napadač je ispalio šest hitaca iz pištolja kalibra 9 mm, koji su ga pogodili u ramena, grudi i stomak. Do danas nisu pronađene ubice. 


 

U drugom incidentu tri godine kasnije u Mitrovici je zapaljena kancelarija Slaviše Ristića. Ristić je bivši gradonačelnik opštine Zubin Potok i nezavisni narodni poslanik u Skupštini Srbije od 2016. godvvine.

 

„Tek smo se bili uselili u kancelariju“, kazao je Ristić za BIRN. „Mesec dana kasnije su je zapalili. Policija nije ništa preduzela.“

 

Bio je 7. februar 2017. kada su oko 3.35 ujutro stanari šestospratnice u Mitrovici nedaleko od obale Ibra osetili miris dima. Požar je buknuo u prizemlju gde su se nalazile Ristićeve stranačke prostorije.

Jedan od stanara se seća da su ljudi u stanovima iznad kancelarije vezivali čaršave da bi pobegli napolje. Četvoro dece je završilo u bolnici zbog udisanja dima, prema pisanju medija.

Nije jasno kako je do požara došlo, ali Ristić je uveren da je podmetnut. To nije bio prvi napad na njega, kaže on.

U noći 24. aprila 2016, dok su pristalice SNS-a slavile pobedu na parlamentarnim izborima, Ristić je bio u svojoj kući u Zubinom Potoku i pratio rezultate.

„Cela porodica je bila kod kuće, bio je i moj brat, i zajedno smo gledali rezultate u neverici, kad se ispred kuće čulo ta-ta-ta – neko je pucao“, kaže on.

„Svi smo polegali na pod, moja deca i žena, a posle nekoliko minuta, kad se sve smirilo, brat i ja smo izašli napolje da vidimo šta je to bilo.“

Videli su razbijen prozor i tragove metaka na spoljnom zidu kuće. Sledećeg dana, njegova supruga je u travi pronašla neeksplodiranu ručnu bombu.

Za Ristića nema nikakve sumnje o tome da su počinioci bili kosovski Srbi, a ne Albanci.

„Albanci napadaju Srbe u enklavama na jugu [Kosova], ali na Severu to rade ljudi povezani sa Srpskom listom, jer su na meti samo oni koji ne slušaju“, kaže on.

 

U julu 2017, na severu Kosova, neko je digao u vazduh automobil koji je pripadao Dragiši Miloviću, lekaru koji se te godine kandidovao za gradonačelnika Zvečana na kosovskim lokalnim izborima.

 

 

Foto: BIRN

Automobil Dragiše Milovića, lekara koji se kandidovao za gradonačelnika Zvečan, dignut je u vazduh jula 2017. godine. Krivci nikada nisu nađeni Foto: BIRN 

 

 

 

Mada je iz druge partije, Milović je ušao u neformalni savez za Ivanovićem protiv Srpske liste.

„Tog jutra, to je bio šok – za mene i za moju porodicu“, izjavio je Milović za BIRN u razgovoru u Zdravstvenom centru u Mitrovici, gde radi kao ortopedski hirurg. „Bilo je jasno da je to pretnja i politička poruka.“

Na pitanje o tome šta je značila ta poruka, Milović odgovara: „Postojao je samo jedan cilj, a to je da Srpska lista mora da pobedi. Poruka za mene je bila da se povučem iz izborne trke, a za ostale da ne glasaju za mene.“


Dragan Jablanović, bivši član Srpske liste koji je tokom 2015. došao u sukob sa ovom strankom takođe je doživeo napad. Jablanović je bio gradonačelnik Leposavića kada je na njegovu kuću bačen Molotovljev koktel u oktobru 2015. Niko nije povređen. U maju 2017, neko je pucao na zgradu u kojoj se nalazila njegova kancelarija.

U međuvremenu, oko devet sati uveče jedne noći u decembru 2016, nepoznati napadač je na kuću Dražena Stojkovića, tada predsednika opštinskog odbora Srpske narodne partije u Mitrovici, bacio bombu koja je oštetila fasadu kuće.

Nebojša Vlajić, advokat Olivera Ivanovića, kaže da su paljevine i bombe uobičajena pojava. "Prosto tako stoje stvari ovde: najčešći način za politički obračun je 'Ajde da bacimo bombu“, objašnjava on. 

 

Foto: Stefan Milivojević

Nebojša Vlajić, prijatelj i advokat Olivera Ivanovića, kaže da je nasilje na severu Kosova postalo uobičajena pojava Foto: Stefan Milivojević


‘Polomimo im kosti’

 

Pored političara, na meti mnogih napada koje je BIRN istraživao bili su i poslovni ljudi, zvaničnici ili pojedinci koji su na neki način u kontaktu sa kosovskim institucijama.

 

Kontroverzne veze

Kontroverzne veze

Sudski dokumenti koje je BIRN pribavio pokazuju da je Milan Radoičić već bio u sukobu sa zakonom u više navrata. Osnovni sud u Kraljevu ga je 2010. osudio za falsifikovanje lične karte. Osuđen je uslovno na tri meseca.

Sledeće godine, Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu optužilo je Radoičića za nezakonito prisvajanje 32 kamiona koja je uzeo na lizing i prebacio preko kosovske granice. Specijalno odeljenje za organizovani kriminal pri Višem sudu u Beogradu oslobodilo ga je optužbi.

Godine 2013, tužioci u Pirotu na jugu Srbije optužili su ga za nezakonito profitiranje od građevinskih radova na izgradnji auto-puta jer je kopao šljunak bez odgovarajuće dozvole ministarstva za rudarstvo.

I ovog puta je oslobođen optužbi odlukom Višeg suda u Pirotu.

Nakon što je Srpska lista imenovala Radoičića za potpredsednika u leto 2018, mediji su počeli da izveštavaju da je on blisko povezan sa političkim elitama na Kosovu i u Srbiji, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Ramuša Haradinaja.

Haradinaj je bio izložen kritikama u julu kada je u svojoj kancelariji ugostio Radoičića, što je opozicioni član parlamenta opisao kao „svečani prijem“ za čoveka koji se „sumnjiči za organizovani kriminal, iznudu, nasilje i zastrašivanje građana severne Mitrovice“.

Rada Trajković, koja vodi nevladinu organzaciju Evropski pokret Srba sa Kosova sa sedištem u Gračanici, kaže za BIRN:

 

„Ako ja razgovaram sa Haradinajem i on mi kaže: On [Radoičić] je čovek koji mi garantuje sve što se dogovorimo za Sever i sve ispuni, znači da od države ima podršku da koristi svoje metode bez odgovornosti, a da završava poslove koji su u korist Vučića i te njegove politike i njegovog ličnog interesa“. 

 

Dvorište kafića Dolce Vita u Mitrovici zapaljeno je u avgustu 2016. nakon što je kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri tamo popila kafu. Nekoliko meseci kasnije, Hotel Saša je bio na meti bombaškog napada dva puta nakon što ga je posetila ministarka Tahiri.

Na restoran Kod Draževića, koji se nalazi na jezeru Gazivoda, nepoznate osobe su pucale nakon što ga je posetio predsednik Kosova Hašim Tači u septembru 2018.

Napadima su bili izloženi i srpski policajci u kosovskoj policiji. U poslednjih četiri godine njima jedanaestorici zapaljena su kola, dok su trojici oštećeni domovi eksplozivnim napravama, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Sve žrtve su bile pripadnici integrisane kosovske policije koja je počela sa radom 2014. godine u skladu sa Briselskim sporazumom.

Tada je oko 280 Srba prošlo bezbednosne provere za prijem u policiju Kosova, kaže Besim Hoti, zamenik regionalnog komandanta Kosovske policije Mitrovica Sever. Od trenutka pristupanja oni nose mete na leđima, dodaje on.

Mnogi su dobijali pisma u kojima su proglašeni za „izdajnike“ ili su im pretili smrću.

U nekim slučajevima policajci su se našli na meti napada „zato što su dobro obavljali svoj posao“, kaže Šićiri Sila državni tužilac iz Osnovnog tužilaštva u Mitrovici, navodeći primer dvojice policajaca čiji su automobili zapaljeni zato što su učestvovali u istrazi krijumčarenja droge.

„Ponekad nekome ne odgovara da se nešto otkrije u gradu“, kaže on. „Oni koji su se najviše potrudili u tom poslu njima je zapaljen auto.“


Istraživanje je pokazalo da su i dvojici kosovskih Srba u redovima Kosovskih snaga bezbednosti (KSB) automobili zapaljeni.

Od 137 Srba sa Kosova koji su ušli u KSB do kraja 2018, više od polovine – 71 – je zatražilo da napusti ovu formaciju, kaže zamenik ministra za KSB Agim Čeku.

„Bili su izloženi pritisku iz Srbije“, izjavio je Čeku za BIRN. „Slali su im anonimne poruke, prećeno je članovima njihovih porodica, maltretirali su ih prilikom prelaska granice sa Srbijom.“

U januaru 2018, Opštinski odbor Srpske liste Zubin potok izdao je javno saopštenje kojim osuđuje pripadnike KSB i zahteva od građana da ih izoluju iz zajednice.

„...ne zvati 'ni na radost ni na žalost', ni u 'crkvu ni u kafanu' – da se proglase nepoželјnim u svim javnim objektima i uopšte da svoj društveni život nastave tamo gde su nesrećnom nakanom i pomračenim umom započeli," piše u obaveštenju.
 

Šićiri Sila, državni tužilac iz Osnovnog tužilaštva u Mitrovici kaže da mnoge žrtve ne žele da svedoče zbog straha. Foto: Stefan Milivojević

Šićiri Sila, državni tužilac iz Osnovnog tužilaštva u Mitrovici kaže da mnoge žrtve ne žele da svedoče zbog straha. Foto: Stefan Milivojević

 

Mesec dana kasnije, u širom Zubinog potoka pojavili su se preteći leci. 

Na lecima koje je potpisala nepoznata grupa „Severna armija“ bila su navedena imena sedam kosovskih Srba koji su se priključili KSB, a koji su proglašeni za „izdajnike“ kojima ne treba dozvoliti da rade i žive u Zubinom Potoku. 

„Polomimo im kosti“, pisalo je u letku, uz dodatak: „Mi, srpski rodoljubi, svečano se zaklinjemo da svojim životima to sprečiti.“

Ova grupa je u lecima najavila da će meta napada biti oni Srbi koji su se priključili KBS.

 

„Osim njih vojnika UČK, naša meta napada će biti će biti i Opština Zubin Potok, svi vlasnici prodavnica i lokala koji pružaju usluge ovim izdajnicima roda svoga.“

Pretnje Severne armije su se ostvarile krajem maja 2018. kada je u selu Zupce u Opštini Zubin Potok zapaljeno vozilo pripadniku bezbednosnih snaga Kosova. I dalje se ne zna ko je to uradio.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je dodatno doprinela atmosferi zastrašivanja kada je u aprilu 2018. direktor Marko Đurić na TV Pink izjavio da Srbi koji pristupe KSB mogu dobiti do 10 godina zatvora zbog pridruživanja ilegalnoj stranoj vojnoj sili.
 

 

 

Strah od osvete

 

Tužilaštvo i policija su potvrdili da do januara 2019. niko nije izveden pred sud u vezi sa 74 napada koje je BIRN identifikovao.

„Ne radi to 200 ljudi. To su dve, tri grupe koje pale kola..“, kaže Besim Hoti.

Mnoge žrtve nerado govore jer strahuju od osvete, kaže Sila, glavni tužilac u Osnovnom tužilaštvu u Mitrovici.

„Ja bih rekao da se oni više plaše za svoj život, da neko sazna da su svedočili, da nije razlog da ne veruju policiji nego od straha neće da svedoče", kaže on.

Odbijajući da bude identifikovan, jedan biznismen čija je imovina bila izložena bombaškim napadima izjavio je: „Nikome više ne verujem. Neću ni sa kim da razgovaram o tome. Ja ovde živim. Ovde mi je porodica.“

Jedne noći u junu 2015, neko je ispalio više metaka kroz prozor kancelarije nezavisnog medijskog portala KoSSev. U tom trenutku unutra nije bilo nikoga. I danas se mogu videti rupe na staklenom oknu.
 

Rupa od metka na prozoru redakcije KoSSeva u Mitrovici. Foto: Stefan Milivojević

Rupa od metka na prozoru redakcije KoSSeva u Mitrovici. Foto: Stefan Milivojević

 

 

„Živimo na opasnom mestu. Najviše me plaši to što počinioci nikada ne budu pronađeni“, izjavila je za BIRN glavna urednica KoSSeva Tanja Lazarević.

Jedne novembarske noći, oko 2 ujutro, napadači su zapalili automobil novinarke KoSSeva Nevenke Medić.

Prema njenim rečima policija i vatrogasci su odmah počeli da je ubeđuju da se automobil sam zapalio iako je te noći padala kiša. Međutim, kada je tražila zapisnik vatrogasni inspektor je rekao: „Ako je tebi tako lakše da veruješ, to je OK, ali iz onoga što mi vidimo automobil se sigurno nije sam zapalio”.

Medić kaže je dala izjavu policiji i da je to prvi i poslednji put kada je sa njima imala kontakt, a da slučaj i dalje nije rešen.

„Ne pada mi na pamet nijedan konkretan povod zašto se to dogodilo, ali činjenica je da je i pre i posle toga sve što je u sukobu sa zvaničnim mišljenjem lokalnih moćnika i političara bilo kažnjavano u ovom gradu“, kaže Medić.

Za to vreme u Beogradu, godinu dana posle ubistva njenog supruga, Milena Ivanović Popović još čeka da sazna ko je njihovog sedmogodišnjeg sina ostavio bez oca.

„Ne smem da izgubim nadu“, kaže ona. „Oliver zaslužuje i svi mi zaslužujemo da saznamo ko stoji iza tog ubistva, ko je to naložio jer mislim da je to važno za svakog poštenog i pravičnog čoveka.“
 

Milena Ivanović Popović, supruga ubijenog Olivera Ivanovića, kaže da je za svakog poštenog i pravičnog čoveka važno da se sazna ko stoji iza ubistva. Foto: Stefan Milivojević

Milena Ivanović Popović, supruga ubijenog Olivera Ivanovića, kaže da je za svakog poštenog i pravičnog čoveka važno da se sazna ko stoji iza ubistva. Foto: Stefan Milivojević 


 


Anđela Milivojević je istraživačka novinarka. Urednik: Timoti Lardž. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacije za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom.