10 Novembar 2017, 14:29

Komentari (0)

Šta je pokazala istraga o požaru u Depou

Krajem avgusta 2014. godine, sat i po pre otvaranja, do temelja je izgoreo Tržni centar „Depo“ na Vračaru. U njemu su bile dve osobe, koje su pokušale da ugase požar. Dokumentacija do koje je došao CINS pokazuje da su električne instalacije poslednji put obnovljene 2011. godine, a prema nalazima veštaka tog dana je izbio kvar na neonskoj svetiljci iznad ulaza u Depo

Piše: Milica Šarić

Foto: CINS

Foto: CINS

Prema dokumentima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), požar u kome je izgoreo Tržni centar Depo površine 1.706 kvadratnih metara, izazvao je kvar na električnim instalacijama. Depo se nalazio na beogradskoj opštini Vračar, a u njemu je bilo 160 tezgi sa različitim vrstama tekstilne i druge robe.


Detalji o događaju sa kraja avgusta 2014. godine dugo su bili nepoznati javnosti.


Dokumenti MUP-a do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuju da je radnik obezbeđenja Depoa, kao i svake subote, na posao došao oko 5:50 ujutru. Firma Soko Security obezbeđuje Depo od 1999, a njemu je to bio prvi radni mesec u firmi. Oko sedam časova je skinuo katance sa vrata, ali je, kako je rekao policiji, sva vrata ostavio zaključanim - osim onih ispred kojih je čekao higijeničara.


Higijeničar je stigao oko 7:10, očistio pločnik ispred objekta, a onda su zajedno ušli unutra. U firmi „Mopex“, koja je održavala tržni centar, radio je od 2010. godine, a to mu je bila treća nedelja da menja kolegu u čišćenju Depoa. Po ulasku u objekat otišao je do zajedničke kancelarije, gde je shvatio da nešto nije u redu. Izašao je iz kancelarije i upitao radnika obezbeđenja „da li oseća neki dim“.

 

Tržni centar Depo nakon požara

Tržni centar Depo nakon požara

Ubrzo zatim je i radnik obezbeđenja čuo „pucketanje“ vatre. Otrčao je do ulaza u Depo, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Sredačke ulice, gde je zatekao galeriju u plamenu. Aparatom za gašenje požara bezuspešno je pokušao da ugasi vatru. U međuvremenu je higijeničar pozvao vatrogasce, a onda su obojica izašli napolje jer je temperatura postala „nesnosna“.


Dvojica radnika su izjavili policiji da „nije bilo nikakvih sumnjivih lica neposredno pred požar“, te da su njih dvojica bili jedini u objektu u tom trenutku. Depo je bio osvetljen neonskim sijalicama, koje su sa krova na sajlama visile iznad tezgi. Neonsko svetlo je od kraja radnog vremena u petak bilo uključeno po obodu u unutrašnjosti objekta, a iznad galerije je radilo puno osvetljenje.


Radnik obezbeđenja je nakon požara rekao policiji da lampe inače gore 24 časa, da su tog dana bile uključene, ali da dijagonala iznad tezge broj 153 nije radila, te da je na toj liniji „pala faza“ na tabli sa osiguračima.


Požar je izbio upravo kod tezge broj 153.


Veštačenjem nisu pronađeni tragovi kratkog spoja iznad centra požara, ali je veštak zaključio da je „do požara najverovatnije došlo kvarom na neonskoj svetiljci iznad tezge“.


„Požar je iniciran najverovatnije paljenjem lako zapaljive tekstilne robe u zoni centra požara usled kvara na delovima električne instalacije tj. električne opreme koja je korišćena za osvetljenje“, naveo je policijski veštak u izveštaju od 28. avgusta 2014. godine.


Požar se proširio preko drvene krovne konstrukcije, koja se potom urušila u objekat, izazvavši potpuno uništenje Depoa i robe koja se nalazila unutra.


Rukovodilac Sektora pijačnih usluga u JKP „Gradske pijace“, koja je iznajmljivala taj prostor od JKP Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP), rekao je policijskom službeniku da je 2011. godine urađena kompletna rekonstrukcija elektro instalacija, nakon što je Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova izvršio kontrolu.


Direktor GSP-a Željko Milković je za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) izjavio da je to preduzeće posle požara naplatilo osiguranje u vrednosti od skoro 20 miliona dinara.

 

Prvo osnovno javno tužilaštvo, čiji je tužilac izvršio uviđaj nakon požara, odbilo je da novinarima BIRN-a dostavi dokumentaciju iz istrage, zbog neke eventualne buduće istrage. Naveli su da do tada ničija krivična odgovornost nije utvrđena.


Gradske pijace, u čijem su vlasništvu bile tezge, su se nakon požara obratile za odštetu Dunav osiguranju. Prema dokumentima do kojih je došao CINS, krajem novembra 2014. godine im je, umesto traženih 893.187 dinara, isplaćeno 289.000 dinara.


Oni koji su imali tezge u Depou nisu bili obuhvaćeni ovim osiguranjem, već su kasnije prebačeni na druge pijace. Predstavnici Grada Beograda su izjavljivali da će nakon obnove Depoa moći da se vrate na posao ali to se nije dogodilo.


Depo je, uz druge objekte i zemljište površine 4.316 metara kvadratnih, prodat 9. oktobra 2017. godine na javnoj aukciji, po ceni od 4,15 miliona evra, kompaniji BKA development koja je osnovana 26. septembra, nekoliko dana pre same akucije. Vlasnik ove firme, Miša Marković, je za Insajder izjavio da su iza kupovine tog zemljišta izraelski investitori - kompanije Yossi Avrahami i Almogim holdings - koje su u Beogradu kupile i druge lokacije.

 

Prema rečima Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, na lokaciji Bulevar kralja Aleksandra 142, gde se do 2014. godine nalazio Tržni centar Depo, sada je dozvoljena gradnja poslovno-stambenog kompleksa. Jedan od objekata na prodatom zemljištu, koji je važan za napajanje tramvajske kontaktne mreže električnom energijom, ostaće dostupan Gradu.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite
Pogledaj povezana dokumenta:

Podrzi nas - podrzi CINS