15 Jun 2010, 23:56

Komentari (0)

Sprečiti kriminalizaciju društva

INTERVJU: Lazar Janković, zamenik šefa SBPOK-a


O borbi protiv kriminala i korupcije govore svi, s visokog nivoa, srednjeg, pa i onog nižeg. Zvaničnici mahom pokušavaju da se razmeću podacima o tome šta je sve srpska policija učinila u poslednje vreme. Policajci s druge strane dobijaju retku priliku da javno govore za medije o tome kako vide svoje akcije. Lazar Janković, zamenik šefa Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, pristao je da o borbi protiv kriminala i korupcije u Srbiji govori za Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a. Iz razumljivih razloga Janković nije mogao da govori o pojedinačnim istragama, ili akcijama koje su u toku, ali nam je otkrio stav SBPOK-a prema većini dosadašnjih akcija policije

Razgovor vodio: Vladimir Kostić

Kako ocenjujete borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji?


Borba je u proteklih godinu dana dobila na kvalitetu i na ozbiljnosti. Naša zemlja je sto se tiče strateških stvari napravila odlučujuće pomake u stvaranju okvira kojim bi trebalo da se ta borba valorizuje. Usvojena je Nacionalna strategija o borbi protiv organizovanog kriminala kao strateški dokument Vlade Srbije, koji smo pripremali multiresorno (MUP, BIA, Ministarstvo finansija, VBA) i gde smo napravili jednu osnovu za buduće postupanje i presek stanja gde se nalazimo. Sve akcije policije su u poslednje imale svoj značaj, i nijedna ne može specijalno da se izdvoji. Jako su bile značajne akcije koje smo sprovodili u domenu borbe protiv korupcije, jer je to najopasnija pojava koja može zadesiti državu i koja razjeda zdravo tkivo društva. Ukoliko se njoj ne suprostavimo adekvatno, u stanju je da uruši društvo u vrlo kratkom periodu, dok obnjavljanje društva traje vrlo dugo i mukotrpno. Tako da smo na specifičnom istorijskom zadatku da korupciji stanemo na put i mislim da ćemo tako uspeti da sprečimo dalju kriminalizaciju društva i kriminalizaciju koja se integriše u državno jezgro.

Kako ide sa suzbijanjem prodaje narkotika?


Borba protiv droga je takođe jako značajna zbog čega sam rekao da se nijedna akcija policije ne može označiti kao najznačajnija. Droga ne samo da uništava mladu populaciju već se kao njena nuspojava javlja „prljavi“ novac koji pokušava da se opere kroz privredu i finansije, odnosno da se ubaci u legalne tokove. U međuvremenu smo postali jako ozbiljan partner kako medjunarodnoj zajednici tako i agencijama koje se bave borbom protiv droga na svetskom nivou, pa možemo da delujemo i interkontinentalno. To je veliki pomak u odnosu na neka vremena, jer nije više dovoljno biti fokusiran na prizemni nivo ulične borbe protiv droga. I to je naravno važno, ali ovaj deo policije pretpostavlja i taj međunarodni aspekt borbe, kojem sada dajemo značajno mesto.
 

Prema zvaničnim podacima MUP-a tokom prošle godine je zaplenjeno svega 135kg heroina što je dva puta manje nego u 2008. godini, a čak četiri puta manje nego u 2007. godini. Šta je uzrok ovako slaboj zapleni?


Ta mala količina je posledica raznih faktora. Ne bežim od odgovornosti i moguće je da ni naši efekti nisu bili baš na odgovarajućem nivou. Međutim, postoje i pouzdana saznanja da je dosadašnja Balkanska ruta heroina koja je podrazumevala Srbiju malo skrajnuta u odnosu na ranije periode, jer su Bugarska i Rumunija primljene u Evropsku Uniju. Tako da je krijumčarima lakše da prolaze rutom Bugarska-Rumunija pa dalje na Zapad jer im je granica otvorenija i imaju manje problema u kontroli.


Da li su grupe koje se bave trgovinom kokaina i heroina odvojene ili postoji mogućnost da se neka grupa bavi i jednim i drugim?


Tu je primećena specijalizacija jer oni koji se opredele za krijumčarenje jedne vrste opijata svu svoju logistiku usmere prema toj maršuti. Ako se radi o kokainu to je Južna Amerika, pa onda transport koji ide ili preko Afrike ili direktno na Španiju ili luke u Italiji i Crnoj gori i Hrvatskoj. Oni dakle, svu svoju pažnju i umešnost krijumčarenja koncentrišu na te kanale jer teško da mogu da prate oba kanala. Ipak, nikada ne možemo biti sigurni da određene veoma ozbiljne grupe mogu da rade i oba kanala. Policija svakako ima u vidu grupe koje se koncentrišu na kokain i grupe koje se usmeravaju na heroin.


Akcija Morava je predstavljala udar na dilersku mrežu. Međutim i sam ministar policije Ivica Dačić je rekao da to neće imati nekog velikog značaja ukoliko se nakon toga ne izvrši udar na krupnije igrače. Čini se da toga na kraju nije bilo. Šta mislite o tome?


Akcija Morava je dala svoj efekat na dilerskom nivou. Sada je na policijskim upravama da razviju priču po vertikali ka ozbiljnijim igračima. Neki put to traje malo duže ili kraće, negde su rezultati već postignuti u smislu dosezanja takvih likova. Istrage imaju svoj tempo i nisu sva očekivanja da to bude odmah i da ćemo doći do rezultata. Naravno ne treba to da traje ni beskrajno dugo.


Smatrate li da je Darko Šarić bio bos ili da je radio za nekoga?


Šarić se kotirao kao uspešan privrednik, dobročinitelj, spasitelj, čovek koji zapošljava par hiljada ljudi, ili čovek koji omogućava prosperitet čitavom jednom kraju. S druge strane on je čovek koji je opasan za širu društvenu zajednicu, i to prelazi i okvire naše zemlje. Svedoci smo koliko je uloženog prljavog kapitala na tlu Srbije i same Crne Gore i ko zna verovatno još negde i to će tek istraga pokazati. Organizovani kriminal je veliki biznis koji donosi profit. To je i veliki interes. Svi ostali su potrošna roba. Ako oduzmete taj profit i vratite nekoga na nulu on više nikome nije interesantan, ni svojim dojučerašnjim partnerima, ni nalogodavcima ako ih ima.


Ne mogu da tvrdim kolike su dimenzije te kriminalne organizacije i da li postoji još neko iznad njega, s obzirom da u Crnoj Gori postoje kriminalci koji su daleko važniji od Darka Šarića bez kojih teško šta može da se uradi u Crnoj Gori, a da oni nemaju nekog interesa u tome. Dakle, to pitanje je još uvek otvoreno i mislim da ta vertikala nije zatvorena.

 

Imali smo nedavno izjavu predsednika opštine Pljevlja da on čak i da zna gde se krije Darko Šarić da to ne bi otkrio. Šta vidite kao problem u saradnji srbije i Crne gore u saradnji protiv organizovanog kriminala?


Pa ne bi trebalo da postoji bilo kakav problem i svi moramo da budemo profesionalni u našem odnosu prema organizovanom kriminalu. Ali organizovani kriminal je sam po sebi specifičan i ne bi se zvao organizovani da nije visoko sofisticiran i duboko involviran u razne strukture. Po količini volje jedne države da se neke stvari reše možemo procenjivati koliko je ta država otporna na organizovani kriminal.


Kako ocenjujete saradnju sa drugim državama u regionu?


Saradnja je uspešna i mislim da smo se i kao služba i kao ministarstvo postavili skoro kao lider u regionu u pogledu saradnje. Nesebično radimo na tome da je profesionalizam nešto iznad svega. Mi se moramo suprostaviti kriminalu na jedan kooperativan način i sa razumevanjem koje podrazumeva profesionalni odnos. Sa Hrvatskom vrlo dobro saradjujemo kao i sa BIH. Takođe i sa Crnom Gorom smo imali uspešnu saradnju sve do ovog slučaja.


Kako kokain stiže u Srbiju?


Svi znaju da kokain stiže iz Južne Amerike, kaže Lazar Janković, zamenik šefa SBPOK-a, a od svih silnih pošiljki te droge jedan deo završi i na domaćem tržištu. Međutim, to je droga bogatih, kojih naša država nije baš prepuna, tako da u Srbiji ne završavaju neke velike količine kokaina, jer za to ne postoji tržište. Mnogo prisutniji na domaćem tržištu su heroin, amfetamini, ekstazi, skank,… A kada se kod nas otkrije kokain je uglavnom namenjen Zapadnoj Evropi. Može da stigne u Holandiju, u Luku Bar, Grčku, Rumuniju, dolazi i avionom. Postoje i gutači kokaina tzv. mule koji se nagutaju specijalnih kapsula kokaina od kilograma do kilogram i po, onoliko koliko može da smesti u stomak i na taj način pokušavaju da pređu granicu. Imali smo skoro slučaj gde je avionom stigao DHL paket, koji se sastojao od nekih podmetača za kuhinju, a u koje je bio smešten kokain. sadržaj. Poznati narko bos Darko Erceg je npr. heroin smeštao u akumulatore tako da pola akumulatora radi, a pola su rezervoari za heroin. Dakle načini za prenošnenje droga su razni, kaže Janković.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite