Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu protiv Mlađana Dinkića krajem 2014. godine, ali je dve godine kasnije donelo odluku o obustavi istrage. Tada su odbačene sumnje da je Dinkić kao guverner Narodne banke zloupotrebio službeni položaj.
Iako je njegovo ime korišćeno za političke obračune među pripadnicima vlasti i opozicije, a na teret su mu stavljali i da je „uništio srpsku ekonomiju“, Dinkić je ipak uspevao da bude deo svake vlasti od 2000. do 2013. godine.
Dinkićev primer je samo jedan u nizu onih koje su mediji i političari predstavljali kao slučajeve visoke korupcije, praktično već rešene, ili će uskoro da budu, a na kraju ostanu bez epiloga na sudu. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) već je pisao o tome kako se u Srbiji borba protiv korupcije zapravo često svodi na medijske najave i hapšenja pred kamerama.
Hapšenja prati veliki broj krivičnih prijava, znatno manje optužnica i još manje osuđujućih presuda, pri čemu se uglavnom procesuira „sitna“ korupcija. Sagovornici CINS-a navode da jedan broj krivičnih prijava objašnjavaju i kao potencijalnu metodu za politička razračunavanja.
Sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2006. godine, kao poslanik Narodne skupštine i zastupnik Srpske radikalne stranke, obećavao da će se Dinkić naći u zatvoru. Čak je u Skupštinu donosio zatvorsku uniformu sa ispisanim Dinkićevim prezimenom.
Aleksandar Vučić je u Skupštinu donosio zatvorsku uniformu sa ispisanim Dinkićevim prezimenom.
Foto: pressonline.rs
Dinkić je Vučića tužio 2007. godine zbog povrede časti i ugleda, a Prvi opštinski sud u Beogradu je u decembru 2008. godine presudio da je Vučić obavezan da plati odštetu od 800 hiljada dinara i parnične troškove. Sud je odredio i da presuda mora da bude objavljena u dnevnoj štampi.
Vučić se žalio, a predmet je u junu 2010. prešao u nadležnost Višeg suda u Beogradu.
Prema obaveštenju Višeg suda u Beogradu, Dinkić je oktobra iste godine povukao tužbu, predmet je arhiviran, zbog čega novinari CINS-a nisu mogli da ostvare uvid u dokumentaciju.
Dinkić je Vučića zbog klevete tužio i u martu 2008. godine, ali je krajem 2009. povukao tužbu. Novinari CINS-a tražili su kopiju dokumentacije u ovom predmetu, ali ih je Treći osnovni sud u Beogradu obavestio da spis ovog predmeta nije pronađen.
Sve ovo nije sprečilo Vučića i Dinkića da zajedno sa socijalistima formiraju vladajuću koaliciju 2012. godine. Iako je rekonstrukcijom vlade u avgustu 2013. godine Dinkić ostao bez ministarskog resora, Vučić ga je postavio za svog zamenika u Komitetu Vlade za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Istraga zbog zloupotrebe službenog položaja
Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo istragu protiv Mlađana Dinkića dva meseca nakon izveštaja Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) od 31. oktobra 2014. godine. Naredbu je potpisao Saša Ivanić, tadašnji zamenik tužioca za organizovani kriminal.
Dinkić je bio osumnjičen da je kao guverner Narodne banke izvršio produženo krivično delo Zloupotrebe službenog položaja, tako što je imovinsku korist od preko 730 miliona dinara pribavio sledećim bankama: Nacionalna Štedionica, Delta banka (pravni sledbenik Banka Intesa), Komercijalna banka, Panonska banka (Banka Intesa), Meridijan banka (Kredit Agrikol Banka), Agro banka, Kredi banka, Novosadska banka (Erste banka), Vojvođanska banka, MB banka Niš, Metals banka (Razvojna banka Vojvodine), Kulska banka (OTP Banka) i Prva preduzetnička banka (LHB Banka NLB).
Savet još 2004. godine pisao o ovom slučaju
U Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o Nacionalnoj štedionici koji je krajem 2004. i početkom 2005. godine dostavljen Vladi Srbije i Republičkom javnom tužilaštvu, navedeno je da je Mlađan Dinkić omogućio Nacionalnoj štedionici da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg Zavoda za obračun i plaćanje. Pored toga, navodi se da joj je bez konkursa dodelio isplatu velikog dela stare devizne štednje i omogućio brojne druge privilegije.
Prema navodima Tužilaštva, Dinkić je bankama na tri godine i bez naknade dao na korišćenje imovinu pod kontrolom tadašnje Narodne banke Jugoslavije – 19 hiljada kvadratnih metara sa kompletnom opremom i informatičkom tehnikom. Sporazumi sa bankama podrazumevali su da one preuzmu u radni odnos određeni broj zaposlenih iz Zavoda za obračun i plaćanje Narodne banke.
U izveštaju MUP-a iz oktobra 2014. godine navodi se da guverner nije imao ovlašćenja da zaključi sporazume sa bankama bez prethodnih odluka saveznih ili republičkih organa.
Podaci u koje su novinari CINS-a imali uvid pokazuju da je Rodoljub Milović, tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, još u oktobru 2012. godine potpisao zahtev za prikupljanje informacija o tome da li se Narodna banka Jugoslavije obraćala Republičkom javnom pravobranilaštvu (nekadašnjem Saveznom javnom pravobranilaštvu) radi pribavljanja mišljenja u vezi sa korišćenjem poslovnog prostora.
Nedelju dana kasnije Pravobranilaštvo ih je obavestilo da ne poseduju informacije o tome. Republička direkcija za imovinu istovremeno je obavestila MUP da ni oni ne poseduju informacije.
Među ispitanim svedocima su bili Dušan Lalić, bivši direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove Narodne banke, Nebojša Skorić, bivši pomoćnik generalnog Direktora direkcije za opšte i zajedničke poslove Narodne banke, Miroljub Labus, bivši guverner Jugoslavije u Svetskoj banci, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i vicepremijer Srbije, Radovan Jelašić, bivši viceguverner i guverner Narodne banke, Božidar Đelić, nekadašnji ministar finansija, kao i Vesna Arsić, bivša viceguvernerka Narodne banke.
Veštačenje posle skoro godinu dana od pokretanja istrage
Iako je istraga pokrenuta krajem 2014. godine, naredba za ekonomsko-finansijsko veštačenje izdata je tek 29. oktobra 2015. godine, a dopunjena nekoliko dana kasnije.
Veštačenje je trebalo da utvrdi tačan popis poslovnih prostora i iznos novca koji bi banke platile da je bila primenjena odluka gradskih i opštinskih organa uprave o određivanju visine zakupa. Takođe, veštačenje je trebalo da pokaže iznos koji bi bio plaćen na ime otpremnine ili naknade za zarade radnicima Zavoda za obračun i plaćanje, koji su sporazumima prešli da rade za druge banke.
Dinkićeve funkcije
Mlađan Dinkić je od novembra 2000. do februara 2003. godine obavljao dužnost guvernera Narodne banke Srbije, a od marta 2004. do oktobra 2006. bio je ministar finansija. Na mesto ministra ekonomije postavljen je u maju 2007. godine, a tu funkciju nastavio je da obavlja i kada je formirana sledeća Vlada, 2008. godine, kada postaje i potpredsednik Vlade. Početkom 2011. godine Dinkić se povukao sa funkcije.
Na parlamentarnim izborima 2012. godine njegova stranka G17 plus je nastupila kao deo šire koalicije pod nazivom Ujedinjeni regioni Srbije (URS) nakon čega pokret postaje deo vladajuće koalicije uz Srpsku naprednu stranku (SNS) i Socijalističku partiju Srbije (SPS). Dinkiću su u novoj Vladi od jula 2012. povereni sektor finansija i privrede. Rekonstrukcijom vlade iz avgusta 2013. URS je izbačen iz vladajuće koalicije. Posle parlamentarnih izbora u martu 2014, na kojima je URS ostao ispod cenzusa, Dinkić se povlači sa mesta lidera stranke.
U januaru 2016. godine, sudski veštak dostavio je nalaze Tužilaštvu, a ubrzo je branilac Mlađana Dinkića dostavio primedbe na nalaze veštačenja. Odgovor veštaka na primedbe branioca stigao je u maju i to je bila poslednja aktivnost pre 15. decembra 2016, kada je Tužilaštvo donelo naredbu o završetku istrage, da bi je 26. decembra i obustavilo.
Istraga je pokazala da je iznos neostvarene dobiti od neplaćene zakupnine za poslovne prostore Narodne banke manji od otpremnine koju bi banka morala da isplati zaposlenima koji bi ostali neraspoređeni nakon ukidanja Zavoda za obračun i plaćanje.
Republičko javno tužilaštvo je 29. decembra 2016. godine odbilo prigovor Državnog pravobranilaštva Srbije na naredbu o odustajanju od istrage. Samo dve nedelje kasnije, 10. januara 2017. godine, Dinkić je ponovo saslušan. MUP je novinare CINS-a obavestio da je Dinkić saslušan zbog predmeta koji se nalazi u fazi predistražnog postupka.
Iz Tužilaštva za organizovani kriminal, u vezi sa ovim saslušanjem, novinarima CINS-a su rekli da je Dinkić u više predmeta kao građanin davao obaveštenja. Više informacija nisu mogli da otkrivaju jer je u toku predkrivični postupak i zvanično još nije formiran predmet, a policija i dalje postupa.
Mlađan Dinkić je odbio da razgovara sa novinarima CINS-a.
Ostavi komentar