Predsednica uticajnog udruženja priređivača igara na sreću Jakta, Mirjana Aćimović (51), je poslednjih 17 godina bila zaposlena kao direktor u firmi poznatog kriminalca Andrije Draškovića i starala se o njegovim kockarnicama dok je bio u zatvoru.
Istovremeno, njeno udruženje aktivno radi sa vladinim zvaničnicima na izmeni Zakona o igrama na sreću, obučava policijske službenike i finansijske inspektore, te lobira kod domaćih, regionalnih i evropskih vlasti.
Najbolje partnere je Jakta pronašla u Poreskoj upravi, Ministarstvu finansija i Ministarstvu kulture, putem kojih ovo udruženje utiče na zakone, te u Odeljenju za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala MUP Srbije i Upravi za sprečavanje pranja novca, kojima Jakta drži treninge. Rukovodioci ovog udruženja redovno gostuju na televiziji kao stručni komentatori za pitanja igara na sreću.
Nisu se postavili samo kao stručnjaci u Srbiji, već i kao regionalni igrači koji utiču na sve što ima veze sa igrama na sreću.
Aćimovićeva je radila za Draškovića još od davne 1997.godine, kada je postavljena za direktora njegovog preduzeća Fun (firma je kasnije promenila naziv u DLM AT Holding Group)u čijem su vlasništvu, između ostalog, bila dva kazina i popularni noćni klub Havana u centru grada. Drašković je vlasnik i preduzeća Maestral Nautika, aktivne firme u Hrvatskoj, gde je Aćimovićeva trenutno upisana kao direktor, iako preduzeće nije podnosilo finansijske izveštaje još od 2008. godine.
Andrija Drašković je izašao iz zatvora u oktobru prošle godine (foto: Zoran Raš)
U razgovoru sa novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije(CINS) i novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project(OCCRP) Aćimovićeva tvrdi da više ne radi sa Draškovićem i da ne vidi zašto je njihov odnos problem. Kaže da popije kafu sa njim jednom u 15 meseci.
„Odnos je bio (tada) poslovan. (…)Čovek je bio u zatvoru do pre nekog vremena i videli smo se jedanput posle toga. I to po nekom privatnom osnovu, nebitno je”, kaže Aćimovićeva.
Novinari CINS/OCCRP kontaktirali su predstavnike državnih institucija koje su sarađivale sa udruženjem Jakta kako bi otkrili da li su znali za vezu između Aćimovićeve i Draškovića, ali niko nije direktno odgovorio na ovo pitanje.
Prema internet stranici Jakte, ovo udruženje zastupa 38 preduzeća koja su vlasnici slot klubova ili proizvode i servisiraju aparate za igre na sreću.
Udruženje, sem lobiranja za izmene zakona, pomaže firmama da dobiju dozvole za priređivanje igara na sreću i podržava lečenje zavisnika od kocke.
Jedan od članova udruženja Jakta je i srpsko predstavništvo austrijskog giganta za igre na sreću, preduzeća Novomatic, koji ima obrt od 3,2 milijarde evra i posluje u preko 80 zemalja.
Aćimovićeva nam je rekla da je stručnjak, a ne savetnik kriminalaca.
”Ja imam diplomu, imam svoje ime i prezime i imam iza sebe neki renome”, kazala je.
Zlatko Nikolić, kriminolog sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže da deluje nemoguće da policijski službenici koji prihvataju studijska putovanja ne znaju da li je donator putovanja povezan sa organizovanim kriminalom.
On ističe da je uobičajeno da kriminalci pokušavaju da se predstave kao legalni igrači.
„Što ste bliži državi to ste manje sumnjivi, pa ste čisti“, rekao je.
Nikolić smatra da ovakve vrste veza povećavaju rizik da se pojavi korupcija.
„Problem u tome da se udruženja (koja imaju veze sa organizovanim kriminalom) sastaju sa državnim činovnicima, je što te činovnike izlažete mogućnosti korupcije. Veći stepen izloženosti uvećava i rizik”, kaže Nikolić.”Država zato mora da radi na poboljšanju kontrole, od finansijske do bezbednosne.“
Nikolić je rekao da industrija igara na sreću privlači kriminalce, jer je to lak način da se zaradi, ali i zato što je dobro oruđe za pranje novca.
Zloglasna ličnost
Andrija Drašković je poznat u kriminalnim krugovima u regionu.
Mirjana Aćimović kaže da je stručnjak, a ne savetnik kriminalaca
Protiv njega je u Italiji podignuta optužnica zbog umešanosti u crnogorsku šemu šverca cigareta, u kojoj su učestvovali i premijer Crne Gore Milo Đukanović, ali i italijanske kriminalne porodice Sakra korona unita i Kamora.
On je 2001. godine optužen za ubistvo kriminalca Zorana Plećića u beogradskom restoranu “Knez Rojal” i osuđen je na devet i po godina zatvora.
Dokumenti pokazuju da je vlasništvo preduzeća Fun prebacio na Aćimovićevu dok je bio u zatvoru. Prema ugovoru,ona za ovu firmu nije platila ništa.
Nakon žalbe na presudu, Drašković je oslobođen 2004. godine, da bi ubrzo nakon toga bio zamalo ubijen u kiši metaka ispaljenih iz automatskog oružja.Tada je suparnički kriminalni vođa Luka Bojović, navodno, pucao na njegov blinidirani džip, pri čemu je poginuo jedan Draškovićev telohranitelj. Prema svedočenju Sretka Kalinića, člana Bojovićeve grupe, Bojović je hteo da ubije Draškovića jer ga je krivio za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.
Drašković je 2010. godine ponovo osuđen za ubistvo Plećića, ali nije odslužio punu zatvorsku kaznu jer je ona, donošenjem Zakona o amnestiji, skraćena za četvrtinu, pa je oslobođen u oktobru prošle godine.
Dok se sudski sistem fokusirao na ubistvo koje je počinio Drašković, on je osnivao nove firme, rotirajući prijatelje i kolege kroz svoja preduzeća. Njegov bliski prijatelj Todor Gardašević, na primer, radio je kao direktor preduzeća Fun u dva mandata od 1992. do 2000. godine. Tada ga je ubio Sretko Kalinić, u to vreme član ozloglašenog Zemunskog klana. Od novembra 2000. do decembra 2001. godine, Elena Mijatović (sada Karić), tadašnja Draškovićeva devojka, takođe je radila u istoj firmi. Bila je prisutna i kada je Plećić ubijen i na kraju je svedočila za Draškovića na sudu.
Aćimovićeva je kao direktor radila sa prekidima od 1997. do1999, a zatim se vratila na posao 2001. godine, posle Elene Karić. Dokumenti pokazuju da je Aćimovićeva preuzela vlasništvo od Draškovića 2002. godine. Kao vlasnica, proširila je preduzeće Fun, otvorila novu poslovnu jedinicu i zaposlila svog muža, pre nego što je konačno vratila kontrolu Draškoviću 2009.godine.
Prijatelj iz zatvora
Dok je Aćimovićeva bila vlasnica preduzeća, barem na papiru, Drašković je bio uključen u poslove svojih kockarnica. Iz zatvora je potpisao ugovor sa Aćimovićevom u martu 2003. godine i dao joj, bez naknade, 49 aparata za kockanje i ostalu opremu u vrednosti oko 85.000 američkih dolara. Ovu operemu je zatim, prema dokumenatciji, Aćimovićeva upisala u vlasništvo firme Fun.
U toku naredne godine, prema priznanicama do kojih su došli CINS/OCCRP, Aćimovićeva je izvršila 11 gotovinskih isplata prema preduzeću u iznosu oko157.000 američkih dolara. Osnovala je i ogranak Fun Casino Slot Servis i u martu 2004. godine imenovala za direktora svog muža, Dejana Božovića. On je radio na tom položaju do zatvaranja ogranka u avgustu prošle godine.
Zatvoren Draškovićev klub Havana, na čijoj adresi je osnovano udruženje Jakta
Drugo proširenje firme bilo je u julu 2008. godine, nakon što je Drašković pušten iz zatvora, a pre ponovnog suđenja. Aćimovićeva je osnovala preduzeće pod nazivom An-Fun, koristeći nekretninu u vrednosti oko 1.2 miliona američkih dolara kao početnu investiciju. Dokumentacija pokazuje da je taj novac došao od stana u vlasništvu kompanije Fun u vrednosti oko 461.000 dolara i zemljišta u Beogradu u vrednosti oko 746.000 dolara.
U oktobru 2008. godine, Aćimovićeva je imenovala Draškovića za direktora preduzeća An-Fun. U decembru te godine, on je uložio nešto više od 90.000 dolara u preduzeća Fun i An-Fun. Ugovori iz aprila 2009. godine pokazuju da je preuzeo kontrolu nad oba preduzeća isplativši Aćimovićevoj skoro 19.000 dolara, premda je preduzeće imalo sredstva u nekretninama od najmanje 1.2 miliona dolara. Preduzeće Fun je aktivno i danas pod novim imenom, iako su kazina zatvorena, dok je preduzeće An-Fun u procesu likvidacije.
Na pitanja o pojedinostima u vezi sa poslovanjem i transakcijama, Aćimovićeva je rekla novinarima CINS-a: „Dobro, ovaj intervju ćemo sad da završimo… Sledeći put kada budete želeli intervju, molim vas napišite pitanja, da se ja pripremim na pravi način, da pozovem neku pravnu službu.“
U vreme kada je Aćimovićeva vodila preduzeće Fun, 2005. godine, na adresi prostorija tog preduzeća osnovala je udruženje Jakta, gde je zaposlila svog muža i ostale saradnike iz Draškovićevih preduzeća.
Organizacija je preselila svoje kancelarije na drugu adresu u julu prošle godine.
CINS/OCCRP je pokušao da kontaktira Draškovića preko telefona na kućnoj adresi, ali on do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio.
Članice udruženja Jakta
Prema dokumentima koje je OCCRP/CINS prikupio od Ministarstva rada, članice udruženja Jakta su i preduzeća Fil-Šar i Lutrija Filnik, koja je kontrolisao crnogorski kriminalni vođa Branislav Šaranović, do svoje smrti 2009. godine, i njegov brat, Slobodan, koji je uhapšen prošle godine pod sumnjom da je organizovao i platio ubistvo brata Luke Bojovića.
Preduzeće Fil-Šar je bilo vlasnik čuvenog kazina u hotelu Slavija i dva slot kluba u Kruševcu i Aleksandrovcu, dok je preduzeće Lutrija Filnik bilo vlasnik najmanje jednog kazina. Svi su danas zatvoreni.
Ogranci austrijskog giganta Novomatic su članovi Jakte
Član udruženja Jakta je i preduzeće Lucky Line koje proizvodi aparate za igre na sreću, a nalazi se u vlasništvu supruge biznismena Milana Narančića (poznatog kao Limun), za kojeg se u policijskoj Beloj knjizi kaže da je bio pripadnik nekadašnjeg Surčinskog klana.
Firma kontroverznog biznismena Milorada Majkića, vlasnika lanca slot klubova Aleksandar, koji je preživeo pokušaj ubistva 1987. i napad iz automatskih pušaka na njegov slot klub 1998. godine, takođe je član Jakte.
Aćimovićeva je rekla da ona nije odgovorna za članove udruženja, kao i da policija proverava vlasnike kockarnica i da oni ne mogu dobiti dozvole za vođenje igara na sreću ukoliko su bili umešani u privredni kriminal.
„Postajete član Jakte kad date izjavu da poslujete po važećim zakonima za igre na sreću. Mi nismo isledni organ, pa da možemo da znamo šta koji član radi u svoje privatno vreme“, rekla je Aćimovićeva.
Nastavak priče pročitajte na ovom linku! Otkrivamo ko se iz državnih institucija sastajao sa predstavnicima ovog udruženja i pomagao im, saznajte kako su odobravana Jaktina zakonska rešenja i kako su u policiji prihvatili da idu na treninge koje organizuje udruženje povezano sa kriminalom.
Ostavi komentar