06 Mart 2017, 10:38

Komentari (0)

Razgovori s majkom

Prvi put je pitala za devojčice dva dana pred kraj školske godine u drugom gimnazije. Još nisam bio shvatio šta sam, ali me je totalno uznemirila

Piše: Branko Čečen

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Bila je fantastična keva meni i sestri. Nije imala nikakvu pomoć od ćaleta koji je baš mnogo pio, pa ga je nekako smuntala u ćošak porodice da ne pravi mnogo štete. Ali je u isto vreme prema familiji i ostalima održavala javni paravan relativno normalnih porodičnih odnosa. Ćale nije bio agresivan, naprotiv, bio je blag čovek koji se u stvari strašno stideo što je alkos i što nije ni od kakve pomoći. Keva je radila, vaspitavala nas, kuvala, prala, išla na roditeljske, pomagala sa domaćim, onako dok meša pasulj ili pegla neke krpe. Kad dolazim kasno noću kući, zateknem je kako sedi i štrika ili nešto krpi, pa baca pogled na TV. To su bili jedini momenti koje je imala za sebe, a umesto da radi bilo šta što joj prija, ona je štrikala ili šila, da ne bude zaludna. Dresirana srpska keva.

 

Ne znam kad je ćale počeo da pije. Ne znam ni zašto. Nije mogao da se otrgne, mislim da nije bio ta neka stena od čoveka kao keva. Bio je prilično disfunkcionalan i nismo mnogo pričali. Radio je kao šofer, vozio kamione i uglavnom bio na putu, pijan spavao ili sedeo u onoj prostoriji u kojoj nije keva. Do vremena kad smo eventualno mogli nešto da porazgovaramo, oni su se već bili razveli, a on otišao u Niš. Posle je poginuo u nekoj idiotskoj nesreći, isporučivao je neke betonske blokove, peo se na kamion, to sve zajedno popustilo, palo na njega i...

 

Strašno mi je žao što nikada nismo razgovarali. Strašno. Nisam uopšte poznavao čoveka, ali stvarno mislim da sam mnogo na njega kao osoba i da je i on imao nešto u životu što se nije uklapalo. Možda je zato počeo da pije. Možda bi on mene malo bolje razumeo. Možda čak i prihvatio. Ne znam. Vidiš, i ja sam otišao iz mog mesta i porodice zato što sam imao nešto u sebi što se ne uklapa, jel' tako? U svakom slučaju, sve što mi je ostalo je jasan osećaj da je on bio dobar čovek i da bi sa njim možda... Izvini, teško mi je da pričam o njemu.

 

Ljubav

 

Kad sam imao petnaest godina, iskreno, nisam ni znao šta sam. Sada mi se čini da sam bio aseksualan. Nisu me privlačili ni dečaci ni devojčice. Bio sam zanet u knjige, filmove i muziku, pa sam prosto imao čime drugo da se bavim, ili da potisnem nezgodna pitanja, ne znam. A seks bi me uzbudio u knjizi ili na filmu, bilo kakav seks, ali samo tu, ne i u životu. Bio sam dečak bez određenog društva, najboljih prijatelja, prilično usamljen i izdvojen. Uopšte ne znam šta bi se desilo i kako bi sve to išlo da nisam upoznao u kafani čoveka, mnogo starijeg, koji je bio jedan od lokalnih budžovana. Pun love, drmator, sa tri sina, sve bolji od boljeg, sportisti, trophy wife, kućerina, uvozni auto, sve. Bilo je totalno čudno - ta kafana je okupljala, između ostalih, lokalne novinare, umetnike, intelektualce i slično, nikako budžovane. A on je s njima sedeo, pričao, plaćao ture i svi su ga tretirali kao svojeg, iako su ljude kao što je on uglavnom doživljavali kao neprijatelje. I njega su ogovarali malo kad ga nema, ali tako su svakoga. Za njih je, čini mi se, bio jedini iz te klase koji im ukazuje poštovanje i ponaša se prema njima kao prema ravnopravnima. Posle, kad sam ga upoznao, video sam da on njih autentično poštuje. Bio je stvarno odličan tip.

 

A bio je i gej. Smuvao me tako nežno, tako suptilno, da ja u svemu tome nisam osetio ništa loše i ništa nastrano. Mnogo mi je on time učinio u životu. To je bila fantastična polazna tačka sa koje sam mogao relativno prirodno da se prihvatim. Nikad potpuno, za mene je to nemoguće, verovatno, ali mnogo lakše i u mnogo većoj meri nego što je to slučaj sa mnogim gejevima ovde. S njim sam imao divan odnos, bez obaveza, ali pun ljubavi i nežnosti. Kad se u gimnaziji desilo da je ekipa mladih konjina odlučila da sam ja odvratni frik, a verovatno i pederčina, pošto nemam ribu, jednom su me malo našamarali, na moj totalni užas. Istraumirao sam se neverovatno, ne zbog tog nasilja, prošao sam do tada mnogo nasilnih situacija i sličnih sranja, nego zbog mogućnosti da keva sazna, da pukne skandal po gradu. E, ta su deca jednostavno prestala da komuniciraju sa mnom dva dana kasnije i nikada više oni, niti bilo ko drugi, ništa prema meni nije pokušao. Tek u Beogradu, kad sam došao da studiram, palo mi je na pamet da je on to možda nekako sredio. Kako, nemam pojma. Ali mislim da jeste. Ja njemu ništa o tome nisam pričao, od njega nikakav signal nisam dobio, samo se sve nastavilo po starom, po hotelima,nekim privatnim kućama i vikendicama van grada i na tom jednom putovanju u inostranstvo posle, kad sam odlazio na studije, da završimo sve na lep način. Sreli smo se skoro, bilo je stvarno lepo, dirljivo. On je sada star čovek, ali je još uvek veliki šmeker.

 

Keva je sama počela da pita. Prvo za drugove. “Zašto nemaš drugove? Jel’ ima neko u školi s kim se lepo slažeš? Što ne dovedeš nekoga kući?” Nisam se uklapao u šablon i ona je pokušavala da napabirči nedostajuće elemente da slika postane prirodnija, ili bar razumljivija. Uglavnom u zezanju, a nekada i ozbiljnije, odgovarao sam joj da me ostavi na miru. Ali kad sam počeo sa ovim čovekom, instinktivno sam promenio strategiju i postao neverovatno dobar lažov. Vidiš, kad mi je do nečega stalo, razni moji talenti “prorade.” Odmah postanem i društven, i snalažljiv, i praktičan.

 

Kad se u gimnaziji desilo da je ekipa mladih konjina odlučila da sam ja odvratni frik, a verovatno i pederčina, pošto nemam ribu, jednom su me malo našamarali, na moj totalni užas. Istraumirao sam se neverovatno

Prvi put je pitala za devojčice dva dana pred kraj školske godine u drugom gimnazije. Još nisam bio shvatio šta sam, ali me je totalno uznemirila. O sebi sam mislio kao o totalnom promašaju u tom pogledu, nekom nenormalnom friku. Tako da kad je pitala, to me pogodilo i u naletu nekih emocija i samosažaljenja, otišao sam u kafanu, da pijem, kao ćale. Pukom srećom sam otišao u lokal u kojem su sedeli i drugi “otpadnici”, koji su pričali prilično zabranjene stvari, bili beskrajno duhoviti, neviđeno obrazovani i uopšte strašno interesantni. I nastavio sam da idem tamo, na kevin užas, pošto je mislila da ću i ja da se propijem. Meni se, srećom, nije pilo. Pošteno sam probao, ali mi uopšte nije prijalo, pa sam se držao koka-kole. Samo sam pričao sa tim ljudima. Keva je to vremenom ipak prihvatila, kako-tako. Nije bila srećna što se vucaram po kafani, ali je kapirala da ne pijem, iskusna je to bila žena alkoholičara. A opet, mislila je da je dobro što izlazim. Neka je i kafana, ali je bar to nešto normalno za moje godine. Ne baš dobro, ali normalno.

 

Ali, posle sam tamo upoznao svog tipa i počelo je to njegovo muvanje i ja sam bio… Omađijan. Toliko me je uzbuđivalo što me tretira kao ravnopravnog sagovornika, bliskog čoveka, bio sam željan toga, nisam to imao u životu ranije. Zapravo nisam imao ni iskustvo normalnog društvenog života. Posle sam shvatio da bi me bilo kakav kreten koji bi samo pokazao interesovanje prema meni verovatno smuvao i ko zna kako bi se to strašno završilo. Imao sam tu tupavu sreću da naletim na ovog fantastičnog čoveka, eto. Ali, veseli, novi sin, bez njoj dostupnog razloga za promenu, probudio je kevine sumnje. Radostan dečak, a devojke – nigde na vidiku. Prosto se nije uklapalo. Trajalo je to više od godinu dana. E, onda me je sačekala.

 

Klopka

 

Bio sam sa mojim čovekom u nečijoj vikendici. Bilo nam je čarobno, proveli smo tamo celu subotu i uveče me je dovezao u grad. Odem pravo kući, a tamo me čeka ona u fotelji. Sedi tako, sa tim zabrinutim licem na kojem se video ogroman trud da bude prijateljski nastrojena. Seo sam na kauč i rekao, naivno i srećno, prpošno je potcenivši: “De si kevo? Šta radiš?”

 

Mislim da se sećam svake reči tog razgovora.


Klikni za nastavak priče

Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite